Уредба о погодностима и давањима – одговори на поједина спорна питања

1. Привредни субјект жели да користи мере почев од зараде за април. Да ли пореска пријава ППП-ПД која се предаје до 30.4. за април, са датумом плаћања 4.1.2021, мора бити означена као коначна?

Не. Уредба не прописује такву обавезу.

Сматрамо да је једино важно да у пријави коју предајете до краја априла буду укључени сви запослени.

За многе привредне субјекте неће бити једноставно да предају коначне пријаве за текући месец до краја тог месеца, нарочито ако се има у виду да је препоручљиво предају извршити и који дан раније у односу на последњи дан у месецу, имајући у виду број пријава који ће бити предат последњег дана и повремене застоје у раду портала еПорези.

Због тога сматрамо да су у конкретном случају могуће следеће опције:

  • Предаја само једне пријаве за април до краја априла
  • Предаја пријаве за први део зараде за април до краја априла, а до краја маја предаја коначне пријаве за април (обе пријаве са датумом плаћања 4.1.2021)
  • Предаја пријаве за април до краја априла, а у току маја измена пријаве у складу са евентуалним разликама у подацима у односу на првобитно предату пријаву
2. Да ли је за личну зараду предузетника потребно предати посебну пријаву ППП-ПД у односу на пријаву за запослене?

Није потребно предати посебну пријаву за личну зараду предузетника. Могуће је то учинити и многи то чине јер су тако навикли, али за то не постоји обавеза у складу са одредбама Уредбе.

Тумачења о обавези предаје посебне пријаве за личну зараду предузетника се заснивају на погрешном интерпретирању члана 4. став 2. Уредбе, који гласи:

„Правно лице из става 1. овог члана, које се определи да користи фискалне погодности и директна давања из ове уредбе, подноси Појединачну пореску пријаву о обрачунатим порезима и доприносима (у даљем тексту: Образац ППП-ПД) за приходе из радног односа посебно од Обрасца ППП-ПД за приходе ван радног односа, тако да се на једном Обрасцу ППП-ПД не исказују заједно приходи из радног односа и приходи ван радног односа.“

Кључне речи су „приходи из радног односа“. Погрешно тумачење би гласило: радни однос је категорија која се односи само на запослене, па су сходно томе приходи из радног односа само приходи запослених.

Међутим, појам „приходи из радног односа“ је термин који не постоји у Закону о раду. С друге стране, такав појам постоји у пропису који је у директној вези са Обрасцем ППП-ПД, ради се о Правилнику о пореској пријави за порез по одбитку. Каталог врсте прихода, који је саставни део тог Правилника, садржи појам „приходи из радног односа“ и тај појам је знатно шири од зарада и накнада зарада запослених: садржи и личну зараду предузетника, и накнаде по уговорима о привременим и повременим пословима итд.

Према томе, закључујемо да није обавезно одвојено предати пореску пријаву за личну зараду предузетника од пријаве за запослене.
3. Од ког датума важи забрана исплате дивиденде за правна лица која желе да користе мере из Уредбе?

Ово је доста осетљиво питање, јер представља један од услова за утврђивање права на мере (такође је и услов за губитак права).

Члан 16. став 1. Уредбе гласи:

„Привредни субјекти у приватном сектору који се определе за коришћење фискалних погодности и директних давања из буџета не могу исплаћивати дивиденде до краја 2020. године.“

Поставља се питање да ли се из ове одредбе може закључити да је датум од када важи забрана датум од када се одређено правно лице определило за коришћење мера?

Сматрамо да не може. Мишљења смо да део реченице „који се определе за“ означава лица на које се односи ово ограничење а не тренутак када то ограничење наступа. Чак и када би се те речи тумачиле као тренутак када почиње забрана, појам „који се определе да“ је скоро немогуће повезати са прецизним датумом.

Остаје датум 10. април 2020. године као датум када је Уредба ступила на снагу. Међутим, сматрамо да се датум 10. април никако не може сматрати датумом од када важи забрана, јер је Службени гласник у којем се налази Уредба објављен 10. априла касно увече.

Према томе, наше мишљење је да забрана исплате дивиденде за правна лица која се определе за мере из Уредбе важи од 11. априла 2020. године.
4. Да ли страна представништва имају право на директна давања за запослене?

Ово питање је спорно. Наиме, иако су представништва страних правних лица у члану 2. тачка 1) Уредбе означена као привредни субјекти у приватном сектору, у делу Уредбе у вези са директним давањима (чл. 9. и 10) се спомињу само правна лица и предузетници.

Наше мишљење је да представништва страних правних лица имају право на директна давања за своје запослене и да је претходно наведена дилема настала искључиво због превида приликом писања текста Уредбе.

Уверење о праву на директна давања базирано је на делу члана 4. став 1. у којем је наведено да се у даљем тексту Уредбе у појам правних лица укључују и огранци и представништва страних лица.

Такође у члану 3. став 1. Уредбе је дефинисано да „привредни субјекти у приватном сектору могу да користе фискалне погодности и директна давања“.  

Према томе, поменуте одредбе јасно дефинишу да сви привредни субјекти у приватном сектору имају право на директна давања (наравно под условима који су предвиђени Уредбом).

****************************

Подсећамо читаоце на неке од коментара које смо писали у вези са овом темом:

Како да се определите за мере (фискалне погодности и директна давања) на исправан начин?

Важно обавештење за привредне субјекте који до 10. априла нису исплаћивали зараду за март али су предали пријаву ППП-ПД

Да ли се плаћају порез и доприноси на директна давања за предузетника који се определио за личну зараду?

Исплата зараде за март за послодавце који желе да користе мере из Уредбе

Фискалне погодности и директна давања привредним субјектима у приватном сектору

Поделите: