Ovaj tekst se tiče poslodavaca koji još nisu isplatili zaradu za mart 2020. godine a žele da koriste mere iz Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima (komentar Uredbe možete pogledati ovde).

Za one koji su već isplatili zaradu za mart podsećamo da obavezno predaju poresku prijavu za aprilsku zaradu najkasnije do 30. aprila, jer samo na taj način mogu koristiti direktna davanja za tri meseca.

U ovom tekstu neće biti reči o tome šta je ko rekao u nekom razgovoru u medijima ili šta se pisalo o merama u novinama i slično, već će se tekst bazirati isključivo na odredbama Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima…, objavljene u „Službenom glasniku RS“, broj 54 od 10. aprila 2020. godine.

Uredba je u najmanju ruku problematično napisana. Kada se na to dodaju razne izjave i tumačenja iz medija, nije ni čudo što je mnogo toga nejasno. Verovatno je Uredba završena sa opcijom korišćenja mera za mart, april i maj, a onda se neko setio da treba omogućiti i opciju za april, maj i jun. I umesto da se lepo „prekroje“ sve odredbe, izmenjena je samo jedna a ostale su ostale iste ili su „zakrpljene“. Naše mišljenje je da ne treba čekati na nadležne da daju tumačenja ili eventualno izmene Uredbu (iskustvo nas uči da to može a ne mora da se desi). Treba logički razmišljati i naći adekvatno rešenje.

Odlučili smo da obradimo sporna pitanja u vezi sa isplatom zarade za mart jer su to najhitnija pitanja, s obzirom da je veliki broj privrednih subjekata čekao sa isplatom do donošenja Uredbe. O ostalim spornim pitanjima ćemo pisati u nekom narednom komentaru.

1. Poslodavac želi da isplati neto zaradu za mart u punom iznosu, kako zaposleni ne bi čekali na zaradu ili deo zarade od 30.367 dinara do prve isplate iz budžeta koja će biti tek u maju.

Najvažnija odredba za razumevanje ove situacije je član 9. stav 1. Uredbe. U toj odredbi se govori o tome kada i u kom iznosu privredni subjekt može da ostvari pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava, ali se nigde ne govori o obavezi da se neka uplata „veže“ za konkretnu platu.

Tačno je da se npr. iznos za maj obračunava kao proizvod broja zaposlenih iz Obrasca PPP-PD za mart i 30.367 dinara, ali to nikako ne znači da ta konkretna uplata treba da bude isplaćena zaposlenom kao deo martovske plate. Upravo će tu uplatu oni koji se „uključe“ od aprilske prijave koristiti za aprilsku platu, a ne za martovsku.

Postavlja se pitanje šta ako u aprilu nemate iste zaposlene kao u martu? S obzirom da ste onima koji su bili tu u martu isplatili ukupan neto iz svojih sredstava, u tom slučaju ćete sredstva koja su bila namenjena za neto tih zaposlenih isplatiti novim zaposlenima koji nisu bili tu u martu.

2. Poslodavac želi da isplati davanje iz Uredbe kao dodatak na postojeću zaradu. Da li može to da isplati bez obračunavanja poreza i doprinosa?

Smatramo da ne može. Naime, u Uredbi je dosta jasno definisano za koju svrhu mogu da se koriste direktna davanja (član 2. tačka 3) Uredbe):

„3) direktna davanja iz budžeta privrednim subjektima u privatnom sektoru – uplata bespovratnih novčanih sredstava privrednim subjektima u skladu sa ovom uredbom, koja mogu da se koriste isključivo za isplate zarada i naknada zarada zaposlenima.“

Na zaradu i naknadu zarade se plaćaju porez i doprinosi. Prema tome, ako neki poslodavac želi da isplati direktno davanje kao dodatak na postojeću neto zaradu, u obavezi je da i na taj iznos obračuna porez i doprinose.

3. Da li se za zaposlene za koje se koriste određene poreske olakšice dobijaju direktna davanja?

Odredbe Uredbe ni na koji način ne upućuju na mogućnost da se direktna davanja ne odnose na zaposlene za koje poslodavac koristi određene poreske olakšice.

Ono što može jedino biti sporno jesu stare poreske olakšice iz člana 21v i 21d Zakona o porezu na dohodak građana (koje često nazivaju „olakšice 65% i 75%“).

Dilema se ne tiče mogućnosti da se za te zaposlene dobiju direktna davanja, već kako će se izvršiti povraćaj poreza i doprinosa kada te olakšice važe samo do 31.12.2020. godine, a dospelost poreza i doprinosa se odlaže za 4. januar 2021. godine.

Dok se eventualno ne oglasi Ministarstvo finansija tim povodom, rešenje za ovaj problem bi bio da se porez i doprinosi plate u toku 2020. godine (da se ne čeka datum dospeća u januaru 2021) i da se potom traži povraćaj putem obrasca PPD.
Dopuna 20.4.2020: S obzirom da je moguće da zahtev za povraćaj ne bude prihvaćen ako se plaćanje izvrši ranije, preporučujemo da se za sada ne vrši plaćanje u ovim slučajevima i da se sačeka mišljenje Ministarstva finansija.
Dopuna 13.5.2020: Prema nezvaničnoj informaciji iz Poreske uprave, zahteve za povraćaj treba podnositi nakon 4.1.2021. godine.

S obzirom da je Pravilnikom o poreskoj prijavi za porez po odbitku predviđeno da se za zaposlene za koje se koriste olakšice podnose posebne pojedinačne poreske prijave, i na ovim Obrascima PPP-PD treba upisati kao datum plaćanja 4. januar 2021. godine.

4. Privredni subjekt ne želi da koristi odlaganje dospelosti za plaćanje poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada, ali želi da dobije direktna davanja.

Kada se privredni subjekt prijavi za korišćenje mera, ne može da bira da jednu koristi a drugu ne. U tom smislu treba u Obrascu PPP-PD da izabere datum plaćanja 4. januar 2021. godine.

Međutim, to ne znači da ne može da porez i doprinose plati ranije u odnosu na taj datum. Privredni subjekt koji to želi može da plati porez i doprinose zajedno sa isplatom neto zarade.

Takve uplate će se jednostavno tretirati kao akontacije, jer će zaduženje na karticama da se evidentira tek početkom januara 2021. godine.