„Службени гласник РС“, број 25/2001, 80/2002, 80/2002-др. закон, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014-др. закон, 142/2014, 91/2015-аутентично тумачење, 112/2015, 113/2017, 95/2018, 86/2019, 153/2020, 118/2021, 94/2024 и 80/2026

Пречишћен текст прописа

 

Део први

ПОРЕСКИ ОБВЕЗНИК

Врсте пореских обвезника

Члан 1.

Порески обвезник пореза на добит правних лица (у даљем тексту: порески обвезник) је привредно друштво, односно предузеће, односно друго правно лице које је основано ради обављања делатности у циљу стицања добити.

Порески обвезник је и задруга која остварује приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду.

Порески обвезник је, у складу са овим законом, и друго правно лице које није основано ради остваривања добити, већ је у складу са законом основано ради постизања других циљева утврђених у његовим општим актима, ако остварује приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду (у даљем тексту: недобитна организација).

Недобитном организацијом из става 3. овог члана нарочито се сматрају: установа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе; политичка организација; синдикална организација; комора; црква и верска заједница; удружење; фондација и задужбина.

Изузетно од ст. 1. до 3. овог члана, правно лице које, у складу са законом којим се уређује опорезивање посебним порезом по тонажи брода, испуњава услове и определи се да, у складу са тим законом, уместо пореза на део добити, плаћа посебан порез по тонажи брода, за тај део добити није порески обвезник у складу са овим законом.

Резиденти и нерезиденти

Члан 2.

Порески обвезник из члана 1. овог закона је резидент Републике Србије (у даљем тексту: резидентни обвезник) који подлеже опорезивању добити коју оствари на територији Републике Србије (у даљем тексту: Република) и изван ње.

Резидентни обвезник је, у смислу овог закона, правно лице које је основано или има место стварне управе и контроле на територији Републике.

Члан 3.

Нерезидент Републике (у даљем тексту: нерезидентни обвезник) подлеже опорезивању добити коју оствари пословањем преко сталне пословне јединице која се налази на територији Републике на начин прописан овим законом, уколико међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено.

Нерезидентни обвезник је, у смислу овог закона, правно лице које је основано и има место стварне управе и контроле ван територије Републике.

Члан 3а.

За потребе примене одредби овог закона, јурисдикцијом са преференцијалним пореским системом сматра се територија са пореским суверенитетом на којој се примењује законодавство које пружа могућности за значајно мање пореско оптерећење добити правних лица, било свих правних лица или оних која испуњавају посебне услове, као и дивиденди које она расподељују својим оснивачима у поређењу са оним предвиђеним одредбама овог закона и закона који уређује опорезивање дохотка грађана, односно за онемогућавање или отежавање утврђивања стварних власника правних лица од стране пореских органа Републике Србије и онемогућавање или отежавање утврђивања оних пореских чињеница које би биле од значаја за утврђивање пореских обавеза према прописима Републике Србије (у даљем тексту: јурисдикција са преференцијалним пореским системом).

Нерезидентним правним лицем из јурисдикције са преференцијалним пореским системом сматра се нерезидентно правно лице које:

1) је основано на територији јурисдикције са преференцијалним пореским системом, или

2) има регистровано седиште на територији јурисдикције са преференцијалним пореским системом, или

3) има седиште управе на територији јурисдикције са преференцијалним пореским системом, или

4) има место стварне управе на територији јурисдикције са преференцијалним пореским системом.

Став 2. овог члана се не примењује у случају да се нерезидентно правно лице може сматрати резидентом друге државе уговорнице за потребе примене међународног уговора о избегавању двоструког опорезивања између те државе и Републике Србије.

За потребе примене става 1. овог члана министар финансија утврђује листу јурисдикција са преференцијалним пореским системом.

Члан 4.

Стална пословна јединица је свако стално место пословања преко којег нерезидентни обвезник обавља делатност, а нарочито:

1. огранак;

2. погон;

3. представништво;

4. место производње, фабрика или радионица;

5. рудник, каменолом или друго место експлоатације природног богатства.

Сталну пословну јединицу чине и стално или покретно градилиште, грађевински или монтажни радови, ако трају дуже од шест месеци, и то:

а) једна од више изградњи или монтажа које се упоредно обављају, или

б) неколико изградњи или монтажа које се обављају без прекида једна за другом.

Ако лице, заступајући нерезидентног обвезника, има и врши овлашћење да закључује уговоре у име тог обвезника, сматра се да нерезидентни обвезник има сталну пословну јединицу у погледу послова које заступник врши у име обвезника.

Не постоји стална пословна јединица ако нерезидентни обвезник обавља делатност преко комисионара, брокера или било ког другог лица које, у оквиру властите делатности, послује у своје име, а за рачун обвезника.

Сталну пословну јединицу не чини ни:

1. држање залиха робе или материјала који припадају нерезидентном обвезнику искључиво у сврху складиштења, приказивања или испоруке, као ни коришћење просторија искључиво за то намењених;

2. држање залиха робе или материјала који припадају нерезидентном обвезнику искључиво у сврху прераде у другом предузећу или од стране предузетника;

3. држање сталног места пословања искључиво у сврху набављања робе или прикупљања информација за потребе нерезидентног обвезника, као ни у сврху обављања било које друге активности припремног или помоћног карактера за потребе нерезидентног обвезника.

Члан 5.

Нерезидентни обвезник који обавља делатност на територији Републике пословањем преко сталне пословне јединице која води пословне књиге у складу са прописима којима се уређује рачуноводство (огранак и други организациони делови нерезидентног обвезника који обављају делатност), опорезиву добит утврђује у складу са овим законом и подноси за сталну пословну јединицу порески биланс и пореску пријаву.

Нерезидентни обвезник који обавља делатност преко сталне пословне јединице која не води пословне књиге у складу са прописима којима се уређује рачуноводство, дужан је да води у тој сталној пословној јединици евиденцију којом се обухватају сви подаци о приходима и расходима, као и други подаци од значаја за утврђивање добити коју та јединица остварује пословањем на територији Републике, и да подноси порески биланс и пореску пријаву.

Порески биланс и пореску пријаву подноси и нерезидентни обвезник који делатност на територији Републике обавља преко сталне пословне јединице која се сагласно међународном уговору о избегавању двоструког опорезивања не сматра сталном пословном јединицом.

Део други

ПОРЕСКА ОСНОВИЦА

Опорезива добит

Члан 6.

Основица пореза на добит правних лица је опорезива добит.

Опорезива добит утврђује се у пореском билансу усклађивањем добити обвезника исказане у билансу успеха, који је сачињен у складу са међународним рачуноводственим стандардима (у даљем тексту: МРС), односно међународним стандардима финансијског извештавања (у даљем тексту: МСФИ), односно међународним стандардом финансијског извештавања за мала и средња правна лица (у даљем тексту: МСФИ за МСП) и прописима којима се уређује рачуноводство, на начин утврђен овим законом.

Опорезива добит обвезника који, према прописима којима се уређује рачуноводство, не примењује МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, утврђује се у пореском билансу усклађивањем добити обвезника, исказане у складу са начином признавања, мерења и процењивања прихода и расхода који прописује министар финансија, на начин утврђен овим законом.

Усклађивање расхода

Члан 7.

За утврђивање опорезиве добити признају се расходи у износима утврђеним билансом успеха, у складу са МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, као и прописима којима се уређује рачуноводство, осим расхода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.

За утврђивање опорезиве добити обвезника који, према прописима којима се уређује рачуноводство, не примењује МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, признају се расходи утврђени у складу са начином признавања, мерења и процењивања расхода који прописује министар финансија, осим расхода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.

Члан 7а.

На терет расхода не признају се:

1) трошкови који се не могу документовати;

2) исправке вредности појединачних потраживања од лица коме се истовремено дугује, до износа обавезе према том лицу;

3) поклони и прилози дати политичким организацијама;

4) поклони чији је прималац повезано лице из члана 59. овог закона;

5) камате због неблаговремено плаћених пореза, доприноса и других јавних дажбина;

5а) трошкови поступка принудне наплате пореза и других дуговања, трошкови порескопрекршајног поступка и других прекршајних поступака који се воде пред надлежним органом;

6) новчане казне које изриче надлежни орган, уговорне казне и пенали;

7) затезне камате између повезаних лица;

8) трошкови који нису настали у сврху обављања пословне делатности, ако овим законом није друкчије уређено.

Члан 8.

Трошкови материјала и набавна вредност продате робе признају се у износима обрачунатим применом методе пондерисане просечне цене или ФИФО методе.

У погледу набавне цене материјала и вредности робе набављених од повезаних лица примењују се одредбе члана 61. овог закона.

Члан 9.

Трошкови зарада, односно плата, признају се у износу обрачунатом на терет пословних расхода.

Примања запосленог која се, у смислу закона којим је уређено опорезивање дохотка грађана, сматрају зарадом, укључујући и примања на која се до износа прописаног тим законом не плаћа порез на зараде, признају се као расход у пореском билансу у пореском периоду у коме су исплаћена, односно реализована.

Члан 9а.

Обрачунате отпремнине и новчане накнаде запосленом по основу одласка у пензију или престанка радног односа по другом основу, признају се као расход у пореском билансу у пореском периоду у коме су исплаћене.

Члан 10.

Амортизација сталних средстава признаје се као расход у износу и на начин утврђен овим законом.

Стална средства из става 1. овог члана обухватају материјална средства чији је век трајања дужи од једне године и која се сагласно прописима којима се уређује рачуноводство и МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, у пословним књигама обвезника признају као стална средства, осим природних богатстава која се не троше, као и нематеријална средства, осим goodwill-а.

Средства из става 2. овог члана, осим нематеријалних средстава, разврставају се у пет група са следећим амортизационим стопама:

1) I група 2,5%;

2) II група 10%;

3) III група 15%;

4) IV група 20%;

5) V група 30%.

Амортизација за стална средства разврстана у I групу утврђује се применом пропорционалне методе, на основицу коју чини набавна вредност средства, за свако стално средство посебно, а у случају када су стална средства из ове групе стечена у току пореског периода, утврђује се применом пропорционалне методе сразмерно времену од када је започет обрачун амортизације до краја пореског периода.

Амортизација за стална средства разврстана у групе II-V утврђује се применом дегресивне методе на вредност средстава разврстаних по групама.

Основицу за амортизацију из става 5. овог члана у првој години чини набавна вредност, а у наредним периодима неотписана вредност.

Стална средства разврстана у I групу јесу непокретности.

Изузетно, стална средства која се састоје из непокретних и покретних делова, разврставају се по групама сходно начину на који су евидентирана у пословним књигама обвезника у складу са прописима којима се уређује рачуноводство.

Амортизација нематеријалних средстава врши се применом пропорционалне методе сразмерно веку трајања који је опредељен моментом признавања тих средстава у пословним књигама обвезника у складу са прописима којима се уређује рачуноводство и МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, на основицу коју чини набавна вредност сваког средства посебно.

Министар финансија ближе уређује начин разврставања сталних средстава из става 3. овог члана по групама, врсту нематеријалних средстава, као и начин утврђивања амортизације.

Члан 10а

У случају да је стално средство на које се примењују одредбе члана 10. овог закона набављено из трансакције са повезаним лицем из члана 59. овог закона, основицу за његову амортизацију чини мањи од следећа два износа:

1) трансферна набавна цена сталног средства у смислу члана 59. овог закона;

2) набавна цена сталног средства утврђена применом принципа „ван дохвата руке“ у смислу чл. 60. и 61. овог закона.

Члан 10б

Aмортизација сталних средстава признаје се као расход у износу и на начин утврђен овим законом.

Стална средства из става 1. овог члана обухватају материјална и нематеријална средства чији је век трајања дужи од једне године и која се сагласно прописима којима се уређује рачуноводство и МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, у пословним књигама обвезника признају као стална средства, осим природних богатстава која се не троше и goodwill-a.

Стална средства из става 2. овог члана, осим нематеријалних средстава, разврставају се у пет група са следећим амортизационим стопама:

1) I група 2,5%;

2) II група 10%;

3) III група 15%;

4) IV група 20%;

5) V група 30%.

Aмортизација сталних средства из става 3. овог члана утврђује се применом пропорционалне методе, на основицу коју чини набавна вредност средства, за свако стално средство посебно, а у случају када су стална средства стечена у току пореског периода, утврђује се применом пропорционалне методе сразмерно времену од када је започет обрачун амортизације до краја пореског периода.

Уколико је амортизација сталних средстава, у складу са прописима о рачуноводству и МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП (у даљем тексту: рачуноводствена амортизација), утврђена у износу нижем од оног који би био утврђен применом стопа из става 3. овог члана, као расход се признаје рачуноводствена амортизација.

Стална средства која се састоје из непокретних и покретних делова, разврставају се по групама сходно начину на који су евидентирана у пословним књигама обвезника у складу са прописима којима се уређује рачуноводство.

Амортизација инвестиционих некретнина које се након почетног признавања у пословним књигама обвезника вреднују по методи фер вредности, утврђује се применом стопе из става 3. тачка 1) овог члана на набавну вредност.

Амортизација нематеријалних средстава признаје се као расход у износу рачуноводствене амортизације.

Министар финансија ближе уређује начин разврставања сталних средстава из става 3. овог члана по групама, врсте нематеријалних средстава, као и начин утврђивања амортизације.

Чл. 11-14.

(Брисани)

Члан 15.

Као расход у пореском билансу обвезника признају се издаци у збирном износу највише до 5% од укупног прихода за:

1) здравствене, образовне, научне, хуманитарне, верске и спортске намене, заштиту животне средине, као и давања учињена установама, односно пружаоцима услуга социјалне заштите основаним у складу са законом који уређује социјалну заштиту;

2) хуманитарну помоћ, односно отклањање последица насталих у случају ванредне ситуације, који су учињени Републици, аутономној покрајини, односно јединици локалне самоуправе.

Издаци из става 1. тачка 1) овог члана признају се као расход само ако су извршени лицима регистрованим, односно основаним за те намене у складу са посебним прописима, која наведена давања искључиво користе за обављање делатности из става 1. тачка 1) овог члана.

Издаци за улагања у области културе, укључујући и кинематографску делатност, признају се као расход у износу највише до 5% од укупног прихода.

Чланарине коморама, савезима и удружењима признају се као расход у пореском билансу највише до 0,1% укупног прихода.

Чланарине чија је висина прописана законом признају се као расход у износу који је прописан законом.

Издаци за репрезентацију признају се као расход у износу до 0,5% од укупног прихода.

Ближе прописе о томе шта се у смислу овог закона сматра улагањем у области културе доноси министар надлежан за послове културе, по прибављеном мишљењу министра финансија.

Члан 16.

На терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања која се у складу са прописима о рачуноводству и МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП исказују као приход, осим потраживања из члана 7а тачка 2) овог закона, под условом:

1) да се несумњиво докаже да су та потраживања претходно била укључена у приходе обвезника;

2) да су та потраживања у књигама пореског обвезника отписана као ненаплатива;

3) да порески обвезник пружи доказе да су потраживања утужена, односно да је покренут извршни поступак ради наплате потраживања, или да су потраживања пријављена у ликвидационом или стечајном поступку над дужником.

На терет расхода признаје се и отпис вредности појединачних потраживања која се у складу са прописима о рачуноводству и МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП не исказују као приход, осим потраживања из члана 7а тачка 2) овог закона, уколико обвезник испуни услове прописане одредбама става 1. тач. 2) и 3) овог члана.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, на терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања, под условом да су та потраживања обухваћена финансијским реструктурирањем, спроведеним на начин прописан законом који уређује споразумно финансијско реструктурирање привредних друштава.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, на терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања која су обухваћена усвојеним унапред припремљеним планом реорганизације, који је потврђен правоснажним решењем донетим у складу са законом којим се уређује стечај.

На терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања за која су испуњени услови из става 1. тач. 1) и 2), односно става 2. овог члана, под условом да су трошкови утужења појединачног дужника већи од укупног износа потраживања од тог дужника.

Под трошковима утужења у смислу става 5. овог члана сматрају се таксе и други јавни приходи који се плаћају за подношење тужбе у складу са Законом којим се уређују судске таксе.

На терет расхода признаје се исправка вредности појединачних потраживања из ст. 1. и 2. овог члана, ако је од рока за њихову наплату, односно реализацију, до краја пореског периода прошло најмање 60 дана.

За износ расхода по основу исправке вредности појединачних потраживања из става 7. овог члана, који су били признати у пореском билансу, увећавају се приходи у пореском билансу у пореском периоду у коме обвезник изврши отпис вредности истих потраживања, ако није кумулативно испунио услове из става 1, односно става 2, односно из става 5. овог члана.

Расход који није био признат по основу исправке вредности појединачних потраживања у пореском периоду у ком је исказан, признаје се у пореском периоду у ком су испуњени услови из става 1, односно става 2, односно става 7. овог члана.

Сва отписана, исправљена и друга потраживања из ст. 1, 2, 3, 4, 5, 7 и 9. овог члана која су призната као расход, а која се касније наплате или за која поверилац повуче тужбу, предлог за извршење, односно пријаву потраживања, у моменту наплате или повлачења тужбе, предлога за извршење, односно пријаве потраживања, улазе у приходе пореског обвезника.

Сва отписана, исправљена и друга потраживања која нису призната као расход, а која се касније наплате, у моменту наплате не улазе у приходе пореског обвезника.

Члан 16а.

На терет расхода признаје се губитак од продаје појединачних потраживања у износу који је исказан у билансу успеха обвезника, у пореском периоду у коме је извршена продаја тих потраживања.

У случају да је по основу потраживања из става 1. овог члана извршена исправка вредности која је призната као расход у неком од претходних пореских периода у складу са чланом 16. став 7. и чланом 22а став 1. овог закона, такав расход остаје признат без обавезе испуњења услова из члана 16. став 1. тачка 3), односно члана 16. става 2. овог закона.

Чл. 17. и 18.

(Брисани)

Члан 19.

На терет расхода у пореском билансу признају се укупно обрачунате камате, изузев камата због неблаговремено плаћених пореза, доприноса и других јавних дажбина.

У случају кредита од повезаних лица, обрачуната камата умањиће се на начин предвиђен у члану 62. овог закона.

Члан 20.

Камата и припадајући трошкови по основу зајма одобреног сталној пословној јединици из члана 4. овог закона од стране њене нерезидентне централе не признају се као расход у пореском билансу сталне пословне јединице.

Накнада по основу ауторског и сродних права и права индустријске својине, коју стална пословна јединица из члана 4. овог закона исплаћује својој нерезидентној централи, не признаје се као расход у пореском билансу сталне пословне јединице.

Члан 21.

(Брисан)

Члан 22.

На терет расхода признају се у пореском билансу порези, доприноси, таксе и друге јавне дажбине које не зависе од резултата пословања, које су плаћене у пореском периоду.

Члан 22а

На терет расхода у пореском билансу банке признаје се увећање исправке вредности потраживања билансне активе и резервисања за губитке по ванбилансним ставкама у износу обрачунатом на нивоу банке, која су у складу са унутрашњим актима банке исказани у билансу успеха на терет расхода у пореском периоду, у складу са прописима Народне банке Србије.

На терет расхода банке признаје се отпис вредности појединачних потраживања у складу са одредбама члана 16. ст. 1. до 6. овог закона.

Изузетно од става 2. овог члана, на терет расхода банке признаје се отпис вредности појединачних потраживања по основу кредита одобреног неповезаном лицу у смислу овог закона, под условом да је од момента доспелости потраживања прошло најмање две године, уз пружање документације која представља основ за доказивање неспособности дужника да извршава своје новчане обавезе (нпр. документација из кредитног досијеа дужника о измиривању обавезе дужника према банци у току последњих дванаест месеци, преписка и друга документација о контактима банке и дужника у вези са наплатом потраживања и мерама које је банка предузела ради наплате).

Изузетно од става 2. овог члана, на терет расхода признаје се отпис вредности преосталог дела појединачног потраживања банке који није наплаћен из средстава остварених продајом непокретности која се спроводи у складу са законом.

Изузетно од ст. 2. и 3. овог члана, на терет расхода банке признаје се отпис вредности појединачних потраживања по основу кредита који се, у смислу прописа Народне банке Србије, сматрају проблематичним кредитима, извршен у складу са прописима Народне банке Србије.

На терет расхода банке признаје се износ расхода утврђен у билансу успеха банке по основу умањења дуга који сноси банка у висини утврђеној у складу са законом којим је уређена конверзија стамбених кредита индексираних у швајцарским францима.

Сва отписана, исправљена и друга потраживања из ст. 1. до 5. овог члана која су призната као расход, а која се касније наплате или за која поверилац повуче тужбу, предлог за извршење, односно пријаву потраживања, у моменту наплате или повлачења тужбе, предлога за извршење, односно пријаве потраживања, улазе у приходе банке.

Сва отписана, исправљена и друга потраживања која нису призната као расход, а која се касније наплате, у моменту наплате не улазе у приходе банке.

Члан 22б

На терет расхода признају се извршена дугорочна резервисања за обнављање природних богатстава, за трошкове у гарантном року и задржане кауције и депозите, као и друга обавезна дугорочна резервисања у складу са законом.

На терет расхода признају се и остала дугорочна резервисања која испуњавају услове за признавање у складу са МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, у висини искоришћених износа тих резервисања у пореском периоду, односно измирених обавеза и одлива ресурса по основу тих резервисања.

Члан 22в

На терет расхода у пореском билансу не признају се расходи настали по основу обезвређења имовине, које се утврђује као разлика између нето садашње вредности имовине утврђене у складу са МРС, односно МСФИ и њене процењене надокнадиве вредности, али се признају у пореском периоду у коме је та имовина отуђена, односно употребљена, односно у коме је настало оштећење те имовине услед више силе.

Изузетно од става 1. овог члана, на терет расхода у пореском билансу признају се расходи настали по основу обезвређења обвезниковог учешћа у капиталу субјекта приватизације у поступку реструктурирања, стеченог конверзијом обвезниковог потраживања у учешће у капиталу тог субјекта.

Члан 22г

Као расход у пореском билансу обвезника могу се признати, у двоструко увећаном износу, трошкови који су непосредно повезани са истраживањем и развојем које обвезник обавља у Републици.

У смислу става 1. овог члана, истраживањем се сматра оригинално или планирано истраживање предузето у циљу стицања новог научног или техничког знања и разумевања, а развојем примена резултата истраживања или примена другог научног достигнућа или дизајна производње нових значајно побољшаних материјала, уређаја, производа, процеса, система или услуга пре приступања комерцијалној производњи или коришћењу.

Одредбе овог члана не примењују се на трошкове истраживања настале у циљу проналажења и развоја нафте, гаса или минералних залиха у екстрактивној индустрији.

Министар финансија ближе уређује шта се сматра трошковима који су непосредно повезани са истраживањем и развојем, као и услове и начин остваривања права из става 1. овог члана.

Усклађивање прихода

Члан 23.

За утврђивање опорезиве добити признају се приходи у износима утврђеним билансом успеха, у складу са МРС, односно МСФИ, односно МСФИ за МСП, и прописима којима се уређује рачуноводство, осим прихода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.

За утврђивање опорезиве добити обвезника који, према прописима којима се уређује рачуноводство, не примењује МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, признају се приходи утврђени у складу са начином признавања, мерења и процењивања прихода који прописује министар финансија, осим прихода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.

Члан 24.

(Брисан)

Члан 25.

Приход који резидентни обвезник оствари по основу дивиденди и удела у добити, укључујући и дивиденду из члана 35. овог закона, од другог резидентног обвезника, не улази у пореску основицу.

Приход пореског обвезникa државе чланице Европске уније (у даљем тексту: ЕУ) који оствари од резидентног пореског обвезника или приход који резидентни обвезник оствари од пореског обвезника резидента државе чланице ЕУ по основу дивиденди и удела у добити, укључујући и дивиденду из члана 35. овог закона, не улази у пореску основицу.

Приход који резидентни обвезник оствари од камата по основу дужничких хартија од вредности чији је издавалац, у складу са Законом, Република, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или Народна банка Србије, не улази у пореску основицу.

Приход који резидентни обвезник, основан у складу са прописима којима се уређују инвестициони фондови, оствари по основу отуђења имовине из члана 27. став 1. овог закона, не улази у пореску основицу.

Министар финансија ближе уређује начин изузимања прихода из ст. 1, 2, 3. и 4. овог члана из пореске основице.

Члан 25а.

Приходи настали по основу неискоришћених дугорочних резервисања која нису била призната као расход у пореском периоду у ком су извршена, не улазе у пореску основицу у пореском периоду у ком су исказани.

Приходи настали у вези са расходима који у пореском периоду нису били признати у складу са чланом 7а овог закона, не улазе у пореску основицу у пореском периоду у ком су исказани.

У пореском периоду у коме су исказани не улазе у пореску основицу приходи обвезника настали по основу извршеног отпуста дуговања која обвезник има према корисницима јавних средстава дефинисаним у складу са законом којим се уређује буџетски систем, банкама у стечају и привредним коморама, када су наведена дуговања обухваћена унапред припремљеним планом реорганизације који је потврђен правоснажним решењем у складу са законом којим се уређује стечај.

Ефекти промене рачуноводствене политике настали услед прве примене МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, по основу којих се, сагласно прописима о рачуноводству, врши корекција одговарајућих позиција у билансу стања, признају се као приход, односно расход у пореском билансу, почев од пореског периода у којем је та корекција извршена.

Приходи и расходи из става 4. овог члана признају се у једнаким износима у пет пореских периода.

Министар финансија ближе уређује начин изузимања прихода из ст. 1, 2, 3, 4. и 5. овог члана из пореске основице.

Члан 25б

Квалификовани приход, који оствари обвезник, носилац ауторског или сродног права, по основу накнаде за искоришћавање депонованог ауторског дела или предмета сродног права, осим накнаде за пренос ауторског или сродног права у целини, може се, уколико се за то обвезник определи и у складу са условима и на начин предвиђен овим чланом, изузети из пореске основице у износу од 80% тако оствареног прихода.

Квалификовани приход из стaва 1. овог члана се изузима из пореске основице умањен за износ укупних историјских или текућих порески признатих расхода у вези са активностима истраживања и развоја које су као последицу имале настанак тог ауторског дела или предмета сродног права у складу са одредбама чл. 7, 7а, 8, 9, 9а, 10, 10а, 10б, 15. и 22г овог закона (у даљем тексту: квалификовани расходи).

Квалификованим приходом у смислу става 1. овог члана, након умањења из става 2. овог члана, сматраће се онај део прихода пореског обвезника по основу накнада за искоришћавање депонованог ауторског дела или предмета сродног права, осим накнада за пренос ауторског или сродног права у целини, који је сразмеран учешћу квалификованих расхода у вези са активностима истраживања и развоја које су као последицу имале настанак тог депонованог ауторског дела и предмета сродног права у укупним трошковима у вези са тим депонованим ауторским делом или предметом сродног права.

Депонованим ауторским делом или предметом сродног права, у смислу овог закона, сматра се ауторско дело или предмет сродног права дефинисано законом којим се уређују ауторско и сродна права, евидентирано депоновањем у регистар надлежног органа.

Одредбе овог члана сходно се примењују и на приходе које оствари обвезник, носилац права или подносилац пријаве у вези са проналаском, по основу уступања права у вези са проналаском уз накнаду на основу уговора о лиценци, искључујући накнаду остварену за пренос права у вези са проналаском, на основу закона којим се уређују патенти.

Обвезник је дужан да приходе из става 1. овог члана посебно прикаже у свом пореском билансу, као и да припреми и на захтев Пореске управе достави посебну документацију на начин и у облику који пропише министар финансија.

Министар финансија, ослањајући се на изворе везане за добру праксу пореских подстицајних мера у области права интелектуалне својине Организације за економску сарадњу и развој, ближе уређује услове и начин изузимања квалификованих прихода из пореске основице.

Члан 26.

У вредност залиха недовршене производње, полупроизвода и готових производа, за обрачун опорезиве добити признају се трошкови производње у складу са законом којим се уређује рачуноводство.

У случајевима дугог производног циклуса и наглашеног сезонског утицаја на обим активности, допуштено је да се у вредност залиха из става 1. овог члана укључи и припадајући део општих трошкова управљања и продаје и трошкова финансирања.

Вредност залиха обрачуната сагласно ст. 1. и 2. овог члана не може бити већа од њихове продајне вредности на дан подношења пореског биланса.

Чл. 26а-26к.

(Брисано)

Капитални добици и губици

Члан 27.

Капитални добитак обвезник остварује продајом, односно другим преносом уз накнаду (у даљем тексту: продаја):

1) непокретности које је користио, односно које користи као основно средство за обављање делатности укључујући и непокретности у изградњи;

2) права интелектуалне својине;

3) удела у капиталу правних лица и акција и осталих хартија од вредности, које у складу са МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, представљају дугорочне финансијске пласмане, осим обвезница издатих у складу са прописима којима се уређује измирење обавезе Републике по основу зајма за привредни развој, девизне штедње грађана и дужничких хартија од вредности чији је издавалац, у складу са законом, Република, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или Народна банка Србије;

4) инвестиционе јединице инвестиционог фонда, у складу са прописима којима се уређују инвестициони фондови;

5) дигиталнe имовинe, осим уколико обвезник, у смислу закона којим се уређује дигитална имовина, има дозволу за пружање услуга повезаних са дигиталном имовином и који је дигиталну имовину набавио искључиво ради даље продаје у оквиру обављања услуга повезаних са дигиталном имовином у складу са тим законом.

Капиталним добитком сматра се и приход који оствари нерезидентни обвезник од продаје имовине из става 1. тач. 1), 3) и 4) овог члана, као и од продаје непокретности на територији Републике коју није користио за обављање делатности.

Капитални добитак представља разлику између продајне цене имовине из ст. 1. и 2. овог члана (у даљем тексту: имовина) и њене набавне цене, утврђене према одредбама овог закона.

Ако је разлика из става 3. овог члана негативна, у питању је капитални губитак.

Капитални добитак, односно губитак у складу са овим чланом, не утврђује обвезник који је основан сходно прописима којима се уређују инвестициони фондови.

Члан 28.

За сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона, продајном ценом се сматра уговорена цена, односно, у случају продаје повезаном лицу из члана 59. овог закона, тржишна цена ако је уговорена цена нижа од тржишне.

Као уговорена, односно тржишна цена из става 1. овог члана узима се цена без пореза на пренос апсолутних права, односно пореза на додату вредност.

Код преноса права путем размене за друго право, продајном ценом се сматра тржишна цена права које се добија у накнаду, коригована за евентуално примљену или плаћену разлику у новцу.

Члан 29.

За сврху одређивања капиталног добитка, набавна цена, у смислу овог закона, јесте цена по којој је обвезник стекао имовину, умањена по основу амортизације утврђене у складу са овим законом.

Набавна цена у смислу овог члана коригује се на процењену, односно фер вредност, утврђену у складу са МРС, односно МСФИ, односно МСФИ за МСП и усвојеним рачуноводственим политикама, уколико је промена на фер вредност исказивана у целини као приход периода у коме је вршена.

Набавна цена имовине стечене конверзијом обвезниковог потраживања у учешће у капиталу субјекта приватизације у поступку реструктурирања, јесте најнижа обезвређена вредност те имовине након извршене конверзије, утврђена у складу са МРС, односно МСФИ и усвојеним рачуноводственим политикама, осим у случају из става 2. овог члана.

Ако цена по којој је имовина набављена није исказана у пословним књигама обвезника, или није исказана у складу са одредбама ст. 1. и 2. овог члана, набавна цена за сврху одређивања капиталног добитка јесте тржишна цена на дан набавке, коју утврди надлежни порески орган, на начин прописан одредбама ст. 1. и 2. овог члана.

Код продаје непокретности у изградњи, набавну цену чини износ трошкова изградње који су до дана продаје исказани у складу са МРС, односно МСФИ, односно МСФИ за МСП и прописима којима се уређује рачуноводство.

За непокретност стечену путем оснивачког улога или повећањем оснивачког улога, набавна цена јесте тржишна цена непокретности на дан уноса улога.

За непокретност стечену пре 1. јануара 2004. године, набавна цена јесте неотписана вредност непокретности утврђена на дан 31. децембра 2003. године, у складу са прописима о рачуноводству који су се примењивали на финансијске извештаје за 2003. годину.

Набавна цена из става 7. овог члана умањује се по основу амортизације утврђене у складу са овим законом.

Код хартија од вредности којима се тргује на организованом тржишту, у смислу закона којим се уређује тржиште хартија од вредности и других финансијских инструмената, набавна цена јесте цена коју обвезник документује као стварно плаћену, а ако не поседује одговарајућу документацију – најнижа тржишна цена остварена на организованом тржишту у периоду од годину дана који претходи продаји те хартије од вредности или у периоду трговања, уколико се трговало краће од годину дана.

Код хартија од вредности којима се не тргује на организованом тржишту, набавна цена хартије од вредности јесте цена коју обвезник документује као стварно плаћену, а ако не поседује одговарајућу документацију – њена номинална вредност.

Код хартија од вредности прибављених путем оснивачког улога или повећањем оснивачког улога, набавну цену чини тржишна цена која је важила на организованом тржишту на дан уноса улога или уколико таква цена није била формирана, номинална вредност хартије од вредности на дан уноса улога.

Набавна цена удела у капиталу правних лица и права интелектуалне својине јесте цена коју обвезник документује као стварно плаћену. Набавна цена удела у капиталу правних лица и права интелектуалне својине, стечених путем оснивачког улога или повећањем оснивачког улога јесте тржишна цена на дан уноса улога.

Набавна цена инвестиционе јединице састоји се од нето вредности имовине фонда по инвестиционој јединици на дан уплате, увећане за накнаду за куповину уколико је друштво за управљање наплаћује, у складу са прописима који уређују инвестиционе фондове, уколико обвезник инвестициону јединицу стиче уплатом средстава у инвестициони фонд.

Набавна цена дигиталне имовине јесте цена коју обвезник документује као стварно плаћену, односно уколико је дигитална имовина стечена учествовањем у пружању услуге рачунарског потврђивања трансакција у информационим системима који се односе на одређену дигиталну имовину (тзв. рударење дигиталне имовине), набавна цена је вредност дигиталне имовине исказана у пословним књигама обвезника, у складу са МРС, односно МСФИ, односно МСФИ за МСП и усвојеним рачуноводственим политикама.

Набавна цена дигиталне имовине стечене тзв. рударењем дигиталне имовине коригује се на процењену, односно фер вредност, утврђену у складу са МРС, односно МСФИ, односно МСФИ за МСП и усвојеним рачуноводственим политикама, уколико је промена на фер вредност исказивана у целини као приход периода у коме је вршена.

Члан 30.

Капитални добитак укључује се у опорезиву добит у износу одређеном на начин из чл. 27-29. овог закона.

Изузетно од става 1. овог члана, у опорезиву добит се укључује 20% капиталног добитка оствареног преносом имовинских права у целини по основу:

1) ауторског или сродног права на депонованом ауторском делу, односно предмету сродног права,

2) права у вези са проналаском, на основу закона којим се уређују патенти.

Капитални губитак остварен при продаји једног права из имовине може се пребити са опорезивим износом капиталног добитка оствареног при продаји другог права из имовине у истој години, с тим да се највише 20% капиталног губитка оствареног преносом из става 2. овог члана може пребити са опорезивим износом капиталног добитка оствареног при продаји другог права из имовине у истој години.

Ако се и после пребијања из става 3. овог члана искаже капитални губитак, допуштено је његово пребијање на рачун будућих капиталних добитака у наредних пет година.

Изузетно од става 2. овог члана, обвезник може да се определи да капиталне добитке остварене уносом имовинских права из става 2. овог члана у капитал резидентног правног лица не укључи у пореску основицу, под условом да резидентно правно лице тако стечена права не отуђи у периоду од две године од дана стицања, као и да у истом периоду то право не уступи на коришћење у целини или делимично по цени која је нижа од цене утврђене у складу са принципом „ван дохвата руке” уколико је уступање извршио повезаном лицу из члана 59. овог закона или лицу чији је власник његово повезано лице из члана 59. овог закона.

Тржишна вредност имовинских права из става 2. овог члана приликом уноса у капитал резидентног правног лица утврђује се проценом извршеном од стране овлашћеног проценитеља.

У случају да резидентно правно лице из става 5. овог члана у периоду од две године од дана стицања стечена права отуђи или та права уступи на коришћење у целини или делимично на начин прописан ставом 5. овог члана, обвезник губи право на изузимање капиталног добитка из пореске основице, и дужан је да у пореској пријави за порески период у ком су стечена права отуђена или уступљена, обрачуна и плати порез који би платио на начин одређен ставом 2. овог члана, валоризован од дана подношења пореске пријаве за порески период у ком је остварио право на погодност из става 5. овог члана, до дана подношења пореске пријаве за порески период у ком је изгубио право на ову погодност, индексом потрошачких цена према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

Капитални губици настали по основу уноса имовинских права у складу са ставом 5. овог члана не могу се пребијати са капиталним добицима.

Члан 30а

(Брисан)

Члан 30б

Капитални добици остварени продајом дигиталне имовине не улазе у пореску основицу, уколико су новчана средства од те продаје уложена у том пореском периоду у основни капитал резидентног обвезника, односно инвестиционог фонда основаног у складу са прописима којима се уређују инвестициони фондови, а чији се центар пословних, односно инвестиционих активности налази на територији Републике.

Капитални губици настали продајом дигиталне имовине не могу се пребијати са капиталним добицима уколико су новчана средства од продаје уложена на начин прописан ставом 1. овог члана.

Члан 31.

Статусна промена резидентних обвезника извршена у складу са законом којим се уређују привредна друштва (у даљем тексту: статусна промена), одлаже настанак пореске обавезе по основу капиталних добитака.

Пореска обавеза по основу капиталних добитака из става 1. овог члана настаће у тренутку кад правно лице које је имовину из члана 27. овог закона стекло статусном променом изврши продају те имовине.

Капитални добитак из става 2. овог члана обрачунава се као разлика између продајне цене имовине и њене набавне цене коју је платило правно лице које је ту имовину статусном променом пренело на друго правно лице, усклађене на начин из члана 29. овог закона од дана набавке до дана продаје.

Право на одлагање плаћања пореза на добит правних лица за капиталне добитке остварене на начин из става 1. овог члана стиче се ако је власник правног лица које је извршило пренос имовине приликом статусне промене добио накнаду у облику акција или удела у правном лицу на које је пренос имовине извршен, као и евентуалну готовинску накнаду, чији износ не прелази 10% номиналне вредности добијених акција, односно удела.

Ако готовинска накнада из става 4. овог члана прелази 10% номиналне вредности добијених акција, односно удела, пореска обавеза по основу капиталног добитка настаје у моменту статусне промене, а капитални добитак се обрачунава као разлика између цене по којој би се имовина могла продати на тржишту и набавне цене из члана 29. овог закона.

Порески третман губитака

Члан 32.

Губици утврђени у пореском билансу, изузев капиталних добитака и губитака који су утврђени у складу са овим законом, могу се пренети на рачун добити утврђене у пореском билансу из будућих обрачунских периода, али не дуже од пет година.

Члан 33.

Коришћење пореске погодности у складу са чланом 32. овог закона не престаје у случају статусних промена или промена правне форме привредних друштава.

У случају поделе или одвајања, погодност из члана 32. овог закона сразмерно се дели и о томе се обавештава надлежни порески орган.

Део трећи

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ЛИКВИДАЦИЈЕ И СТЕЧАЈА ОБВЕЗНИКА

Члан 34.

Ликвидациони, односно стечајни управник обвезника подноси пореску пријаву и порески биланс у року од 60 дана од дана регистрације у регистру органа надлежног за вођење регистра:

1) покретања поступка ликвидације са стањем на дан који претходи дану регистрације;

2) окончања, односно обуставе поступка ликвидације са стањем на дан који претходи дану регистрације;

3) отварања поступка стечаја са стањем на дан који претходи дану доношења решења суда о отварању поступка стечаја;

4) почетка примене плана реорганизације са стањем на дан који претходи дану правноснажности решења суда о потврђивању плана реорганизације.

Уколико се поступак ликвидације, односно поступак стечаја, наставе у наредној календарској години, ликвидациони, односно стечајни управник обвезника подноси и пореску пријаву и порески биланс са стањем на дан 31. децембра текуће године, у складу са чланом 63. ст. 3. и 4. овог закона.

Обвезник у поступку реорганизације подноси пореску пријаву и порески биланс у складу са чланом 63. став 3. овог закона.

Добит обвезника у периоду од правоснажности решења о банкротству стечајног дужника до правоснажности решења о закључењу стечајног поступка, односно до правоснажности решења о обустави стечајног поступка услед продаје стечајног дужника као правног лица (у даљем тексту: период стечаја) утврђује се као позитивна разлика вредности имовине обвезника са краја и са почетка периода стечаја, после намирења поверилаца. Вредност имовине обвезника са почетка периода стечаја је вредност имовине на дан који претходи дану отварања стечајног поступка коригована за промене настале до почетка периода стечаја у складу са прописима који уређују стечај.

Стечајни управник обвезника из става 4. овог члана подноси пореску пријаву и порески биланс у року од десет дана од дана регистрације у регистру органа надлежног за вођење регистра:

1) правноснажног решења о банкротству стечајног дужника са стањем на дан који претходи дану правоснажности тог решења;

2) правноснажног решења о закључењу стечајног поступка банкротством, односно правноснажног решења о обустави стечајног поступка услед продаје стечајног дужника као правног лица, са стањем на дан који претходи дану правоснажности тог решења.

У случају брисања огранка нерезидентног обвезника пореска пријава и порески биланс подносе се у року прописаним ставом 1. тачка 2) овог члана.

За испуњење обавезе пореза на добит утврђене пореском пријавом поднетом по окончању поступка ликвидације солидарно одговарају чланови друштва које је престало ликвидацијом до висине вредности имовине која им је појединачно припала у поступку ликвидације утврђене у складу са прописима којима се уређује опорезивање добити правних лица.

Члан 35.

Ликвидациони остатак, односно вишак деобне масе у новцу, односно неновчаној имовини, изнад вредности уложеног капитала који се расподељује члановима привредног друштва над којим је окончан поступак ликвидације, односно закључен поступак стечаја, сматра се дивидендом.

Вредност неновчане имовине из става 1. овог члана једнака је њеној тржишној вредности.

Министар финансија ближе уређује начин и поступак утврђивања дивиденде из става 1. овог члана.

Члан 35а

Преостала нето вредност имовине инвестиционог фонда који нема својство правног лица, која се након распуштања тог инвестиционог фонда расподељује члановима сразмерно њиховим инвестиционим јединицама, у новцу, односно неновчаној имовини, а која је изнад набавне цене тих инвестиционих јединица, сматра се капиталним добитком који се укључује у пореску основицу у износу од 50% укупно оствареног капиталног добитка.

Вредност неновчане имовине из става 1. овог члана једнака је њеној тржишној вредности на дан доношења одлуке о распуштању.

Чл. 36. и 37.

(Брисани)

Порески третман спајања, подела, делимичних подела, преноса имовине и замене акција привредних друштава из различитих држава чланица ЕУ, као и преноса седишта европског привредног друштва или европске задруге из једне државе чланице у другу државу чланицу

Опште одредбе

Члан 37а

Поједини појмови, у смислу овог закона, у примени Директиве Савета 2009/133/ЕЗ, имају следеће значење:

1) Привредно друштво, резидент државе чланице ЕУ означава друштво које:

(1) има један од облика на које се примењује заједнички систем опорезивања, који важи за спајања, поделу, делимичну поделу, пренос имовине и замену акција друштава из различитих држава чланица ЕУ, као и за пренос седишта европског друштва (у даљем тексту: СЕ) или европске задруге (у даљем тексту: СЦЕ) између држава чланица ЕУ, према списку организационих облика привредних друштава у додатку Директиве Савета 2009/133/ЕЗ, а који министар финансија утврђује на основу Директиве Савета 2009/133/ЕЗ,

(2) је резидент државе чланице ЕУ у складу са правом те државе и не сматра се резидентом изван ЕУ према међународним уговорима о избегавању двоструког опорезивања, закљученим са државама нечланицама,

(3) је обвезник једног од пореза на који се примењује заједнички систем опорезивања који важи за спајања, поделу, делимичну поделу, пренос имовине и замену акција друштава из различитих држава чланица ЕУ, као и за пренос седишта СЕ или СЦЕ између држава чланица ЕУ, према списку тј. листи применљивих пореских облика у државама чланицама ЕУ предвиђеним у додатку Директиве Савета 2009/133/ЕЗ, а који министар финансија утврђује на основу Директиве Савета 2009/133/ЕЗ. Наведено се не односи на друштва која су ослобођена плаћања пореза или имају могућност избора;

2) Спајање означава пословну активност у којој:

(1) једно или више друштава престају са радом без поступка ликвидације, преносе целокупну имовину и обавезе у друго постојеће друштво у замену за издавање хартија од вредности њиховим акционарима у одговарајућем износу капитала другог друштва, при чему ако се поред издавања хартија од вредности врши и плаћање у готовини, оно не прелази више од 10% номиналне вредности, или у недостатку номиналне вредности, књиговодствене вредности тих хартија од вредности,

(2) два или више друштава се гасе без поступка ликвидације, преносе сву имовину и обавезе у друштво које су основали у замену за издавање хартија од вредности њиховим акционарима у одговарајућем износу капитала новог друштва, при чему ако се поред издавања хартија од вредности врши и плаћање у готовини, оно не прелази више од 10% номиналне вредности, или у недостатку номиналне вредности, књиговодствене вредности тих хартија од вредности,

(3) се друштво гаси без поступка ликвидације и преноси целокупну имовину и обавезе на друштво које држи све хартије од вредности које представљају његов капитал;

3) Подела означава пословну активност у којој се друштво гаси без поступка ликвидације, а сва имовина и обавезе преносе се на два или више постојећих друштава у замену за пропорционалну емисију хартија од вредности њеним акционарима у одговарајућем износу капитала другог друштва које прима имовину и обавезе, при чему ако се поред издавања хартија од вредности врши и плаћање у готовини, оно не прелази више од 10% номиналне вредности, или у недостатку номиналне вредности, књиговодствене вредности тих хартија од вредности;

4) Делимична подела означава пословну активност у којој друштво, без гашења, преноси једну или више пословних целина на једно или више постојећих или нових друштава, при чему најмање једну пословну целину оставља у друштву које врши пренос, у замену за пропорционалну емисију хартија од вредности које представљају капитал друштава члановима друштва, који стичу имовину и обавезе, при чему ако се поред издавања хартија од вредности врши и плаћање у готовини, оно не прелази више од 10% номиналне вредности, или у недостатку номиналне вредности, књиговодствене вредности тих хартија од вредности;

5) Пренос имовине означава пословну активност у којој друштво, без да се гаси, преноси све или једну или више пословних целина на друго већ основано друштво или у друштво које оснива, у замену за издавање или пренос хартија од вредности које представљају уделе у капиталу друштва преузимаоца члановима пренесеног друштва;

6) Замена акција или удела означава пословну активност којом постојеће или ново друштво (друштво стицалац) стиче хартије од вредности другог друштва у замену за издавање или пренос сопствених хартија од вредности члановима преузетог друштва у замену за хартије од вредности које представљају капитал преузетог друштва, уз услов да након замене хартија од вредности друштво стицалац стекне или даљим стицањем хартија од вредности задржи већину гласачких права у преузетом друштву, при чему ако се поред издавања хартија од вредности врши и плаћање у готовини, оно не прелази више од 10% номиналне вредности, или у недостатку номиналне вредности, књиговодствене вредности тих хартија од вредности;

7) Друштво преносилац означава друштво које преноси сву своју имовину и обавезе или преноси једну или више пословних целина;

8) Друштво преузималац означава друштво које прима сву имовину и обавезе, или прима једну или више пословних целина пренесеног друштва;

9) Преузето друштво означава друштво чији је капитал стекло друго друштво заменом хартија од вредности;

10) Друштво стицалац означава друштво које је стекло капитал другог друштва заменом хартија од вредности;

11) Пословна целина означава сву имовину и обавезе друштва која у пословно-организационом смислу представља независно привредно лице, односно лице способно за потпуно самостално пословање сопственом имовином;

12) Пренос седишта означава поступак у којем СЕ или СЦЕ друштво, без ликвидације или оснивања новог правног лица, обавља пренос свог седишта из једне државе чланице у другу државу чланицу ЕУ.

Члан 37б

Код спајања, поделе или делимичне поделе порески обвезник мора у пореском периоду исказати скривене резерве, које се односе на преосталу и пренесену имовину.

Износ који представља скривену резерву из става 1. овог члана израчунава се као разлика између фер вредности и пореске вредности пренесене имовине и обавеза према стању на дан састављања пореске пријаве.

Фер вредност је износ по којем се може продати или на други начин заменити имовина или којим је могуће измирити обавезе или за који је могуће заменити капитал између добро обавештених и вољних страна у послу, у којем су стране међусобно независне и равноправне.

Пореска вредност поједине имовине или обавеза је износ који се добије проценом те имовине и обавеза код обрачуна пореза, односно износ који се добије израчунавањем пореско признатих прихода и расхода, односно добити или губитка.

Пренесена имовина и обавезе су имовина и обавезе друштва које обавља пренос, које је, услед спајања, поделе или делимичне поделе, стварно повезано са сталном пословном јединицом друштва преузимаоца у држави чланици ЕУ друштва које пренос обавља и има утицај на добит или губитак при обрачуну пореза.

Пренос имовине

Члан 37в

Ако се код преноса имовине и обавеза у пренесеном друштву оствари капитални добитак који се може приписати пренесеној пословној целини, тако остварени капитални добитак се не укључује у опорезиву добит. Ако се код преноса имовине и обавеза у пренесеном друштву оствари капитални губитак који се може приписати пренесеној пословној целини, тако остварен капитални губитак се не признаје на терет расхода у пореском билансу.

Друштво преносилац је дужно да процени примљене хартије од вредности друштва преузимаоца према њиховој фер вредности на дан преноса.

Члан 37г

Друштво преузималац може преузети резервисања која је створило друштво преносилац, те права и обавезе у вези са тим резервисањима под истим условима који су важили у пренесеном друштву, ако се та резервисања могу приписати пренесеној пословној целини.

Друштво преузималац може преузети пореске губитке под истим условима који би важили у пренесеном друштву, ако се ти губици могу приписати пренесеној пословној целини.

Друштво преузималац процењује преузету имовину и обавезе, амортизује преузету имовину те утврђује добит или губитак у вези са преузетом имовином и обавезама према пореској вредности на дан преноса код пренесеног друштва, односно на начин као да пренос није извршен.

Члан 37д

У случајевима када домаће друштво преносилац преноси део или целу пословну целину на друштво преузимаоца са седиштем у држави чланици ЕУ у замену за акције друштва преузимаоца, разлика која настаје се не опорезује, под условом да друштво преузималац настави да обавља делатност у земљи путем сталне пословне јединице.

У случајевима када друштво преносилац са седиштем у једној држави чланици ЕУ, које у земљи обавља делатност путем сталне пословне јединице, преноси део или целу пословну целину на друштво преузимаоца у другој држави чланици ЕУ у замену за акције пренесеног друштва, разлика која настаје између тржишне вредности пренесене пословне целине и њене пореске вредности се не опорезује, под условом да друштво преузималац настави да обавља делатност у земљи путем сталне пословне јединице.

Ако друштво преузималац не настави да обавља делатност у складу са ст. 1. и 2. овог члана или у року од пет година од дана преноса отуђи пренесену пословну целину, сматраће се да је остварило капитални добитак који се укључује у пореску основицу, утврђен као позитивна разлика која настаје између фер вредности пренесене пословне целине и њене пореске вредности.

Члан 37ђ

Друштво преносилац и друштво преузималац остварују права из чл. 37в, 37г и 37д овог закона под условом да су резиденти Републике и/или резиденти друге државе чланице ЕУ, и то:

1) ако су друштво преносилац и друштво преузималац резиденти Републике, за пренос пословне целине у Републици или у другој држави чланици ЕУ;

2) ако је друштво преносилац резидент друге државе чланице ЕУ, а друштво преузималац је резидент Републике, за пренос пословне целине која се налази у Републици, ако након преноса пренесена имовина и обавезе, резервисања, резерве и губици не припадају пословној јединици друштва преузимаоца изван Републике;

3) ако је друштво преузималац резидент друге државе чланице ЕУ, а друштво преносилац резидент Републике или друге државе чланице ЕУ, под условом да након преноса пренесена имовина и обавезе, резервисања, резерве и губици припадају пословној јединици друштва преузимаоца у Републици.

Спајање и подела

Члан 37е

Ако се код спајања, поделе и делимичне поделе у пренесеном друштву на дан спајања, поделе или делимичне поделе остварује капитални добитак или губитак који се односи на пренесену имовину и обавезе, неће се сматрати капиталним добитком, односно губитком који се укључује у пореску основицу.

Код спајања, поделе или делимичне поделе спроведених према чл. 37е – 37и овог закона, порески обвезник у пореском периоду које претходи спајању, подели или делимичној подели, исказује скривене резерве, које се не опорезују у тренутку спајања, поделе или делимичне поделе.

Члан 37ж

Друштво преузималац може преузети резервисања која је створило друштво преносилац, те права и обавезе у вези са тим резервисањима под истим условима који би важили у пренесеном друштву да до преноса није дошло.

Друштво преузималац може преузети пореске губитке под истим условима који би важили у пренесеном друштву, да до преноса није дошло.

Код друштва преузимаоца не опорезују се добици које оствари код укидања удела у капиталу пренесеног друштва ако је пре спајања, поделе или делимичне поделе имало уделе у капиталу пренесеног друштва.

Друштво преузималац процењује преузету имовину и обавезе, амортизује преузету имовину те утврђује добит или губитак у вези са преузетом имовином и обавезама према пореској вредности на дан преноса код пренесеног друштва, односно на начин као да пренос није извршен.

Ако члан друштва који код спајања, поделе или делимичне поделе при замени хартија од вредности пренесеног друштва за хартије од вредности друштва преузимаоца оствари капитални добитак, односно губитак, тај добитак, односно губитак се неће сматрати капиталним добитком који се укључује у пореску основицу.

Став 5. овог члана се не примењује ако је члан друштва резидент Републике и прими накнаду у новцу или ако није резидент Републике, а ималац је хартија од вредности у пренесеном друштву и друштву преузимаоцу преко пословне јединице коју има у Републици.

Члан друштва исказује примљене хартије од вредности друштва преузимаоца по пореској вредности коју су имале хартије од вредности пренесеног друштва у тренутку спајања, поделе или делимичне поделе.

Члан 37з

Ако друштво преузималац има удео у капиталу пренесеног друштва, капитални добици које оствари друштво преузималац, тај добитак, односно губитак се неће сматрати капиталним добитком који се укључује у пореску основицу.

Став 1. овог члана не примењује се у случајевима када друштво преузималац има мање од 10% власничког удела у капиталу друштва које се преноси.

Код спајања, поделе, делимичне поделе или замене акција капитални добитак или губитак остварен доделом хартија од вредности или удела друштва преузимаоца члановима пренесеног друштва у замену за хартије од вредности или уделе које представљају капитал пренесеног друштва, се неће сматрати капиталним добитком који се укључује у пореску основицу.

Члан 37и

Друштво преносилац и друштво преузималац остварују права из чл. 37е, 37ж и 37з овог закона под условом да су резиденти Републике и/или резиденти друге државе чланице ЕУ, и то:

1) ако су друштво преносилац и друштво преузималац резиденти Републике, независно од тога да ли се пословна целина пренесеног друштва налази у Републици или у другој држави чланици ЕУ;

2) ако је друштво преносилац резидент друге државе чланице ЕУ, а друштво преузималац је резидент Републике, под условом да након спајања, поделе или делимичне поделе пренесена имовина и обавезе, резервисања, резерве и губици не припадају сталној пословној јединици друштва преузимаоца изван Републике;

3) ако је друштво преузималац резидент друге државе чланице ЕУ, а друштво преносилац резидент Републике или друге државе чланице ЕУ, под условом да након спајања, поделе или делимичне поделе пренесена имовина и обавезе, резервисања, резерве и губици припадају сталној пословној јединици друштва преузимаоца у Републици.

Пренос сталне пословне јединице

Члан 37ј

Ако спајање, подела, делимична подела или пренос имовине укључује сталну пословну јединицу пренесеног друштва која се налази у другој држави чланици ЕУ, држава чланица ЕУ у којој друштво преносилац има седиште неће добитак, односно губитак остварен преносом сталне пословне јединице сматрати капиталним добитком који се укључује у пореску основицу.

Друштво преносилац може у добит да пренесе губитке сталне пословне јединице који нису били пренети на рачун добити утврђене у пореском билансу из будућих обрачунских периода.

Код спајања, поделе, делимичне поделе или преноса имовине из става 1. овог члана, држава чланица ЕУ у којој стална пословна јединица има седиште и држава чланица у којој друштво преузималац има седиште на такав пренос примениће у погледу опорезивања одредбе чл. 37а – 37м овог закона. Исто се примењује када се стална пословна јединица налази у истој држави чланици ЕУ у којој је друштво преузималац резидент.

Изузетно од ст. 1, 2. и 3. овог члана, када држава чланица ЕУ друштва које се преноси примењује начело опорезивања светске добити, она има право опорезивања било које добити или капиталних добитака сталне пословне јединице који су последица спајања, поделе, делимичне поделе или преноса имовине, под условом да омогући порески кредит за порез који би био обрачунат на ту добит или капиталне добитке у држави чланици ЕУ у којој се налази стална пословна јединица у складу са чланом 51. овог закона.

Замена акција и удела

Члан 37к

Ако при замени акција и удела члан преузетог друштва остварује капиталне добитке, они се не опорезују, а губитак који би био остварен заменом хартија од вредности преузетог друштва не признаје се у сврху опорезивања.

Ако члан друштва прими плаћање у новцу, обвезник је пореза у делу који одговара плаћању у новцу, при чему се остварени добитак или губитак у сразмерном делу приписује готовинском плаћању и фер вредности хартија од вредности друштва стицаоца.

Члан друштва процењује хартије од вредности преузетог друштва према пореској вредности коју су хартије од вредности преузетог друштва имале код њега у тренутку замене.

Друштво стицалац процењује примљене хартије од вредности преузетог друштва према њиховој фер вредности на дан замене.

Члан 37л

Члан 37к овог закона се примењује под условом да су друштво стицалац и преузето друштво резиденти Републике и/или резиденти друге државе чланице ЕУ и ако је члан друштва резидент Републике или ако није резидент Републике, а ималац је хартија од вредности преузетог друштва и друштва стицаоца преко пословне јединице у Републици.

Пренос седишта СЕ или СЦЕ

Члан 37љ

Код преноса седишта СЕ или СЦЕ друштва из Републике у другу државу чланицу ЕУ и из друге државе чланице ЕУ у Републику, такав пренос седишта не доводи до опорезивања добитака у држави чланици ЕУ из које је седиште пренесено, остварених од имовине и обавеза СЕ или СЦЕ друштва према члану 37в овог закона, под условом да та друштва остају повезана са сталном пословном јединицом тог СЕ или СЦЕ друштва у држави чланици ЕУ из које је извршен пренос седишта.

Пренос удела

Члан 37м

Капиталним добитком, односно губитком, у смислу овог закона, не сматра се разлика настала преносом права, удела или хартија од вредности, када:

1) је обвезник извршио пренос права, удела или хартија од вредности које је пре преноса имао у свом власништву непрекидно најмање десет година;

2) се врши замена акција, односно удела, искључиво за акције, односно уделе другог привредног друштва, како је одређено овим законом, односно у статусној промени врши замена акција, односно удела које обвезник има у привредном друштву преносиоцу, искључиво за акције, односно уделе у привредном друштву стицаоцу;

3) се врши замена акција, односно удела, за акције, односно уделе другог привредног друштва, како је одређено овим законом, односно у статусној промени врши замена акција, односно удела које обвезник има у привредном друштву преносиоцу, за акције, односно уделе у привредном друштву стицаоцу уз исплату новчане накнаде када укупан износ тих плаћања свим члановима друштва преносиоца у случају статусне промене, односно свим члановима друштва чије се акције, односно удели замењују, како је одређено овим законом, не прелази 10% укупне номиналне вредности удела, односно акција које стичу чланови друштва преносиоца, а ако те акције немају номиналну вредност 10% укупне рачуноводствене вредности тих акција, капитални добитак се утврђује сразмерно учешћу новчане накнаде у укупној вредности стечених акција, односно удела, увећаних за износ примљене новчане накнаде.

Право на пореско изузимање код продаје права, односно удела из става 1. тачка 1) овог члана, у случају када је током периода власништва долазило до промене процента права, односно учешћа у капиталу, обвезник може да оствари у односу на процентуални део права који је непрекидно најмање десет година имао у власништву, односно део удела по основу кога је непрекидно најмање десет година имао право учешћа у капиталу, у проценту који је једнак проценту који је иницијално стечен најмање десет година пре продаје права, односно удела.

Заједничке одредбе

Члан 37н

За опорезивање при преносу имовине, опорезивање при замени акција и опорезивање код спајања, поделе и делимичне поделе, према чл. 37а–37љ овог закона, одредбе о преносима хартија од вредности које представљају удео у капиталу, примењују се и на друштва као што су на пример друштва са ограниченом одговорношћу, код којих капитал не представљају хартије од вредности.

Члан 37њ

Одредбе чл. 37а–37м овог закона неће се примењивати ако је очигледно да пословно спајање, подела, делимична подела, пренос имовине, замена акција или пренос седишта неког СЕ или СЦЕ друштва за главни циљ или један од главних циљева има утају пореза или избегавање пореза.

Члан 37о

Друштво преносилац, друштво преузималац и члан друштва имају права и обавезе из чл. 37а–37н овог закона, ако су испунили прописане услове и на основу пријаве поступака спајања, поделе, делимичне поделе, преноса имовине и замене акција Пореској управи.

Ако услови из става 1. овог члана нису испуњени, друштво преносилац, друштво преузималац и члан друштва немају права и обавезе из чл. 37а–37н овог закона. У том случају, друштво преносилац обавезно је да у пореску основицу укључи скривене резерве из члана 37б овог закона.

Начин и услове за одлагање и исказивање капиталних добитака код друштва преносиоца, преузимање губитака друштва преносиоца, одлагање и исказивање капиталиних добитака власника акција и удела друштва преносиоца и остала питања од значаја за подношење пореске пријаве код друштва преносиоца и друштва стицаоца ближе прописује министар финансија.

Део четврти

ПОРЕСКИ ПЕРИОД

Члан 38.

Порески период за који се обрачунава порез на добит је пословна година.

Пословна година је календарска година, осим у случају престанка или отпочињања обављања делатности у току године, укључујући и статусне промене, покретања поступка стечаја или ликвидације, као и у случају обуставе стечајног поступка услед продаје стечајног дужника као правног лица, односно обуставе поступка ликвидације, у току године.

На захтев пореског обвезника који је добио сагласност министра финансија, односно гувернера Народне банке Србије, да саставља и приказује финансијске извештаје са стањем на последњи дан пословне године која је различита од календарске, надлежан порески орган одобрава решењем да се пословна година и календарска година разликују, с тим да порески период траје 12 месеци. Тако одобрени порески период обвезник је дужан да примењује најмање пет година.

Порески обвезник из става 3. овог члана дужан је да поднесе пореску пријаву и порески биланс за утврђивање коначне пореске обавезе за период од 1. јануара текуће године до дана када, по решењу надлежног пореског органа, започиње пословну годину која се разликује од календарске, у року од десет дана од дана истека рока прописаног за подношење финансијских извештаја за период за који се подноси пореска пријава и порески биланс.

Ако је обвезник пореза у виду аконтације платио мање пореза него што је био дужан да плати по обавези обрачунатој у пореској пријави, дужан је да разлику уплати најкасније до подношења пореске пријаве уз подношење доказа о уплати разлике пореза.

Ако је обвезник пореза у виду аконтације платио више пореза него што је био дужан да плати по обавези обрачунатој у пореској пријави, више плаћени порез урачунава се као аконтација за наредни период или се обвезнику враћа на његов захтев у року од 30 дана од дана пријема захтева за повраћај.

Изузетно од става 2. овог члана, за пореског обвезника из члана 34. став 4. овог закона, порески период је период стечаја.

Део пети

ПОРЕСКА СТОПА

Члан 39.

Стопа пореза на добит правних лица је пропорционална и једнообразна.

Стопа пореза на добит правних лица износи 15%.

Члан 40.

Уколико међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено, порез на добит по одбитку по стопи од 20% обрачунава се и плаћа на приходе које оствари нерезидентно правно лице од резидентног правног лица по основу:

1) дивиденди и удела у добити у правном лицу, укључујући и дивиденду из члана 35. овог закона;

2) накнада од ауторског и сродних права и права индустријске својине (у даљем тексту: ауторска накнада);

3) камата;

4) накнада од закупа и подзакупа непокретности и покретних ствари на територији Републике;

5) накнада од услуга истраживања тржишта, рачуноводствених и ревизорских услуга и других услуга из области правног и пословног саветовања, независно од места њиховог пружања или коришћења, односно места где ће бити пружене или коришћене.

Приход који нерезидентно правно лице оствари по основу чланства у алтернативном инвестиционом фонду који нема својство правног лица, сматра се дивидендом у смислу става 1. овог члана.

Порез по одбитку из става 1. овог члана обрачунава се и плаћа и на приходе нерезидентног правног лица по основу извођења естрадног, забавног, уметничког, спортског или сличног програма у Републици, који нису опорезовани као доходак физичког лица (извођача, музичара, спортисте и сл.), у складу са прописима којима се уређује опорезивање дохотка грађана.

Изузетно од ст. 1. и 3. овог члана, на приходе које оствари нерезидентно правно лице из јурисдикције са преференцијалним пореским системом по основу ауторских накнада, камата, накнада по основу закупа и подзакупа непокретности и покретних ствари на територији Републике, као и накнада по основу услуга, без обзира на место њиховог пружања или коришћења, односно место где ће бити пружене или коришћене, обрачунава се и плаћа порез по одбитку по стопи од 25%.

Порез по одбитку из ст. 1. и 4. овог члана не плаћа се на приходе које оствари нерезидентно правно лице, односно нерезидентно правно лице из јурисдикције са преференцијалним пореским системом, од камата по основу дужничких хартија од вредности чији је издавалац, у складу са законом, Република, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или Народна банка Србије.

Резидентно правно лице, укључујући и друштво за управљање алтернативним инвестиционим фондом који нема својство правног лица, дужно је да у року од три дана од дана исплате прихода из ст. 1, 3. и 4. овог члана поднесе пореску пријаву.

На приходе које оствари нерезидентно правно лице од резидентног правног лица, другог нерезидентног правног лица, физичког лица, нерезидентног или резидентног или од инвестиционог фонда, на територији Републике, по основу капиталних добитака насталих у складу са одредбама чл. 27. до 29. овог закона, обрачунава се и плаћа порез по решењу по стопи од 20% ако међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено.

Изузетно од става 1. овог члана, на приходе из тачке 4) тог става које нерезидентно правно лице остварује од исплатиоца који није дужан да обрачунава, обуставља и плаћа порез по одбитку, обрачунава се и плаћа порез по решењу из става 7. овог члана.

Порез по решењу из става 7. овог члана обрачунава се и плаћа и на приходе из става 1. тач. 2), 3), 4) и 5) овог члана које нерезидентно правно лице оствари по основу намирења потраживања у поступку извршења, односно у сваком другом поступку намирења потраживања, у складу са законом.

Нерезидентно правно лице – прималац прихода из ст. 7, 8. и 9. овог члана, дужно је да у року од 30 дана од дана остваривања прихода, преко пореског пуномоћника одређеног у складу са прописима којима се уређује порески поступак и пореска администрација, поднесе пореску пријаву надлежном пореском органу, и то у општини на чијој територији се налази непокретност, седиште привредног друштва у којем нерезидентно правно лице има удео или хартије од вредности који су предмет продаје, односно седиште или пребивалиште исплатиоца прихода, односно пореског пуномоћника, по основу закупа и подзакупа покретних ствари, као и седиште или пребивалиште пореског пуномоћника у случају остварења прихода из става 9. овог члана, на основу које надлежни порески орган доноси решење.

Садржај пореске пријаве из става 10. овог члана ближе уређује министар финансија.

Порез по одбитку из ст. 1. и 3. овог члана и порез по решењу из ст. 7, 8. и 9. овог члана не обрачунава се и не плаћа ако се приход из ст. 1, 3, 7, 8. и 9. овог члана исплаћује сталној пословној јединици нерезидентног обвезника из члана 4. овог закона.

Уколико резидентно правно лице исплаћује приходе сталној пословној јединици нерезидентног правног лица из јурисдикције са преференцијалним пореским системом, оно је дужно да обрачуна и уплати порез по одбитку у складу са одредбама става 1. тачка 1) и става 4. овог члана.

У случају примене става 13. овог члана приходи на које се примењују одредбе става 1. тачка 1) и става 4. овог члана, као и расходи са њима повезани не узимају се у обзир за потребе утврђивања пореске основице сталне пословне јединице нерезидентног правног лица из јурисдикције са преференцијалним пореским системом.

Врсте услуга из става 1. тачка 5) овог члана ближе уређује министар финансија.

Садржај пореске пријаве из става 6. овог члана ближе уређује министар финансија.

Члан 40а.

Код обрачуна пореза по одбитку на приходе нерезидента, исплатилац прихода примењује одредбе уговора о избегавању двоструког опорезивања, под условом да нерезидент докаже статус резидента државе са којом је Република закључила уговор о избегавању двоструког опорезивања и да је нерезидент стварни власник прихода.

Статус резидента државе са којом је закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања у смислу става 1. овог члана, нерезидент доказује потврдом о резидентности у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација.

Ако исплатилац прихода примени одредбе уговора о избегавању двоструког опорезивања, а нису испуњени услови из ст. 1. и 2. овог члана, што за последицу има мање плаћени износ пореза, дужан је да плати разлику између плаћеног пореза и дугованог пореза по овом закону.

Надлежни порески орган, на захтев нерезидента, дужан је да изда потврду о порезу плаћеном у Републици.

На нерезидентно правно лице – примаоца прихода из члана 40. ст. 7, 8. и 9. овог закона, примењују се одредбе уговора о избегавању двоструког опорезивања у складу са одредбама ст. 1. до 3. овог члана.

Ако исплатилац прихода у моменту исплате прихода нерезиденту не располаже потврдом из става 2. овог члана, дужан је да приликом исплате прихода примени одредбе овог закона.

Ако нерезидентно правно лице достави надлежном пореском органу потврду из става 2. овог члана, разлика између износа плаћеног пореза из става 6. овог члана и износа пореза за који би постојала обавеза плаћања да је обвезник у моменту исплате прихода располагао потврдом из става 2. овог члана, сматра се више плаћеним порезом.

Опорезивање камата, ауторских накнада, дивиденди и удела у добити између повезаних правних лица из различитих држава чланица ЕУ

Члан 40б

Камате и ауторске накнаде које исплаћује резидентно правно лице или стална пословна јединица правног лица из друге државе чланице ЕУ која се налази у Републици, не опорезују се порезом по одбитку из члана 40. став 1. овог закона, под условом да се камате и ауторске накнаде исплаћују повезаним правним лицима из друге државе чланице ЕУ, која право на камату или ауторску накнаду остварују у другој држави чланици ЕУ или се, исплата камата и ауторских накнада врши сталној пословној јединици резидентног правног лица, која се налази у другој држави чланици ЕУ.

Када правно лице из државе чланице ЕУ или стална пословна јединица резидентног правног лица која се налази у другој држави чланици ЕУ исплаћују камате или ауторске накнаде, сматра се да камате и ауторске накнаде настају у тој држави чланици ЕУ.

Резидентно правно лице из става 1. овог члана сматра се повезаним са правним лицем из друге државе чланице ЕУ, ако у периоду од најмање 24 месеца:

1) резидентно правно лице које исплаћује камате и ауторске накнаде (у даљем тексту: исплатилац) непосредно поседује најмање 25% акција или удела у капиталу правног лица које остварује право на камату или ауторску накнаду (у даљем тексту: прималац и стварни власник), или

2) прималац и стварни власник непосредно поседује најмање 25% акција или удела у капиталу исплатиоца, или

3) исто правно лице непосредно поседује најмање 25% акција или удела у капиталу исплатиоца и примаоца и стварног власника, који су правна лица из држава чланица ЕУ.

Исплатилац, односно прималац и стварни власник је правно лице:

1) организовано у једном од организационих облика на које се примењује заједнички систем опорезивања у вези са исплатом камата и ауторских накнада који важи за повезана лица из различитих држава чланица ЕУ,

2) које је, за пореске сврхе, резидент државе чланице ЕУ у складу са правом те државе и, које се не сматра резидентом државе која није држава чланица ЕУ, у складу са међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања закљученим са том државом и

3) које је порески обвезник једног од пореза на које се примењује заједнички систем опорезивања у вези са исплатом камата и ауторских накнада између повезаних лица из различитих држава чланица ЕУ.

Правно лице из става 4. тачка 3) овог члана нема статус пореског обвезника, ако је ослобођено плаћања пореза на добит.

За примену става 4. тач. 1) и 3) овог члана, министар финансија утврђује листу организационих облика на које се примењује заједнички систем опорезивања у вези са исплатом камата и ауторских накнада између повезаних лица из различитих држава чланица ЕУ, у складу са прилогом Директиве Савета 2003/49/ЕЗ, измењене и допуњене Директивом Савета 2004/66/ЕЗ, Директивом Савета 2004/76/ЕЗ, Директивом Савета 2006/98/ЕЗ и Директивом Савета 2013/13/ЕУ.

Правно лице из државе чланице ЕУ сматра се примаоцем и стварним власником камате или ауторске накнаде само ако те исплате прима за свој рачун и у своје име, а не као посредник (агент, опуномоћеник или овлашћени потписник трећег лица).

Стална пословна јединица из става 1. овог члана, представља стално место пословања у једној држави чланици ЕУ, преко кога правно лице из друге државе чланице ЕУ потпуно или делимично обавља пословање.

Члан 40в

Стална пословна јединица сматра се исплатиоцем камата и ауторских накнада, ако за сталну пословну јединицу та исплата представља расход, који се признаје у пореске сврхе у држави чланици ЕУ у којој се налази.

Стална пословна јединица, сматра се примаоцем и стварним власником камате или ауторске накнаде ако:

1) је потраживање дуга, право на информације или коришћење информација, у вези са којим настаје обавеза плаћања камате или ауторских накнада, стварно повезано са том сталном пословном јединицом и

2) камате или ауторске накнаде представљају приход у односу на који се та стална пословна јединица у држави чланици ЕУ у којој се налази, опорезује једним од пореза на који се примењује заједнички систем опорезивања у вези са исплатом камата и ауторских накнада између повезаних лица из различитих држава чланица ЕУ, у складу са чланом 40б став 4. тачка 3) овог закона.

Ако се стална пословна јединица правног лица из државе чланице ЕУ сматра исплатиоцем или примаоцем и стварним власником камата или ауторских накнада, ниједан други део тог правног лица неће се сматрати исплатиоцем или стварним власником тих камата или ауторских накнада.

Одредбе члана 40б овог закона и ст. 1–3. овог члана не примењују се ако се камате и ауторске накнаде исплаћују сталној пословној јединици правног лица из државе чланице ЕУ или камате и ауторске накнаде исплаћује стална пословна јединица правног лица из државе чланице ЕУ која се налази у држави која није чланица ЕУ, а послови правног лица из државе чланице ЕУ се потпуно или делимично обављају преко те сталне пословне јединице.

Члан 40г

Камате и ауторске накнаде које исплаћује резидентно правно лице не опорезују се порезом по одбитку из члана 40. став 1. овог закона, ако прималац и стварни власник камата и ауторских накнада исплатиоцу камата и ауторских накнада достави потврду надлежног пореског органа државе примаоца и стварног власника камата и ауторских накнада да су испуњени услови из чл. 40б и 40в овог закона.

Ако прималац и стварни власник камата и ауторских накнада не докаже да су, у тренутку исплате, испуњени услови из става 1. овог члана исплатилац камата и ауторских накнада је дужан да обрачуна и плати порез по одбитку из члана 40. став 1. овог закона.

Ако су исплате камата и ауторских накнада извршене од стране исплатиоца из држава чланица ЕУ, а њихов прималац и стварни власник се налази у Републици, надлежни порески орган на захтев примаоца и стварног власника камата и ауторских накнада издаје потврду о испуњености услова из чл. 40б и 40в овог закона.

Министар финансија ближе уређује садржај и начин издавања потврде из става 3. овог члана.

Члан 40д

Одредбе чл. 40б–40г овог закона не примењују се на:

1) плаћања која имају карактер расподеле добити или повраћаја капитала;

2) исплате камата на кредите који садрже право учешћа у добити дужника;

3) исплате камата на кредите који даваоцу кредита дају право замене његових права на камате са правом учешћа у добити;

4) плаћања по основу уговора о кредиту који не садржи одредбе за отплату главнице;

5) плаћања по основу уговора о кредиту који садржи одредбе за отплату главнице која доспева након 50 година од издавања кредита.

Ако износ камата или ауторских накнада, због посебног односа између платиоца и стварног власника или између њих и трећег лица, прелази износ који би био уговорен између платиоца и стварног власника да таквог односа нема, одредбе чл. 40б–40г овог закона примењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема.

Одредбе чл. 40б–40г овог закона не примењују се ако се основано може закључити, узимајући у обзир све релевантне чињенице и околности, да исплата камата и ауторских накнада има као главни циљ или један од главних циљева утају пореза или избегавање пореза.

Опорезивање дивиденди и удела у добити између матичних правних лица и њихових филијала из различитих држава чланица ЕУ

Члан 40ђ

Дивиденде и удели у добити, које резидентна филијала исплаћује матичном правном лицу у другој држави чланици ЕУ, односно сталној пословној јединици резидентног правног лица која се налази у другој држави чланици ЕУ, не опорезују се порезом на добит по одбитку из члана 40. став 1. овог закона.

Када матично правно лице у Републици или стална пословна јединица тог правног лица која се налази у Републици, прима дивиденде и уделе у добити од своје филијале из држава чланица ЕУ, то матично правно лице и стална пословна јединица, приходе од дивиденди и удела од добити не укључују у пореску основицу, ако се филијали из државе чланице ЕУ дивиденде и удели у добити не признају као расход у пореске сврхе.

Матичним правним лицем из ст. 1. и 2. овог члана сматра се правно лице које, у периоду од најмање 24 месеца непрекидно, поседује најмање 10% акција или удела у капиталу филијале која исплаћује дивиденде или уделе у добити.

Матичним правним лицем из ст. 1. и 2. овог члана сматра се и оно резидентно правно лице које, у периоду од најмање 24 месеца непрекидно, поседује најмање 10% акција или удела у капиталу другог резидентног правног лица преко своје сталне пословне јединице која се налази у другој држави чланици ЕУ.

Филијалом из ст. 1. и 2. овог члана сматра се правно лице у чијем капиталу матично правно лице из става 3. овог члана учествује под условима предвиђеним овим законом.

Правно лице које исплаћује дивиденде и уделе у добити, односно које прима дивиденде и уделе у добити је правно лице:

1) организовано у једном од организационих облика на које се примењује заједнички систем опорезивања у вези са исплатом дивиденди и удела у добити који важи за матична правна лица и филијале из различитих држава чланица ЕУ;

2) које је за пореске сврхе резидент државе чланице ЕУ у складу са правом те државе и које се не сматра резидентом државе која није држава чланица ЕУ, у складу са међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања закљученим са том државом и

3) које је порески обвезник једног од пореза на које се примењује заједнички систем опорезивања у вези са исплатом дивиденди и удела у добити који важи за матична правна лица и филијале из различитих држава чланица ЕУ.

Правно лице из става 6. тачка 3) овог члана нема статус пореског обвезника ако је ослобођено плаћања пореза на добит.

За примену става 6. тач. 1) и 3) овог члана министар финансија утврђује листу свих организационих облика и привредних друштава и листу пореза на које се примењује заједнички систем опорезивања у вези са исплатом дивиденди и удела у добити који важи за матична правна лица и филијале из различитих држава чланица ЕУ, у складу са прилогом Директиве Савета 2011/96/ЕУ, измењене и допуњене Директивом Савета 2013/13/ЕУ, Директивом Савета 2014/86/ЕУ и Директивом Савета 2015/121/ЕУ.

Филијала из става 1. овог члана, која исплаћује дивиденде и уделе у добити доставља надлежном пореском органу у тренутку исплате, потврду којом матично правно лице доказује испуњеност услова из ст. 3, 4. и 6. овог члана.

Ако филијала не докаже да су, у тренутку исплате, испуњени услови из ст. 3. и 6. овог члана исплатилац дивиденди и удела у добити је дужан да обрачуна и плати порез по одбитку из члана 40. став 1. овог закона.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се ако се основано може закључити, узимајући у обзир све релевантне чињенице и околности, да исплата дивиденди или удела у добити има као главни циљ или један од главних циљева утају пореза или избегавање пореза.

Члан 40е

Одредбе чл. 40б–40ђ овог закона које се односе на правна лица која су за пореске сврхе резиденти држава чланица ЕУ сходно се примењују и на друштва која су за пореске сврхе резиденти држава чланица европског економског простора.

Део шести

ПОРЕСКИ ПОДСТИЦАЈИ

Члан 41.

Ради остваривања циљева економске политике у погледу стимулисања привредног раста, обвезницима се пружају порески подстицаји.

Порески подстицаји у односу на порез на добит правних лица утврђују се само овим законом.

Чл. 42. и 43.

(Брисано)

Пореска ослобођења

Члан 44.

Плаћања пореза на добит ослобађа се недобитна организација за порески период у којем остварени вишак прихода над расходима није већи од 400.000 динара, под условом да:

1) не расподељује остварени вишак својим оснивачима, члановима, директорима, запосленима или са њима повезаним лицима;

2) годишњи износ личних примања која исплаћује запосленима, директорима и са њима повезаним лицима није већи од двоструког износа просечне годишње зараде по запосленом у Републици у години за коју се утврђује право на пореско ослобођење, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике;

3) не расподељује имовину у корист својих оснивача, чланова, директора, запослених или са њима повезаних лица;

4) да нема монополски или доминантан положај на тржишту у смислу закона којим се уређује заштита конкуренције.

Повезаним лицима из става 1. тач. 1) до 3) овог члана сматрају се лица из члана 59. овог закона.

Недобитна организација дужна је да води евиденцију о приходима и расходима, да поднесе порески биланс и пореску пријаву.

Члан 45.

(Брисан)

Члан 46.

Ослобађа се плаћања пореза на добит правних лица предузеће за радно оспособљавање, професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалидних лица, сразмерно учешћу тих лица у укупном броју запослених, с тим што се пореско ослобођење користи у складу са прописима о контроли државне помоћи.

Министар финансија ближе уређује начин остваривања права на пореско ослобођење из става 1. овог члана.

Члан 46а-50.

(Брисано)

Подстицаји код улагања

Члан 50а.

(Брисан)

Члан 50б.

(Брисан)

Члан 50в.

(Брисан)

Члан 50г.

(Брисан)

Чл. 50д. и 50ђ.

(Брисани)

Чл. 50е – 50ј

(Брисани)

Члан 50к

Пореском обвезнику – банци признаје се право на порески кредит у износу од 2% преосталог дуга утврђеног у складу са чланом 4. став 2. Закона о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима („Службени гласник РС”, број 31/19).

Порески кредит из става 1. овог члана обвезник користи у два узастопна пореска периода, и то у износу од 50% тако обрачунатог пореског кредита.

У случају да обвезник не може да искористи порески кредит на начин прописан ставом 2. овог члана, неискоришћени износ пореског кредита може се пренети на рачун пореза на добит из будућих обрачунских периода, али не дуже од десет година.

Министар финансија ближе уређује начин остваривања права на порески кредит из става 1. овог члана.

Део седми

ОТКЛАЊАЊЕ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА ДОБИТИ ОСТВАРЕНЕ У ДРУГОЈ ДРЖАВИ

Добит сталне пословне јединице резидентног обвезника

Члан 51.

Ако резидентни обвезник оствари добит пословањем преко сталне пословне јединице у другој држави на коју је плаћен порез у тој држави, на рачун пореза на добит правних лица утврђеног према одредбама овог закона одобрава му се порески кредит у висини пореза на добит плаћеног у тој другој држави.

Порески кредит из става 1. овог члана не може бити већи од износа који би се обрачунао применом одредаба овог закона на добит остварену у иностранству.

Међукомпанијске дивиденде

Члан 52.

Матично правно лице – резидентни обвезник Републике може умањити обрачунати порез на добит правних лица за износ пореза који је његова нерезидентна филијала платила у другој држави на добит из које су исплаћене дивиденде, које се укључују у приходе матичног правног лица, као и за износ пореза по одбитку који је нерезидентна филијала платила у другој држави на те исплаћене дивиденде.

Приходи од дивиденди из нерезидентне филијале укључују се у приходе резидентног матичног правног лица у износу увећаном за плаћени порез на добит правних лица и плаћени порез по одбитку на дивиденде из става 1. овог члана.

Обавеза из става 2. овог члана постоји само у случају примене пореског кредита из става 1. овог члана.

Порески кредит из става 1. овог члана може се користити за умањење обрачунатог пореза матичног правног лица у износу плаћеног пореза у другој држави, а највише до износа пореза који би, по стопи прописаној одредбом члана 39. став 2. овог закона, био обрачунат на приходе од дивиденди из нерезидентне филијале у износу увећаном за порез који је његова нерезидентна филијала платила у другој држави на добит из које су исплаћене дивиденде.

Неискоришћени део пореског кредита из става 4. овог члана може се пренети на рачун пореза матичног правног лица из будућих обрачунских периода, али не дуже од пет година.

Матичним правним лицем, у смислу овог закона, сматра се правно лице које поседује акције или уделе других правних лица под условима предвиђеним овим законом.

Филијалом, у смислу овог закона, сматра се правно лице у чијем капиталу матично правно лице учествује под условима предвиђеним овим законом.

Члан 53.

Право на порески кредит из члана 52. овог закона има матично правно лице које је непрекидно у периоду од најмање годину дана који претходи подношењу биланса поседовало 10% или више акција, односно удела нерезидентне филијале.

Обвезник из става 1. овог члана је дужан да надлежном пореском органу поднесе одговарајуће доказе о величини свог учешћа у капиталу нерезидентне филијале, дужини трајања тог учешћа и порезу који је филијала платила у другој држави, заједно са њеним билансом успеха и пореским билансом.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана сходно се примењују и у случају када матично правно лице остварује посредну контролу над нерезидентном филијалом кроз поседовање 10% или више акција, односно удела друге нерезидентне филијале.

Члан 53а.

Резидентни обвезник који из друге државе оствари приходе од камата, ауторских накнада, накнада по основу закупа непокретности и покретних ствари, дивиденди које не испуњавају услове да би се на њих примениле одредбе члана 52. овог закона, као и услуга, на које је плаћен порез по одбитку у тој другој држави, може умањити обрачунати порез на добит правних лица у Републици за износ пореза по одбитку плаћеног у тој другој држави.

Уколико резидентни обвезник користи право на порески кредит из става 1. овог члана, приходи од камата, ауторских накнада, накнада по основу закупа непокретности и покретних ствари, дивиденди које не испуњавају услове да би се на њих примениле одредбе члана 52. овог закона, као и услуга, остварени у другој држави, а по основу којих се користи право на порески кредит из става 1. овог члана, укључују се у приходе резидентног правног лица у износу увећаном за плаћени порез по одбитку на камате, ауторске накнаде, накнаде по основу закупа непокретности и покретних ствари, дивиденде које не испуњавају услове да би се на њих примениле одредбе члана 52. овог закона, као и услуге.

Порески кредит из става 1. овог члана може се користити за умањење обрачунатог пореза резидентног правног лица у износу плаћеног пореза у другој држави, а највише до износа који би се добио применом пореске стопе из члана 39. став 2. овог закона на основицу која одговара износу од 40% остварених прихода из става 1. овог члана на које је у другој држави плаћен порез по одбитку и који се сходно ставу 2. овог члана укључује у приходе резидентног обвезника.

У случају да обвезник користи право из члана 25б овог закона, одредбе овог члана сходно се примењују само у односу на приходе од ауторских накнада који су укључени у пореску основицу, односно само у односу на онај део плаћеног пореза по одбитку у другој држави који је сразмеран приходима који су укључени у пореску основицу.

Члан 53б

Резидентни обвезник који у другој држави оствари капитални добитак по основу продаје имовине из члана 27. став 1. овог закона, на који је плаћен порез у тој другој држави, може умањити обрачунати порез на добит правних лица у Републици за износ пореза плаћеног у тој другој држави.

Порески кредит из става 1. овог члана не може бити већи од износа пореза који би, по стопи прописаној одредбом члана 39. став 2. овог закона, био обрачунат на капитални добитак утврђен у складу са одредбама овог закона.

Порески кредит из става 1. овог члана не признаје се по основу пореза који је плаћен у другој држави уколико међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања право опорезивања капиталног добитка припада искључиво Републици.

Члан 54.

Начин остваривања права на порески кредит из чл. 52, 53, 53а и 53б овог закона ближе уређује министар финансија.

Министар финансија ће ближе уредити поступак остваривања права на отклањање двоструког опорезивања предвиђених међународним уговорима о избегавању двоструког опорезивања.

Део осми

ГРУПНО ОПОРЕЗИВАЊЕ И ТРАНСФЕРНЕ ЦЕНЕ

Пореско консолидовање

Члан 55.

Матично правно лице и зависна правна лица, у смислу овог закона, чине групу повезаних правних лица ако међу њима постоји непосредна или посредна контрола над најмање 75% акција или удела.

Повезана правна лица имају право да траже пореско консолидовање под условом да су сва повезана правна лица резиденти Републике.

Захтев за пореским консолидовањем матично правно лице подноси надлежном пореском органу најраније истеком пореског периода у коме су испуњени услови из ст. 1. и 2. овог члана, од почетка до краја тог пореског периода.

Уколико су испуњени услови из ст. 1. до 3. овог члана, надлежни порески орган у року од 30 дана од дана подношења захтева доноси решење којим се одобрава пореско консолидовање, почев од пореског периода у коме су испуњени услови из ст. 1-3. овог члана.

Члан 56.

Сваки члан групе повезаних правних лица дужан је да поднесе своју пореску пријаву и свој порески биланс, а матично правно лице подноси и консолидовани порески биланс за групу повезаних правних лица.

У консолидованом пореском билансу губици пореског периода једног или више повезаних правних лица пребијају се на рачун добити осталих повезаних правних лица у групи, у том пореском периоду.

Опорезива добит коју оствари члан групе повезаних правних лица а која се исказује у консолидованом пореском билансу не може се умањити за износ губитка из пореског биланса претходних година, односно претходних пореских периода, тог члана групе повезаних правних лица.

За обрачунати порез по консолидованом билансу обвезници су појединачна повезана правна лица из групе, сразмерно опорезивој добити из појединачног пореског биланса.

Министар финансија ближе уређује начин спречавања двоструког ослобођења или двоструког опорезивања појединих позиција у консолидованом пореском билансу.

Члан 57.

Једном одобрено пореско консолидовање примењује се најмање пет година, односно пореских периода.

Ако се пре истека рока из става 1. овог члана измене услови из члана 55. ст. 1. и 2. овог закона, или се једно правно лице, више повезаних правних лица, или сва повезана правна лица у групи накнадно определе за појединачно опорезивање пре истека рока из става 1. овог члана, сва повезана правна лица су дужна да у пореској пријави која се подноси за порески период у коме су престали услови за пореско консолидовање утврде и сразмерно плате разлику на име пореске привилегије коју су искористили.

Члан 58.

(Брисано)

Трансферне цене

Члан 59.

Трансферном ценом сматра се цена настала у вези са трансакцијама средствима или стварањем обавеза међу повезаним лицима.

Лицем повезаним са обвезником сматра се оно физичко или правно лице у чијим се односима са обвезником јавља могућност контроле или значајнијег утицаја на пословне одлуке.

У случају посредног или непосредног поседовања најмање 25% акција или удела сматра се да постоји могућност контроле над обвезником.

Могућност значајнијег утицаја на пословне одлуке постоји, поред случаја предвиђеног у ставу 3. овог члана и када лице посредно или непосредно поседује најмање 25% гласова у обвезниковим органима управљања.

Лицем повезаним са обвезником сматра се и оно правно лице у коме, као и код обвезника, иста физичка или правна лица непосредно или посредно учествују у управљању, контроли или капиталу, на начин предвиђен у ст. 3. и 4. овог члана.

Лицима повезаним са обвезником сматрају се брачни или ванбрачни друг, потомци, усвојеници и потомци усвојеника, родитељи, усвојиоци, браћа и сестре и њихови потомци, дедови и бабе и њихови потомци, као и браћа и сестре и родитељи брачног или ванбрачног друга, лица које је са обвезником повезано на начин предвиђен у ст. 3. и 4. овог члана.

Изузетно од ст. 2. до 6. овог члана, лицем повезаним са обвезником сматра се и свако нерезидентно правно лице из јурисдикције са преференцијалним пореским системом.

Члан 60.

Обвезник је дужан да трансакције из члана 59. став 1. овог закона посебно прикаже у свом пореском билансу.

У свом пореском билансу обвезник је, у смислу става 1. овог члана, дужан да посебно прикаже камату по основу депозита, као и камату по основу зајма, односно кредита, до нивоа прописаног одредбама члана 62. овог закона.

Обвезник је дужан да уз порески биланс приложи документацију у оквиру које и на начин који пропише министар финансија, заједно са трансакцијама из члана 59. став 1. овог закона и ст. 1. и 2. овог члана, посебно приказује вредност истих трансакција по ценама које би се оствариле на тржишту таквих или сличних трансакција да се није радило о повезаним лицима (принцип „ван дохвата руке“).

Изузетно од става 3. овог члана, у случају да је трансакција са повезаним лицем једнократна и да њена вредност није већа од вредности промета за коју је законом који уређује порез на додату вредност прописана обавеза евидентирања за порез на додату вредност, односно укупна вредност трансакција са једним повезаним лицем у току пореског периода није већа од вредности промета за коју је законом који уређује порез на додату вредност прописана обавеза евидентирања за порез на додату вредност, обвезник уз порески биланс подноси документацију у форми извештаја у скраћеном облику, у оквиру које није дужан да посебно приказује вредност истих трансакција по ценама утврђеним по принципу „ван дохвата руке”.

У вредност трансакције, односно укупну вредност трансакција из става 4. овог члана не укључују се камате по основу зајмова, односно кредита, дати, односно примљени  аванси, као и порез на додату вредност. 

Изузетно од ст. 3. и 4. овог члана, обвезник није дужан да по основу продаје имовине из члана 27. овог закона повезаном лицу утврђује цену те имовине по принципу „ван дохвата руке”, односно није дужан да подноси документацију из ст. 3. и 4. овог члана.

У смислу става 3. овог члана, за потребе приказивања вредности трансакције са повезаним лицем по трансферној цени и њене вредности по цени утврђеној по принципу „ван дохвата руке“ дозвољена је, када је то примерено околностима случаја, примена обједињеног приступа за већи број појединачних трансакција, односно разложеног приступа у случају сложених трансакција, где је једном трансакцијом обухваћен већи број појединачних трансакција.

У случају да се обвезникова трансферна цена по основу трансакције са појединачним повезаним лицем разликује од цене те трансакције утврђене применом принципа „ван дохвата руке“, он је дужан да у пореску основицу укључи:

1) износ позитивне разлике између прихода по основу трансакције по цени утврђеној применом принципа „ван дохвата руке“ и прихода по основу те трансакције по трансферној цени, или

2) износ позитивне разлике између расхода по основу те трансакције по трансферној цени и расхода по основу те трансакције по цени утврђеној применом принципа „ван дохвата руке“.

У случају када је код одређивања цене трансакције по принципу „ван дохвата руке“ утврђен њен распон, сматра се да се трансферна цена те трансакције не разликује од њене цене по принципу „ван дохвата руке“ уколико се вредност трансферне цене налази у оквиру тог распона.

У случају када је код цене трансакције по принципу „ван дохвата руке“ утврђен њен распон, а вредност трансферне цене трансакције је изван тог распона, цена по принципу „ван дохвата руке“ за потребе примене става 8. овог члана је једнака средишњој вредности утврђеног распона.

Министар финансија може предвидети случајеве у којима је дозвољено умањење износа који се у складу са ставом 8. овог члана укључује у пореску основицу по основу трансакције између пореског обвезника и одређеног повезаног лица, с тим да то умањење не може довести до умањења пореске основице обвезника испод износа који би био утврђен по основу њене трансферне цене.

Обвезник може умањити пореску основицу по основу трансакција са повезаним лицима само у случају примене одговарајућих одредби међународних уговора о избегавању двоструког опорезивања.

Обавезе из ст. 1. до 12. овог члана односе се и на трансакције између сталне пословне јединице из члана 4. овог закона и њене нерезидентне централе.

Члан 61.

Код утврђивања цене трансакције по принципу „ван дохвата руке“, користе се следеће методе:

1) метода упоредиве цене на тржишту;

2) метода цене коштања увећане за уобичајену зараду (метода трошкова увећаних за бруто маржу);

3) метода препродајне цене;

4) метода трансакционе нето марже;

5) метода поделе добити;

6) било која друга метода којом је могуће утврдити цену трансакције по принципу „ван дохвата руке“, под условом да примена метода претходно наведених у овом ставу није могућа или да је та друга метода примеренија околностима случаја од метода претходно наведених у овом ставу.

Приликом утврђивања цене трансакције по принципу „ван дохвата руке“ користи се она метода која највише одговара околностима случаја, при чему је могуће користити и комбинацију више метода када је то потребно.

За потребе утврђивања износа камате која би се по принципу „ван дохвата руке“ обрачунавала на зајмове, односно кредите између повезаних лица, министар финансија може прописати износе каматних стопа за које ће се сматрати да су у складу са принципом „ван дохвата руке“.

Порески обвезник има право да уместо износа каматне стопе из става 3. овог члана за потребе утврђивања износа каматне стопе која би се по принципу „ван дохвата руке“ обрачунавала на зајам односно кредит са повезаним лицима, примени општа правила о утврђивању цене трансакције по принципу „ван дохвата руке“ из чл. 60. и 61. ст. 1. и 2. овог закона.

Порески обвезник који се одлучи да искористи право предвиђено у ставу 4. овог члана, дужан је да општа правила о утврђивању цене трансакције по принципу „ван дохвата руке“ из чл. 60. и 61. ст. 1. и 2. овог закона примени на све зајмове, односно кредите са повезаним лицима.

Уколико порески обвезник одлучи да искористи право предвиђено у ставу 4. овог члана, пореска управа, за потребе утврђивања износа камате која би се по принципу „ван дохвата руке“ обрачунавала на зајмове, односно кредите између тог обвезника и са њима повезаних лица није везана износима каматних стопа из става 3. овог члана.

Члан 61а.

Министар финансија ће, ослањајући се на изворе везане за опорезивање трансакција између повезаних лица Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), као и других међународних организација, ближе уредити примену одредби члана 10а и чл. 59. до 61. овог закона.

Члан 61б.

Република, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе не сматрају се правним лицима за сврху примене чл. 59. до 61а овог закона.

Члан 61в

Резидентни обвезник који се сматра крајњим матичним правним лицем међународне групе повезаних правних лица, у смислу одредaбa овог члана, дужно је да надлежном пореском органу достави годишњи извештај о контролисаним трансакцијама међународне групе повезаних правних лица (у даљем тексту: годишњи извештај), на начин који пропише министар финансија.

Међународна група повезаних правних лица (у даљем тексту: међународна група), у смислу става 1. овог члана, је група лица која су међусобно повезана по основу власништва или контроле у смислу МРС, односно МСФИ, и чији је укупни консолидовани приход, исказан у консолидованим финансијским извештајима за период који претходи периоду за који постоји обавеза извештавања у смислу овог члана, најмање 750 милиона евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан усвајања консолидованих финансијских извештаја, и

1) чија једна или више чланица има обавезу да саставља, приказује, доставља и обелодањује консолидоване финансијске извештаје у складу са МРС, односно МСФИ, или би ту обавезу имала када би била правно лице чијим акцијама се тргује на регулисаном тржишту у Републици или изван Републике, и

2) у којој је најмање једно правно лице резидент друге пореске јурисдикције у односу на остале чланице међународне групе, или је најмање једно правно лице резидент једне пореске јурисдикције а подлеже опорезивању у другој пореској јурисдикцији по основу пословања преко сталне пословне јединице.

Крајњим матичним правним лицем међународне групе (у даљем тексту: крајње матично правно лице), у смислу става 1. овог члана, сматра се правно лице, чланица међународне групе, уколико:

1) непосредно или посредно, над једним или више правних лица, чланица међународне групе, има власништво или контролу која ствара обавезу припреме, састављања, приказивања, достављања и обелодањивања консолидованих финансијских извештаја у складу са захтевима МРС, односно МСФИ, односно, које би такву обавезу имало када би било правно лице чијим акцијама се тргује на регулисаном тржишту у Републици или изван Републике, и

2) не постоји друго правно лице унутар међународне групе које има непосредно или посредно власништво или контролу над тим лицем, и које има обавезу из тачке 1) овог става.

Годишњи извештај се доставља за пословну годину крајњег матичног правног лица, за коју то лице има обавезу да припрема финансијски извештај.

Изузетно од става 4. овог члана, у случају да се пословна година једне или више чланица међународне групе разликује од пословне године крајњег матичног правног лица крајње матично правно лице у годишњи извештај за све такве чланице међународне групе на исти начин уноси:

1) податке за пословну годину те чланице која се завршила у периоду од 12 месеци пре последњег дана периода за који се доставља годишњи извештај, или

2) податке за период који одговара периоду из става 4. овог члана.

Резидентни обвезник, крајње матично правно лице, дужан је да надлежном пореском органу поднесе годишњи извештај најкасније у року од 12 месеци од истека пословне године за коју се доставља годишњи извештај.

Пореском јурисдикцијом за потребе овог члана сматраће се свака територија која примењује засебно пореско законодавство које је независно од прописа неке друге територије, без обзира да ли се сматра засебном државом или делом територије друге државе.

Министар финансија, ослањајући се на изворе везане за добру праксу у вези са извештавањем о контролисаним трансакцијама Организације за економску сарадњу и развој, ближе уређује услове и начин подношења годишњег извештаја.

Члан 62.

(Брисан)

Правила против премештања добити

Правило о ограничењу камате

Члан 62а

Порески обвезник као расход може признати прекорачене трошкове задуживања настале у пореском периоду само до:

1) 30% добити пре камата, пореза и амортизације (ЕБИТДА) или

2) 3.000.000,00 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на последњи дан пореског периода, ако се тако добије већи износ од износа из тачке 1) овог става.

У смислу става 1. овог члана, трошковима задуживања сматрају се камате на све облике дуга, други трошкови економски истоветни камати и трошкови који су настали у вези са прикупљањем средстава, што, између осталог, укључује плаћања у оквиру зајмова којима се учествује у добити, приписане камате на инструменте попут заменљивих обвезница и обвезница без купона, износи у оквиру алтернативних финансијских аранжмана као што је исламско банкарство, елемент финансијске накнаде плаћања финансијског лизинга, капитализована камата која је укључена у вредност имовине или амортизација капитализоване камате, износи који се мере упућивањем на повраћај финансирања у складу са правилима о трансферним ценама, ако је применљиво, износи номиналних камата у оквиру изведених инструмената или аранжмани за заштиту од ризика у односу на задуживање лица, позитивне или негативне курсне разлике при позајмљивању и инструменти повезани са прикупљањем средстава, накнаде за гаранције за финансијске аранжмане, механизми накнаде и слични трошкови који се односе на задуживање.

При израчунавању ЕБИТДА-е за потребе става 1. овог члана узимају се у обзир само опорезиви приходи, те се добити пре пореза додају порески признати трошкови амортизације утврђени према овом закону, као и укупни трошкови задуживања.

Одредбе о ограничењу одбитка камате из става 1. овог члана не примењује:

1) самостални порески обвезник, односно онај који није део консолидоване групе за рачуноводствене потребе и који нема ниједно повезано лице у смислу члана 62б става 7. овог закона или сталну пословну јединицу, те ако не прима или не одобрава зајмове својим члановима или акционарима и

2) порески обвезник који је финансијско друштво.

У смислу става 4. тачка 2) овог члана, финансијско друштво је свако лице који се појављује у било ком од следећих организационо-правних облика: кредитна институција, инвестиционо друштво, друштво за управљање, УАИФ (управитељ алтернативним инвестиционим фондовима), инвестициони фонд (УЦИТС и АИФ), друштво за осигурање, друштво за реосигурање, институција за струковно пензијско осигурање, пензијско друштво, пензијски фонд, централна уговорна страна у смислу Уредбе ЕУ 648/2012, централни регистар хартија од вредности, а који се утврђују у складу са посебним прописима којима се уређује рад и оснивање финансијских друштава.

Порески обвезник може при израчунавању прекорачених трошкова задуживања искључити зајмове употребљене за финансирање дугорочних јавних инфраструктурних пројеката ако су носилац пројекта, трошкови задуживања, имовина и приход унутар ЕУ, при чему се сав приход од дугорочног јавног инфраструктурног пројекта искључује из ЕБИТДА-е пореског обвезника.

Дугорочни јавни инфраструктурни пројекат из става 6. овог члана значи пројекат којим се осигурава, надограђује, управља и/или одржава имовина великих размера за коју држава чланица ЕУ сматра да је у општем јавном интересу.

Порески обвезник може прекорачене трошкове задуживања из става 1. овог члана утврђене у пореском периоду преносити у следећа три пореска периода, али у сваком пореском периоду до износа утврђеног према ставу 1. овог члана.

За износе прекорачених трошкова задуживања који су већи од износа из става 1. овог члана порески обвезник увећава пореску основицу.

Изузетно од става 10. овог члана, порески обвезници који примењују одредбе чл. 59–61а овог закона, износ порески непризнатих трошкова из става 1. овог члана умањују износима за које се повећава пореска основица утврђена према тим члановима овог закона.

Начин спровођења и услове за исказивање и признавање расхода у складу са овим чланом ближе уређује министар финансија.

Правило о контролисаним иностраним друштвима

Члан 62б

Контролисаним иностраним друштвом пореског обвезника сматра се свако лице које се појављује у било ком организационо-правном облику или стална пословна јединица смештена у другој држави чија добит не подлеже порезу или је неопорезива у тој држави ако су испуњени следећи услови:

1) у случају лица, ако сам порески обвезник или заједно са повезаним лицима учествује директно или индиректно са више од 50% гласачких права или је директни или индиректни власник више од 50% капитала или остварује право на пријем више од 50% добити тог лица, и

2) стварни порез на добит који је лице или стална пословна јединица платила у иностранству (другој држави чланици ЕУ) мањи је од разлике између пореза на добит који би се наплатио лицу или сталној пословној јединици према закону и стварног пореза на добит који је лице или стална пословна јединица платила.

Ако се лице или стална пословна јединица сматра контролисаним иностраним друштвом у складу са ставом 1. овог члана, порески обвезник је дужан да у пореску основицу укључи нераспоређену добит лица или сталне пословне јединице која произлази из следећих категорија прихода:

1) камата или другог прихода од финансијске имовине;

2) накнада за лиценце или било ког другог прихода од интелектуалне својине;

3) дивиденде, удела у добити и прихода од располагања акцијама или уделима;

4) финансијског лизинга;

5) осигурања, банкарства и осталих финансијских делатности;

6) од продаје и услуга, насталих од робе и услуга набављених од повезаних друштава и продатих повезаним друштвима, са мало или нимало додате економске вредности.

Став 2. овог члана не примењује се ако контролисано инострано друштво обавља стварну економску делатност уз помоћ особља, опреме, имовине и зграда, што се потврђује релевантним чињеницама и околностима.

Ако приходи из става 2. овог члана чине једну трећину или мање од једне трећине укупних прихода лица или сталне пословне јединице, лице или стална пословна јединица не сматра се контролисаним иностраним друштвом.

Изузетно од става 1. овог члана, финансијска друштва утврђена према члану 62а став 6. овог закона не сматрају се контролисаним иностраним друштвима ако једна трећина или мање од једне трећине прихода из става 2. овог члана произлази из трансакција са пореским обвезником или његовим повезаним друштвима.

Одредбе ст. 4. и 5. овог члана не примењују се када се лице или стална пословна јединица налази у државама које се налазе на ЕУ листи некооперативних јурисдикција у пореске сврхе.

За потребе утврђивања контролисаног иностраног друштва, а независно од члана 59. овог закона, повезаним лицима из става 1. тачка 1) овог члана сматрају се:

1) лице у којем порески обвезник директно или индиректно поседује удео у смислу права гласа или власништва капитала од 25% или више или остварује право на пријем од 25% или више добити тог лица;

2) физичка лица, правна лица и остали облици организовања који директно или индиректно поседују удео у смислу права гласа или власништва капитала пореског обвезника од 25% или више или остварују право на пријем од 25% или више добити тог пореског обвезника, и

3) ако физичко лице, директно или индиректно поседује удео од 25% или више у пореском обвезнику и једном или више лица, сва дотична лица, укључујући пореског обвезника, сматрају се повезаним лицима.

Начин исказивања података о контролисаним иностраним друштвима и укључивању у опорезиву добит нераспоређене добити ових лица од стране пореских обвезника ближе уређује министар финансија.

Израчунавање добити контролисаног иностраног друштва

Члан 62в

Износ добити контролисаног иностраног друштва или сталне пословне јединице која се према члану 62б став 2. овог закона укључује у пореску основицу пореског обвезника, израчунава се на начин прописан за пореске обвезнике резиденте, а удео пореског обвезника у добити израчунава се на начин дефинисан у члану 62б став 1. тачка 1) овог закона. Губици лица или сталне пословне јединице не укључују се у пореску основицу.

Податке потребне за утврђивање контролисаних иностраних друштава из члана 62б овог закона и податке о износу добити која се према ставу 1. овог члана укључује у пореску основицу, дужан је да уз пријаву пореза на добит достави сваки порески обвезник који директно или индиректно учествује у управљању, надзору, капиталу или остварује право на учествовање у добити лица или сталне пословне јединице смештене у иностранству.

Ако је контролисано инострано друштво или стална пословна јединица платила порез на добит за порески период у којем је та добит била, у складу са чланом 62б став 2. овог закона, укључена у пореску основицу, плаћени порез урачунава се у складу са чланом 52. овог закона.

Начин израчунавања добити контролисаног иностраног друштва, укључивањем ове добити у пореску основицу пореских обвезника и документацију потребну за израчунавање ближе уређује министар финансија.

Излазно опорезивање

Члан 62г

Порески обвезник дужан је да у пореску основицу укључи капитални добитак који је утврђен као разлика између тржишне вредности имовине и њене вредности утврђене за потребе опорезивања када преноси:

1) имовину у своју сталну пословну јединицу у другој држави чланици ЕУ или трећој земљи, ако због преноса престаје право опорезивања пренесене имовине иако имовина остаје у правном и економском власништву пореског обвезника;

2) имовину из сталне пословне јединице у своје седиште или другу сталну пословну јединицу у другој држави чланици ЕУ или трећој земљи, ако због преноса престаје право опорезивања пренесене имовине, или

3) пословање које спроводи стална пословна јединица у другу државу чланицу ЕУ или трећу земљу, тако да право опорезивања пословања сталне пословне јединице стиче друга држава чланица ЕУ или трећа земља, а да при томе не постаје резидент те државе чланице ЕУ или треће земље.

Одредбе става 1. овог члана примењује и порески обвезник када преноси свој порески статус резидента из Републике у другу државу чланицу ЕУ или трећу земљу, односно постаје резидент те државе или треће земље, осим у случају оне имовине која остаје повезана са сталном пословном јединицом у Републици.

Порески обвезник који према ст. 1. и 2. овог члана преузима имовину из друге државе, за пореске потребе прихвата утврђене вредности имовине само ако у тренутку преноса одражавају тржишну вредност.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се ако је имовина одређена за враћање у року од 12 месеци или ако се преноси имовина која се односи на финансирање хартија од вредности, имовина која се даје као гаранција или када се пренос имовине обавља како би се испунили бонитетни капитални захтеви или у сврху управљања ликвидношћу.

Порески обвезник је дужан да промене из става 1. тачка 3) и става 2. овог члана у року од осам дана пријави Пореској управи.

Износ из става 1. овог члана порески обвезник може, уз одговарајућу гаранцију, укључити у пореску основицу током пет пореских периода, у случају преноса имовине у другу државу чланицу ЕУ или трећу земљу која је потписница споразума о европском економском простору са којом је закључен споразум о узајамној помоћи у погледу наплате пореских потраживања који је истоветан узајамној помоћи предвиђеној Директивом Савета 2010/24/ЕУ о узајамној помоћи код наплате потраживања везаних за порезе, царине и друге мере или је такав споразум закључен са ЕУ. Током периода одлагања пореском обвезнику ће се обрачунати камате.

Начин утврђивања и пријављивања капиталних добитака у складу са овим чланом ближе уређује министар финансија.

Хибридне неусклађености

Члан 62д

У смислу чл. 62ђ–62з овог закона наведени појмови имају следеће значење:

1) одбитак је износ за који се сматра да се може одбити од опорезивог прихода у складу са законима јурисдикције исплатиоца или јурисдикције инвеститора. Израз „који се може одбити” тумачи се у складу са тим;

2) неусклађеност значи двоструки одбитак или одбитак без укључивања у приходе;

3) двоструки одбитак значи одбитак истог плаћања, трошкова или губитака у јурисдикцији из које потиче плаћање, у којој су настали трошкови или у којој су претрпљени губици (јурисдикција исплатиоца) и у другој јурисдикцији (јурисдикција инвеститора). У случају плаћања хибридног лица или сталне пословне јединице, јурисдикција исплатиоца је јурисдикција у којој хибридно лице или стална пословна јединица имају пословно седиште или јурисдикција у којој су смештени;

4) одбитак без укључивања подразумева одбитак плаћања или претпостављеног плаћања између седишта и сталне пословне јединице или између две или више сталних пословних јединица у свакој јурисдикцији за коју се сматра да је у њој извршено то плаћање или претпостављено плаћање (јурисдикција исплатиоца) без припадајућег укључивања тог плаћања или претпостављеног плаћања у пореске сврхе у јурисдикцији примаоца плаћања;

5) јурисдикција примаоца плаћања је свака јурисдикција у којој је то плаћање или претпостављено плаћање примљено или се сматра примљеним у складу са законима било које друге јурисдикције;

6) укључивање значи износ који се узима у обзир у опорезивом приходу у складу са законима јурисдикције примаоца плаћања. Плаћање у оквиру финансијског инструмента не сматра се укљученим у мери у којој плаћање испуњава услове за било коју пореску олакшицу искључиво због начина на који се то плаћање дефинише у складу са законима јурисдикције примаоца плаћања. Израз „укључен” тумачи се у складу са тим;

7) пореска олакшица значи ослобођење од пореза, смањење пореске стопе или сваки порески одбитак или повраћај пореза (који не укључују одбитак за порезе по одбитку);

8) приход који се двоструко укључује значи сваку ставку прихода која се укључује у складу са законима обе јурисдикције у којима је настала неусклађеност;

9) лице значи физичко лице или правно лице или други порески обвезник;

10) хибридно лице значи свако лице или правно-привредни аранжман који се сматра пореским обвезником у складу са законима једне јурисдикције и чији се приход или расход сматра приходом или расходом једног или више лица у складу са законима друге јурисдикције;

11) финансијски инструмент значи сваки инструмент у мери у којој доводи до повраћаја на финансијска средства или сопствени капитал, а који се опорезује у складу са правилима за опорезивање дужничког капитала, власничког капитала или деривата у складу са законима јурисдикције примаоца плаћања или јурисдикције исплатиоца, и обухвата хибридни пренос;

12) финансијски трговац је лице који у оквиру свог пословања редовно купује и продаје финансијске инструменте за сопствени рачун у сврху остваривања добити;

13) хибридни пренос значи сваки аранжман за пренос финансијског инструмента ако се, у пореске сврхе, за припадајући принос на пренесени финансијски инструмент сматра да га је истовремено добило више страна које учествују у том аранжману;

14) тржишни хибридни пренос значи сваки хибридни пренос који финансијски трговац спроводи у оквиру свог редовног пословања, а не као део структурираног аранжмана;

15) стална пословна јединица која није узета у обзир значи сваки аранжман који се у складу са законима јурисдикције седишта сматра разлогом за доделу статуса сталне пословне јединице, а који се у складу са законима друге јурисдикције не сматра разлогом за доделу статуса сталне пословне јединице;

16) структурирани аранжман значи аранжман који укључује хибридну неусклађеност у којем је цена те неусклађености уврштена у услове аранжмана или аранжман који је осмишљен како би њиме настала хибридна неусклађеност, осим ако се од пореског обвезника или повезаног друштва није могло у разумној мери очекивати да су упознати са постојањем хибридне неусклађености и нису имали учешћа у вредности пореске олакшице настале из хибридне неусклађености.

За примену чл. 62е и 62ж овог закона дефиниција повезаних лица из члана 62б став 7. овог закона допуњује се на следећи начин:

1) ако до неусклађености долази према ставу 1. тач. 2), 3), 4), 5) и 7) овог члана или ако је спроведено усклађивање у складу са чланом 62е став 4. и чланом 62ж овог закона, дефиниција повезаног друштва мења се тако да се захтев за уделом од 25% замењује захтевом за уделом од 50%;

2) сматра се да физичко лице или правно лице, који делује заједно са другим лицем у смислу гласачких права у лицу или у смислу власништва капитала лица, има удео у свим гласачким правима тог лица које има друго лице, односно да има удео у целокупном власништву капитала тог лица који држи друго лице;

3) повезано друштво значи и лице који је део исте консолидоване групе за потребе рачуноводства, као и порески обвезник или друштво у којем порески обвезник има знатан утицај на управљање или друштво које има знатан утицај на управљање пореског обвезника.

Члан 62ђ

Сматра се да долази до хибридне неусклађености у ситуацијама када:

1) плаћање у оквиру финансијског инструмента доводи до одбитка без укључивања, те такво плаћање није укључено у разумном року, а неусклађеност се може приписати разликама у дефиницијама инструмента или плаћања у оквиру њега;

2) плаћање хибридном лицу доводи до одбитка без укључивања, те је та неусклађеност резултат разлика у расподели плаћања хибридном лицу у складу са законима јурисдикције пословног седишта (оснивања) или регистрације хибридног лица и јурисдикције сваког лица са уделом у том хибридном лицу;

3) плаћање лицу са једном или више сталних пословних јединица доводи до одбитка без укључивања, те је та неусклађеност резултат разлика у расподели плаћања између седишта и сталне пословне јединице или између две или више сталних пословних јединица истог лица у складу са законима јурисдикција у којима то лице послује;

4) плаћање доводи до одбитка без укључивања као резултат плаћања сталној пословној јединици која није узета у обзир;

5) плаћање хибридног лица доводи до одбитка без укључивања, те је та неусклађеност резултат чињенице да, у складу са законима јурисдикције примаоца плаћања, плаћање није узето у обзир;

6) претпостављено плаћање између седишта и сталне пословне јединице или између две или више сталних пословних јединица доводи до одбитка без укључивања, те је та неусклађеност резултат чињенице да, у складу са законима јурисдикције примаоца плаћања, плаћање није узето у обзир;

7) долази до двоструког одбитка или

8) долази до стварања структурираног аранжмана.

За примену става 1. тачка 1) овог члана сматра се да је плаћање у оквиру финансијског инструмента укључено у опорезиве приходе у разумном року ако:

1) јурисдикција примаоца плаћања укључује плаћање у пореском периоду који започиње у року од 12 месеци од краја пореског периода исплатиоца или

2) је разумно очекивати да ће јурисдикција примаоца плаћања укључити плаћање у будућем пореском периоду, те услови плаћања одговарају онима за које би се очекивало да би били договорени међу неповезаним лицима.

Изузетно од става 1. овог члана, сматра се да не долази до хибридне неусклађености ако:

1) финансијски трговац обавља плаћање које одговара припадајућем приносу на пренесени финансијски инструмент у оквиру става 1. тачке 1) овог члана уз услов да је у јурисдикцији исплатиоца финансијски трговац обавезан да у приход укључи све износе примљене у вези са пренесеним финансијским инструментом;

2) се у случајевима из става 1. тач. 5), 6) и 7) овог члана у јурисдикцији исплатиоца омогућује пребијање одбитка са износом прихода који се двоструко укључује или

3) не настаје међу повезаним лицима утврђеним према члану 62б став 7. и члану 62д став 2. овог закона, између пореског обвезника и повезаног друштва, између седишта и сталне пословне јединице, између две или више сталних пословних јединица истог лица или у оквиру структурираног аранжмана.

Члан 62е

У случају када хибридна неусклађеност резултира двоструким одбитком, порески обвезник који је:

1) инвеститор, односно физичко или друго лице које има директно или индиректно учешће у капиталу или гласачком праву примаоца, не може исказати порески признати одбитак;

2) исплатилац, не може исказати порески признати одбитак ако се одбитак не ускраћује у јурисдикцији инвеститора.

Став 1. овог члана не примењује се у случају када се одбитак може пребити са приходом који се двоструко укључује у пореску основицу, независно од тога да ли настаје у текућем или следећем пореском периоду.

У случају када хибридна неусклађеност резултира одбитком без укључивања, порески обвезник који је:

1) исплатилац, не може исказати порески признати одбитак, односно расход;

2) прималац, укључује у пореску основицу износ плаћања који би иначе довео до неусклађености ако се одбитак не ускраћује у јурисдикцији исплатиоца.

Порески обвезник не може исказати порески признати одбитак за плаћање у случају када таквим плаћањем директно или индиректно финансира расход који се може одбити и који доводи до хибридне неусклађености на основу трансакције или низа трансакција са повезаним друштвима или трансакција које се склапају као део структурираног аранжмана, осим ако је једна од јурисдикција укључених у трансакцију или низ трансакција спровела истоветно усклађивање такве хибридне неусклађености.

У случају када хибридна неусклађеност укључује приход сталне пословне јединице која није узета у обзир, порески обвезник је дужан да укључи приход који би се иначе приписао сталној пословној јединици која није узета у обзир, осим у случајевима када се приход изузима у складу са уговором о избегавању двоструког опорезивања.

У случају када је хибридни пренос финансијског инструмента осмишљен како би њиме настала олакшица за порез по одбитку за плаћање које произлази из пренесеног финансијског инструмента у корист више укључених страна, пореском обвезнику се ограничава корист везана за порез по одбитку сразмерно нето опорезивом приходу тог плаћања.

Одредба става 1. тачка 2) овог члана не примењује се у случају када су хибридне неусклађености утврђене према члану 62ђ став 1. тач. 2), 3), 4) и 6) овог закона, односно када прималац није обвезник пореза на добит у складу са овим законом.

Порески обвезник је дужан да за утврђене износе порески непризнатог одбитка или износе који се укључују у пореску основицу према овом члану и члану 62з овог закона повећа пореску основицу, а за износ утврђен према члану 62ж овог закона поднесе пореску пријаву.

Порески обвезник је дужан да уз пријаву пореза на добит достави информације о томе које су трансакције са повезаним лицима изазвале хибридну неусклађеност, а за које је према ставу 7. овог члана повећао пореску основицу или поднео пореску пријаву.

Уз износе из става 8. овог члана укључују се и хибридне неусклађености настале према члану 6. став 1. овог закона.

Начин исказивања и пријављивања порески непризнатог добитка и износа који се укључују у пореску основицу у складу са овим чланом ближе уређује министар финансија.

Обрнуте хибридне неусклађености

Члан 62ж

Ако се један или више повезаних нерезидентних лица који држе укупан директан или индиректан удео од најмање 50% гласачких права, капитала или права на учествовање у добити у хибридном лицу основаном или регистрованом у Републици налазе у јурисдикцијама у којима се то хибридно лице сматра пореским обвезником, због потребе избегавања хибридне неусклађености то лице ће се сматрати резидентом и обвезником пореза на добит по основу остварених прихода који се не опорезују на други начин у оквиру закона било које друге јурисдикције. Одредба овог става примењује се независно од члана 3. овог закона.

Став 1. овог члана не примењује се на инвестиционе фондове из члана 2. став 8. овог закона.

Начин исказивања опорезивих прихода и њихово пријављивање у складу са овим чланом ближе уређује министар финансија.

Неусклађеност резидентности

Члан 62з

У случају када је порески обвезник, порески резидент Републике, резидент и у некој другој јурисдикцији и када се одбитак за плаћање, трошкове или губитке пореског обвезника може одбити од пореске основице и у другој јурисдикцији, порески обвезник може исказати порески признати одбитак само до износа за који се у другој јурисдикцији омогућује пребијање другог одбитка са приходом који се двоструко укључује.

Ако је у случају из става 1. овог члана друга јурисдикција држава чланица ЕУ, одбитак ускраћује држава за коју се сматра да у њој порески обвезник није резидент у складу са уговором о избегавању двоструког опорезивања.

Начин исказивања и признавања пореских одбитака у складу са овим чланом ближе уређује министар финансија.

Део девети

УТВРЂИВАЊЕ И НАПЛАТА ПОРЕЗА НА ДОБИТ ПРАВНИХ ЛИЦА

Подношење пореске пријаве

Члан 63.

Порески обвезник је дужан да надлежном пореском органу поднесе пореску пријаву у којој је обрачунат порез, за период за који се утврђује порез.

Уз пореску пријаву порески обвезник је дужан да поднесе и порески биланс за период из става 1. овог члана.

Пореска пријава подноси се у року од 180 дана од дана истека периода за који се утврђује порез.

Поред пореске пријаве из става 3. овог члана, ликвидациони, односно стечајни управник обвезника подноси и пореску пријаву у року који је прописан чланом 34. став 1. овог закона.

Стечајни управник обвезника из члана 34. став 4. овог закона подноси искључиво пореске пријаве у роковима прописаним ставом 5. тог члана овог закона.

Изузетно од става 3. овог члана, у случају статусне промене која има за последицу престанак друштва, пореска пријава подноси се у року од 60 дана од дана уписа статусне промене у надлежном регистру, а подноси је правни следбеник друштва које је престало да постоји у статусној промени. Уколико има више правних следбеника пореску пријаву подноси законски заступник друштва које престаје да постоји услед статусне промене.

У случају статусних промена подела и издвајање правни следбеници друштва над којим је извршена статусна промена, дужни су да поднесу Пореској управи извештај о реализацији поделе права и обавеза правног претходника у року од 60 дана од дана уписа статусне промене у надлежном регистру.

Ако порески обвезник уз пореску пријаву не поднесе и порески биланс сматра се да пореска пријава није поднета.

Одредбе ст. 1. до 3. овог члана сходно се примењују и на нерезидентног обвезника из члана 5. овог закона.

Садржај пореске пријаве и пореског биланса које подноси порески обвезник из члана 1. ст. 1. до 3. и члана 5. овог закона, као и извештаја из става 7. овог члана, ближе уређује министар финансија.

Члан 64.

Обвезник пореза који у току године отпочне са обављањем делатности дужан је да поднесе пореску пријаву у року од 15 дана од дана уписа у регистар надлежног органа.

У пореској пријави из става 1. овог члана обвезник даје процену прихода, расхода и добити за порески период који, за обвезника регистрованог до 15. у месецу, започиње месецом у коме је регистрован, а за обвезника регистрованог од 16. до краја месеца, првим наредним месецом. У пореској пријави обвезник обрачунава и месечни износ аконтације пореза на добит.

Обвезник – стечајни дужник над којим је у току године обустављен стечајни поступак услед продаје стечајног дужника као правног лица, дужан је да поднесе пореску пријаву у року од 15 дана од правоснажности решења о обустави стечајног поступка.

У пореској пријави из става 3. овог члана обвезник даје процену прихода, расхода и добити за порески период који започиње наредним даном у односу на дан правоснажности решења о обустави стечајног поступка. У пореској пријави обвезник обрачунава и месечни износ аконтације пореза на добит.

Одредбе ст. 3. и 4. овог члана сходно се примењују и у случају обуставе поступка ликвидације у току године.

Члан 65.

(Брисан)

Обрачунавање и плаћање пореза

Члан 66.

Порески обвезник је дужан да у пореској пријави обрачуна порез на добит за порески период за који се пријава подноси.

Ако је обвезник пореза у виду аконтације платио мање пореза него што је био дужан да плати по обавези обрачунатој у пореској пријави, дужан је да разлику уплати најкасније до подношења пореске пријаве.

Ако је обвезник пореза у виду аконтације платио више пореза него што је био дужан да плати по обавези обрачунатој у пореској пријави, више плаћени порез урачунава се као аконтација за наредни период или се обвезнику враћа на његов захтев.

Члан 67.

Порески обвезник, осим недобитне организације и пореског обвезника из члана 34. овог закона, са изузетком пореског обвезника у поступку реорганизације, током године порез на добит плаћа у виду месечних аконтација, чију висину утврђује на основу опорезиве добити која не садржи капиталне добитке и губитке, а која је исказана у пореској пријави за претходну годину, односно претходни порески период, и у којој се исказују и подаци од значаја за утврђивање висине аконтације у текућој години.

Месечна аконтација пореза на добит плаћа се до 15-ог у месецу за претходни месец.

Плаћање месечних аконтација у складу са пореском пријавом из става 1. овог члана врши се за месец у коме је пријава поднета, и то почев од првог дана наредног месеца у односу на месец у коме је пријава поднета.

До почетка плаћања месечне аконтације у складу са ставом 3. овог члана, обвезник у текућој години плаћа месечну аконтацију у висини која одговара месечној аконтацији из последњег месеца претходног пореског периода, а почетком плаћања месечне аконтације у складу са ставом 3. овог члана, висина тих аконтација се коригује навише или наниже, тако да се укупно плаћене аконтације од почетка текуће године, односно почетка пореског периода доведу на износ као да је уплата аконтација вршена у складу са пореском пријавом из става 3. овог члана.

На износ месечних аконтација које нису плаћене у року утврђеном у ставу 2. овог члана, порески обвезник дужан је да обрачуна и плати камату, у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација.

Члан 68.

Ако у текућој години дође до значајних промена у пословању обвезника, промене пореских инструмената или других околности које битно утичу на висину месечне аконтације пореза, порески обвезник може, по подношењу пореске пријаве из члана 63. став 1. овог закона, поднети пореску пријаву са пореским билансом, у којој ће исказати податке од значаја за измену месечне аконтације и обрачунати њену висину, најкасније у року од 30 дана по истеку периода за који се саставља порески биланс.

Порески обвезник може започети плаћање аконтације у складу са пореском пријавом из става 1. овог члана за месец у коме је пријава поднета, и то почев од првог дана наредног месеца у односу на месец у коме је пријава поднета.

Члан 68а.

Порески обвезник који нема обавезу плаћања пореза на добит у виду месечних аконтација у складу са овим законом, порез на добит плаћа за порески период у року прописаном за подношење пореске пријаве и пореског биланса за тај период.

Члан 69.

Ако обвезник пореза не поднесе пореску пријаву или ако се у поступку пореске контроле утврди да је пореска пријава непотпуна, да садржи нетачне податке или да постоје други недостаци и неправилности од значаја за утврђивање пореске обавезе, Пореска управа утврђује пореску обавезу за порески период, односно месечну аконтацију за текућу годину, у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација.

Члан 70.

(Брисан)

Члан 70а.

Решење по поднетој пореској пријави из члана 40. став 10. овог закона надлежни порески орган доноси у року од 15 дана од дана пријема пријаве.

Порез утврђен решењем надлежног пореског органа из става 1. овог члана, порески обвезник је дужан да уплати у року од 15 дана од дана када му је решење достављено.

Порез по одбитку

Члан 71.

Порез по одбитку на приходе из члана 40. ст. 1, 3. и 4. овог закона за сваког обвезника и за сваки појединачно остварени, односно исплаћени приход исплатилац обрачунава, обуставља и уплаћује на прописане рачуне у року од три дана од дана када је приход остварен, односно исплаћен.

Приход из става 1. овог члана је бруто приход који би нерезидентно правно лице, односно резидентни обвезник остварио, односно наплатио да порез није одбијен од оствареног, односно исплаћеног прихода.

Пореска пријава за порез по одбитку из става 1. овог члана подноси се у року од три дана од дана исплате прихода на који се обрачунава и плаћа порез по одбитку у складу са овим законом.

Порез по одбитку из става 1. овог члана обрачунава се и плаћа по прописима који важе на дан остваривања, односно исплате прихода.

Члан 71а.

Ако пореска пријава садржи недостатке у погледу формалне исправности и математичке тачности, Пореска управа у електронском облику обавештава подносиоца пореске пријаве о тим недостацима.

Поновно достављање пореске пријаве са отклоњеним недостацима из става 1. овог члана, не сматра се подношењем измењене пореске пријаве.

Пореска пријава сматра се поднетом када Пореска управа потврди формалну исправност и математичку тачност исказаних података, додели број пријаве, број одобрења за плаћање укупног износа обавезе по том основу и у електронском облику достави те информације подносиоцу пореске пријаве.

Чл. 72. и 73.

(Престали да важе)

Примена закона који уређује порески поступак

Члан 74.

У погледу утврђивања, наплате и повраћаја пореза, правних лекова, казнених одредаба и других питања која нису уређена овим законом примењују се одредбе закона којим се уређује порески поступак и пореска администрација.

Чл. 75. и 76.

(Брисани)

Чл. 77-110*

(Престали да важе)

Јемство

Члан 111.

За исплату пореза по одбитку јемчи исплатилац прихода.

За неизмирене пореске обавезе правног лица организованог у облику ортачког друштва неограничено солидарно одговара сваки члан друштва својом имовином.

За неизмирене пореске обавезе правног лица организованог у облику командитног друштва одговара неограничено солидарно комплементар.

Акционар, односно члан друштва са ограниченом одговорношћу који поседује 50% и више акција, односно удела одговара неограничено солидарно за неизмирене пореске обавезе зависног друштва.

Пореске обавезе у смислу ст. 2. до 4. овог члана обухватају и трошкове принудне наплате, камате и новчане казне, као и трошкове пореско-прекршајног поступка.

Општа антиабузивна мера

Члан 111а

За утврђивање обавезе пореза на добит правних лица, неће се узети у обзир симуловани правни посао или низ правних послова са једним или више корака или делова, за које се утврди да им је главни циљ или један од главних циљева остваривање пореске погодности супротне циљу овог закона.

Правни посао или низ правних послова из става 1. овог члана сматрају се симулованим у мери у којој нису успостављени из ваљаних пословних разлога који одражавају економску суштину пословног односа између учесника.

Део десети

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 112.

(Престао да важи)

Члан 112а.

У случају да порески обвезник пропусти да приложи уз порески биланс документацију из члана 60. став 3. овог закона, односно приложи је у непотпуном облику, надлежни порески орган ће му издати опомену и наложити да то учини или да је допуни у року који не може бити краћи од 30 нити дужи од 90 дана од дана достављања опомене.

Члан 113.

(Престао да важи)

Члан 114.

(Престао да важи)

Део једанаести

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 115.

Обвезник који је до дана ступања на снагу овог закона стекао право на пореско ослобођење и олакшице из чл. 42. и 46. Закона о порезу на добит предузећа („Службени гласник РС“, бр. 43/94, 53/95, 52/96, 54/96, 42/98, 48/99 и 54/99) има право да користи то ослобођење до истека рока до кога је утврђено.

Члан 116.

Поступак утврђивања и наплате пореза на добит предузећа за 2001. годину, који је започет по чл. 43. и 60а Закона о порезу на добит предузећа („Службени гласник РС“, бр. 43/94, 53/95, 52/96, 54/96, 42/98, 48/99 и 54/99) окончаће се у складу са тим законом.

Члан 117.

Порески биланс за период од 1. јануара до 30. јуна 2001. године саставиће се у складу са прописима који су важили до дана почетка примене овог закона.

Порески биланс из става 1. овог члана подноси се у року од осам дана по истеку рока прописаног за подношење полугодишњег обрачуна резултата пословања.

Члан 118.

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о порезу на добит предузећа („Службени гласник РС“, бр. 43/94, 53/95, 52/96, 54/96, 42/98, 48/99 и 54/99).

До доношења прописа по одредбама овог закона примењиваће се прописи донети на основу закона из става 1. овог члана.

Члан 119.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“, а примењиваће се од 1. јула 2001. године, осим члана 107. који се примењује од дана ступања на снагу Закона.

 

Одредбе које нису унете у „пречишћен текст“ прописа

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит предузећа: „Сл. гласник РС“, бр. 80/2002

Члан 9.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“, а примењује се од 1. јануара 2003. године, осим члана 1. који се примењује од дана ступања на снагу овог закона.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит предузећа: „Сл. гласник РС“, бр. 43/2003

Члан 5.

Банке и друге финансијске организације порески биланс за 2003. годину и наредне године састављају у складу са чланом 2. овог закона.

Члан 6.

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит предузећа: „Сл. гласник РС“, бр. 84/2004

Члан 50.

Ефекти усклађивања почетног стања у пословним књигама од 1. јануара 2004. године, ради примене МРС у складу са прописима који уређују рачуноводство, и члан 16. овог закона, нису од утицаја на утврђену пореску обавезу обвезника за 2003. годину и на висину утврђене аконтације за 2004. годину.

Члан 51.

Влада Републике Србије уредиће начин утврђивања и плаћања месечних аконтација пореза на добит за 2004. годину после ступања на снагу овог закона.

Члан 52.

Порески кредит из члана 30. овог закона, порески обвезник може остваривати у 2004. години по основу улагања у основна средства која су извршена у складу са одредбама тог члана, од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 53.

Обвезник који је до дана ступања на снагу овог закона стекао право и започео коришћење пореске олакшице по члану 49. Закона о порезу на добит предузећа („Службени гласник РС“, бр. 25/2001, 80/2002 и 43/2003), наставља са коришћењем те олакшице до истека рока њеног коришћења, под условима који су били прописани одредбама тог члана.

Члан 54.

Порески обвезници који остваре право на пореске подстицаје по овом закону, не могу се довести у неповољнији положај у погледу услова и рокова за остваривање тих права због накнадне измене закона и других прописа.

Члан 55.

Порески биланс за 2004. годину саставиће се у складу са одредбама овог закона.

Члан 56.

Одредбе чл. 1-14. и чл. 16-19. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2004. године.

Члан 57.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Закона о изменама и допунама Закона о порезу на добит предузећа: „Сл. гласник РС“, бр. 18/2010

Члан 71.

Порески обвезник који до 31. децембра 2009. године није остварио право на порески подстицај из чл. 50а и 50б Закона о порезу на добит предузећа („Службени гласник РС“, бр. 25/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03 и 84/04), наведене пореске подстицаје користи под условима утврђеним прописима који важе од 1. јануара 2010. године.

Члан 72.

Порески обвезник који је до 31. децембра 2009. године остварио право на пренос капиталног губитка и пренос губитка из члана 30. став 3. и члана 32, као и на пренос неискоришћеног дела пореског кредита из члана 52. став 4. Закона о порезу на добит предузећа („Службени гласник РС“, бр. 25/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03 и 84/04) и исказао податке у пореском билансу и пореској пријави за 2009. годину, може то право да користи до истека рока и на начин прописан тим законом.

Члан 73.

Прописе из чл. 3, 18, 30, 53. и 59. овог закона, министар финансија донеће најкасније у року од 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 74.

Порески биланс за 2009. годину саставиће се у складу са прописима који су важили на дан 31. децембра 2009. године.

Члан 75.

По одредбама овог закона вршиће се утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе почев од 1. јануара 2010. године, сагласно одредбама чл. 3, 6, 8, 9, 10, 11, 15, 16, 18, 20, 21, 29, 33, 34, 39, 40, 41, 47, 52, 58. и 59. овог закона.

Члан 76.

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Закона о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица: „Сл. гласник РС“, бр. 101/2011

Члан 13.

Одредбе овог закона примењују се на утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе почев за 2012. годину.

Члан 14.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“, а одредба члана 1. став 1. овог закона примењује се од 1. фебруара 2012. године.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица: „Сл. гласник РС“, бр. 119/2012

Члан 53.

Порески обвезник који је до 31. децембра 2012. године, остварио право на пореске подстицаје из чл. 45, 48а, 50а и 50б Закона о порезу на добит правних лица („Службени гласник РС“, бр. 25/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03, 84/04, 18/10 и 101/11) и исказао податке у пореском билансу и пореској пријави за 2012. годину, може то право да користи до истека рока и на начин прописан тим законом.

Члан 54.

Порески обвезник који до 31. децембра 2012. године, није испунио услове за остваривање права на порески подстицај из члана 50а Закона о порезу на добит правних лица („Службени гласник РС“, бр. 25/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03, 84/04, 18/10 и 101/11), наведени порески подстицај користи под условима утврђеним прописима који важе од 1. јануара 2013. године.

Члан 55.

Прописе из чл. 1, 15, 38. и 42. овог закона, министар финансија донеће најкасније у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 56.

Одредбе овог закона примењују се на утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе почев за 2013. годину, а одредбе чл. 1, 6, 7, 15, 18, 19, 22, 47. и 48. овог закона примењују се од наредног дана од дана ступања на снагу овог закона.

Аконтацију пореза на добит правних лица за 2013. годину, која се утврђује у пореској пријави за 2012. годину, обвезник утврђује и плаћа применом стопе из члана 17. овог закона.

До почетка плаћања месечне аконтације у складу са ставом 2. овог члана, обвезник плаћа аконтацију, почев за јануар 2013. године до почетка плаћања аконтације утврђене у пореској пријави за 2012. годину, у висини која одговара износу аконтације обрачунате за месец децембар 2012. године, увећаном за 50%.

Члан 57.

Обвезник који порез утврђује за порески период различит од календарске године дужан је да аконтацију за јануар 2013. године, и сваки наредни месец 2013. године, до истека пореског периода у 2013. години, увећа за 50%.

За порески период који је започео у 2012. години, и који истиче у 2013. години, обвезник из става 1. овог члана порески биланс подноси у складу са одредбама овог закона, а коначну пореску обавезу обрачунава примењујући пореску стопу која представља пондерисани просек пореских стопа од 10% и 15%.

Пондерисана просечна пореска стопа из става 2. овог члана обрачунава се тако што се износ добијен множењем броја 10 и броја месеци пореског периода током календарске 2012. године, сабере са износом добијеним множењем броја 15 и броја месеци пореског периода током календарске 2013. године, тако добијени износ подели са 12 и дода ознака %.

Члан 58.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица: „Сл. гласник РС“, бр. 47/2013

Члан 20.

Одредбе овог закона примењују се на утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе почев за 2013. годину, а одредбе чл. 9, 10. и 18. овог закона примењују се од наредног дана од дана ступања на снагу овог закона.

Одредба члана 1. став 4. овог закона примењује се од дана ступања на снагу закона којим се уређује опорезивање посебним порезом по тонажи брода.

Члан 21.

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица: „Сл. гласник РС“, бр. 108/2013

Члан 3.

Порески обвезник који је до 31. децембра 2013. године остварио право на порески подстицај из члана 48. Закона о порезу на добит правних лица („Службени гласник РС“, бр. 25/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12 и 47/13) и исказао податке у пореском билансу и пореској пријави за 2013. годину, може то право да користи до истека рока и на начин прописан тим законом.

Члан 4.

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“, а примењиваће се од 1. јануара 2014. године.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица: „Сл. гласник РС“, бр. 142/2014

Члан 20.

На утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе обвезника над којима није окончан, односно закључен поступак који се спроводи у складу са законом којим се уређује ликвидација, односно у складу са законом којим се уређује стечај, до дана ступања на снагу овог закона, примењују се одредбе Закона о порезу на добит правних лица („Службени гласник РС“, бр. 25/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13 и 68/14 – др. закон).

Члан 21.

Одредбе чл. 3. и 12. овог закона примењују се на утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе за 2014. годину.

Одредбе члана 9. ст. 7. до 9, члана 18. став 1. и члана 19. овог закона примењују се од дана који је одређен законом којим се уређују порески поступак и пореска администрација као дан од којег се пореске пријаве подносе искључиво у електронском облику.

Члан 22.

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица: „Сл. гласник РС“, бр. 112/2015

Члан 27.

Одредбе чл. 18, 19, 25. и 26. овог закона примењују се од 1. марта 2016. године.

Члан 28.

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2016. године.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица: „Сл. гласник РС“, бр. 113/2017

Члан 18.

Порески обвезник који до 31. децембра 2017. године није испунио услове за остваривање права на пореско ослобођење из члана 50а Закона о порезу на добит правних лица („Службени гласник РС”, бр. 25/01, 80/02, 80/02-др. закон, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14-др. закон, 142/14, 91/15-аутентично тумачење и 112/15), наведени порески подстицај користи под условима прописаним овим законом.

Члан 19.

Одредбе чл. 2, 3. и 4. овог закона примењују се на утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе за 2017. годину.

Одредбе чл. 9. и 17. овог закона примењују се од 1. априла 2018. године.

Одредбе чл. 7. и 16.  овог закона примењују се од 1. августа 2018. године.

Члан 20.

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2018. године.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица: „Сл. гласник РС“, бр. 95/2018

Члан 14.

Одредбе члана 10. Закона о порезу на добит правних лица („Службени гласник РС”, бр. 25/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 – др. закон, 142/14, 91/15 – аутентично тумачење, 112/15 и 113/17) примењују се на обрачун амортизације сталних средстава стечених закључно са 31. децембром 2018. године, односно последњим даном пореског периода који почиње у 2018. години, а за стална средства разврстана у групе II–V најкасније на обрачун амортизације тих средстава закључно са 31. децембром 2028. године, односно последњим даном пореског периода који почиње у 2028. години.

Уколико је, применом става 1. овог члана, крајњи салдо за: II групу мањи од 10%; III групу мањи од 15%; IV групу мањи од 20% и V групу мањи од 30%, у односу на салдо утврђен на дан 31. децембра 2018. године, односно на последњи дан пореског периода који почиње у 2018. години, као расход амортизације признаје се целокупан салдо групе.

Oбрачун амортизације у складу са одредбама члана 1. овог закона примењује се за стална средства стечена почев од 1. јануара 2019. године, односно од првог дана пореског периода који почиње у 2019. години.

Члан 15.

Одредбе овог закона примењују се на утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе почев за 2019. годину, односно за порески период који почиње у 2019. години, а одредбе члaна 4. овог закона примењују се од дана ступања на снагу овог закона, односно на утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе почев за 2018. годину.

Одредбе члана 5. овог закона примењују се на приходе остварене по основу накнаде за искоришћавање ауторског дела или предмета сродног права, који су депоновани у регистар надлежног органа, почев од 1. јануара 2019. године.

Одредба става 2. овог члана сходно се примењује и на приходе које оствари носилац права или подносилац пријаве у вези са проналаском, на основу закона којим се уређују патенти.

Члан 16.

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица: „Сл. гласник РС“, бр. 86/2019

Члан 9.

Одредбе овог закона примењују се на утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе почев за 2020. годину, односно за порески период који почиње у 2020. години, а одредбе члaна 1. овог закона примењују се на утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе почев за 2019. годину.

Члан 10.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица: „Сл. гласник РС“, бр. 153/2020

Члан 10.

Одредбе овог закона примењују се на утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе почев за 2021. годину, односно за порески период који почиње у 2021. години.

Одредбе члана 1. став 2, члана 2. став 5. и члана 3. овог закона примењују се од дана ступања на снагу закона којим се уређује дигитална имовина.

Члан 11.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Закон о допунама Закона о порезу на добит правних лица: „Сл. гласник РС“, бр. 118/2021

Члан 2.

Одредбе овог закона примењују се на утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе почев за 2022. годину, односно за порески период који почиње у 2022. години.

Члан 3.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица: „Сл. гласник РС“, бр. 94/2024

Члан 3.

Подзаконски акти из члана 63. став 9. Закона о порезу на добит правних лица („Службени гласник РС”, бр. 25/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 – др. закон, 142/14, 91/15 – аутентично тумачење, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20 и 118/21), ускладиће се са одредбама овог закона у року од 30 дана од дана почетка примене овог закона.

Члан 4.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2025. године.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица: „Сл. гласник РС“, бр. 80/2026

Члан 21.

Подзаконски акти за спровођење овог закона донеће се у року од 360 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 22.

Порески обвезник који је до 31. децембра 2026. године, односно до последњег дана пореског периода који почиње у 2026. години испунио услове за коришћење пореског подстицаја из члана 50ј Закона о порезу на добит правних лица („Службени гласник РС”, бр. 25/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 – др. закон, 142/14, 91/15 – аутентично тумачење, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 118/21 и 94/24), може то право да користи до истека рока и на начин прописан тим законом.

Порески обвезник који је до 31. децембра 2027. године, односно до последњег дана пореског периода који почиње у 2027. години испунио услове за коришћење пореског подстицаја из члана 50а став 1. Закона о порезу на добит правних лица („Службени гласник РС”, бр. 25/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03, 84/2004, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 – др. закон, 142/14, 91/15 – аутентично тумачење, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 118/21 и 94/24), може то право да користи до истека рока и на начин прописан тим законом.

Члан 23.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од дана приступања Републике Србије Европској унији, изузев одредаба чл. 2, 3, 5, 6, 8, 16. и 19. овог закона које се примењују од 1. јануара 2027. године, односно одредаба чл. 9–15. овог закона које се примењују од 1. јануара 2028. године.