Захтев за одлагање рока за упис у Регистар пружалаца рачуноводствених услуга

Група грађана који су се удружили под називом „Права ревизора и рачуновођа Србије“ предала је Народној скупштини Србије захтев за одлагање рока за упис у Регистар пружалаца рачуноводствених услуга, а сличним дописима су се обратили и Влади Србије, Министартву финансија и осталим надлежним органима и институцијама.

Подсећамо да је Законом о рачуноводству (у даљем тексту: Закон) који је донет у октобру 2019. године предвиђено да се вођење пословних књига и састављање финансијских извештаја може поверити уговором правном лицу или предузетнику који је уписан у Регистар пружалаца рачуноводствених услуга (у даљем тексту: Регистар). Један од услова за добијање дозволе и упис у Регистар је да у радном односу са пуним радним временом буде најмање један запослени (или сам предузетник) са професионалним звањем у области рачуноводства или ревизије, које је стечено код професионалне организације чланице Међународне федерације рачуновођа. Рок за усклађивање са овим одредбама Закона је три године од његовог ступања на снагу, односно до 31.12.2022. године.

Као разлоге за одлагање рока група грађана „Права ревизора и рачуновођа Србије“ наводи: пандемију вируса Covid 19, велики број нових и измењених прописа, увођење ефактура од 1. јануара 2023. године, недовољан број рокова за полагање, мали број уписаних у Регистар од којих је највећи број уписаних са „старим“ звањима (на основу анализе коју су извршили чланови групе).

Сматрамо да су резултати анализе коју је група извршила врло индикативни и да говоре у прилог захтеву за одлагање рока.

Чланови групе су извршили анализу података из Регистра пружалаца рачуноводствених услуга код АПР. Анализа је извршена коришћењем података од 24. новембра 2022. године, на узорку од преко 90% свих правних лица и предузетника који имају претежну делатности 69.20 (6.625 од укупно 7.322).

Резултати анализе су следећи:

Проценат уписаних у Регистар у односу на укупан број је 27% (1.796 од 6.625), што одговара проценту укупно уписаних у односу на укупан број који је у тренутку вршења анализе износио 28% (2.064 од 7.322).

– Од укупног броја уписаних, услов у вези са професионалним звањем је испуњен уз „стара“ звања код 77% уписаних (стари СРРС 56% и ЈУР 21%), док је са „новим“ звањима услов испуњен код 23% уписаних (нови СРРС 15% и КОР 8%).

Напомена: на данашњи дан број уписаних у Регистар је 2.612, што износи скоро 36% укупног броја правних лица и предузетника са шифром делатности 69.20.

На основу података из анализе коју је сачинила група грађана „Права ревизора и рачуновођа Србије“, одлучили смо да извршимо допуну анализе и дошли смо да закључка да ни у теорији није било могуће да сва правна лица и предузетници који нису имали звања добију звања у року од три године.

Ако пођемо од претпоставке да је већина оних који су имали „стара“ звања извршила упис у Регистар у тренутку анализе чланова групе, подаци из анализе указују на то да би проценат оних са „старим“ звањима у односу на укупан број правних лица и предузетника са шифром делатности 69.20 био око 21%.
Напомена: 77% (% старих) x 27% (% уписаних) = 21%

То би даље значило да је 79% или око 5.800 правних лица и предузетника (од укупно 7.322) требало да полаже за добијање „нових“ звања како би се уписали у Регистар.

Ако се узме у обзир да за професионално звање треба положити у просеку 7 испита (број испита је другачији код две организације код којих се полаже), претходно наведено значи да је 5.800 лица требало да положи укупно 40.600 испита. Под условом да сви положе све испите из првог покушаја, а имајући у виду да је укупан број испитних рокова код две организације за претходне три године био 16, то би значило да је на сваком испиту требало да учествује преко 2.500 особа! Верујемо да капацитети за полагање испита нису били ни близу овог броја.

На основу наведеног закључујемо да ни теоријски није било могуће да у року од три године сви положе све испите и добију потребна звања. Понављамо да нисмо узели у обзир да се испити често полажу из више покушаја, као и могуће болести и друге обавезе због којих појединци нису били у могућности да полажу.

У наставку преносимо у целости захтев групе грађана који су се удружили под називом „Права ревизора и рачуновођа Србије“:

Обраћамо Вам се испред Групе Грађана који су се удружили под именом Права ревизора и рачуновођа на основу члана 57. став 1. тачка 1. Закона о референдуму и народној иницијативи.

Последњим изменама и допунама Закона о рачуноводству („Сл. гласник РС“, бр. 73/2019 и 44/2021 – др. закон)(у даљем тексту: Закон) од 01.01.2023. године услов за обављање регистроване претежне делатности пружања рачуноводствених услуга је упис у Регистар пружалаца рачуноводствених услуга (у даљем тексту: Регистар), који по службеној дужности води Агенција за привредне регистре (у даљем тексту: Агенција), на основу добијеног решења о дозволи које издаје Комора овлашћених ревизора (у даљем тексту: КОР), која је условљена полагањем стручних испита и стицањем професионалних звања код овлашћеног члана Међународне федерације рачуновођа (у даљем тексту: МФР), односно код нас Савеза рачуновођа и ревизора Србије (у даљем тексту: СРРС) или КОР-а.

Предлажемо, молимо Вас, да по хитном поступку размотрите предлог да се рок за примену члана 18. Закона одложи, најкраће једну до две године.

Сматрамо да је наведени период потребан да се сви који су у поступку стицања професионалног звања усагласе са Законом, и добију решења о дозволи за упис у Регистар. У ситуацији са Цовид 19 вирусом се изгубило око годину дана, поред свих других обавеза које смо имали и које нас тек чекају, око примене разноразних донетих Закона, Уредби, Правилника, и измена истих. Набројаћемо само неке од Закона који су доношени, мењани, а уско су везани за нашу струку, па смо додатно били ангажовани упознавањем са истима, као и едукацијом клијената у вези истих: Закон о архивској грађи, Закон о ПДВ-у, Закон о привредним друштвима, Закон о порезу на доходак, Закон о трговини, Закон о прању новца и тероризму, Закон о електронском фактурисању, који је претрпео бројне измене у овом кратком року и обавеза преласка на е-фактуре од 01.01.2023.године.

Потреба за продужетком рока:

Према нашој статистици из новембра месеца ове године (24.11.2022.) од 7.233 регистрованих активних правних лица и предузетника који се баве рачуноводственим и ревизорским пословима, код Агенције је уписано у Регистар 2.064 правна лица и предузетника, од којих је 22% уписаних са стеченим звањем из последње три године од доношења Закона, док је 78 % уписаних лица професионална звања стекла у периоду од 1998-2000.год. Ово је показатељ да постоји проблем код усаглашавања и роком који нам је за то остављен. Ова статистика је показатељ, да је већина уписаних у Регистар право на упис и предметне дозволе остварила на основу професионалних звања од пре 20-25 год. Запошљавају се пензионери у радни однос. Млади немају шансу да се запосле. Питамо се, ко ће се бавити овим послом за коју годину? Може се из овог закључити да до краја године неће успети чак ни 50% рачуноводствених фирми да се упише у Регистар. У заједничком интересу нам је избегавање стварања великог броја незапослених лица, затварањем предузетничких радњи и привредних друштава за пружање рачуноводствених услуга, трошења буџетског новца за накнаде за та незапослена лица код НСЗ.

Подсећамо, поред обавеза које наш посао носи, посебно у ово време транзиције, као продужена рука државе у спровођену и имплементацији Закона, у периоду који нам је остављен рок за усклађивање са Законом, све нас је битно ограничила ванредна ситуација у Држави изазвана ЦОВИД 19 вирусом, полицијски часови, због које смо ми као струка били додатно пословно оптерећени разноразним субвенцијама, кредитима код Фонда за Развој. Успорени смо личним губицима најближих, лошим здравственим стањем. Ми рачуновође нисмо смели да се разболимо.

Потом креће фискализација, е-фактуре, разне измене и допуне Закона које смо требали испратити, уз едукацију клијената у вези истих, поред редовних пословних и личних обавеза.

Имали смо недовољан број рокова за полагање, који су отказивани, код СРРС укупно 11 у три год. испитних предмета 9, код КОР-а полагање испита организовано од 2021.год. пет испитних предмета, годишње два рока за полагање, 2022.год.два редовна рока, трећи ванредни, али организован у време предаје ФИ, поништавање испита, због неправилности на испиту, а уствари због подметања ногу једних другима, у борби за личне интересе, преко наших леђа. Поред свега набројаног, већи део регистрованих правних лица и предузетника није успело да се усклади са Законом и на време добије потребну дозволу.

Пружаоци рачуноводствених услуга воде пословне књиге паушалцима, предузетницима и микро правним лицима, што не оправдава увођење професионалног звања, док запослени на рачуноводственим пословима у средњим и великим правним лицима, немају обавезу поседовања професионалног звања, а у ствари би баш они требали имати звање и знање. Сматрамо да смо дискриминисани у односу на запослене колеге које се баве рачуноводственим пословима, који узгред нису условљени никаквим полагањима, дозволама, стручним звањима, нису изложени додатним трошковима, стресовима, па се запитамо, да ли би исти Закон прошао нормативну контролу и коју оцену уставности и законитости би добио. Сам Закон је непримењив по више питања, али горуће је да се одложи примена члана 18. Закона.

Додатно указујемо да смо се обраћали надлежним институцијама више пута, да се о овим и сличним иницијативама изјашњавала Национална Комисија за рачуноводство (у даљем тексту: Комисија) два пута, те да су се чланови исте изјаснили да нема основа да се иницијативе прихвате. Само ћемо рећи да је Комисија тело које треба да прати процес, разматра извештаје, даје мишљење, разматра и пружа информације Министарству у вези примене Закона, а да исто нема чак ни објављену мејл адресу на коју би се ми пружаоци рачуноводствених услуга обратили са предлозима, жалбама, сугестијама… Молимо Вас да нас укључите у доношење Закона и других законских аката који се тичу наше струке. Иста та Комисија је састављена од чланова који не би смели по нама бити чланови у Комисији, због сукоба интереса, односно запослени су код овлашћених чланица МФР, код којег се притом полаже за професионална звања и који су иницијатори увођења истих, а све из разлога да би нам наплаћивали разноразне чланарине, лиценце, едукације и који годинама држе неоправдано монопол у струци. Читајући један њихов извештај, кажу нису се окупљали због ЦОВИД 19 вируса, да код њих има вируса, код нас га нема.

Да ли је сврсисходно прописати да један човек у агенцији која се бави пружањем рачуноводствених услуга треба да буде одговоран за стотине ФИ, које та агенција саставља својим клијентима? Колико је реално и колико се тим угрожава опстанак малих, породичних агенција, док се фаворизују оне агенције које на основу само једног лица са професионалним звасљем, састављају „квалитетан, исправан ФИ“ што је требало да буде циљ Закона. Те мале породичне агенције редовно измирују обавезе, плаћају порезе и доприносе, запошљавају раднике и носе и трпе највећи терет свих промена, измена закона, транзиција, у име и за рачун Државе.

Ми смо само обична група грађана, која је доведена у ситуацију да не жели да се бави овим послом, иако смо са разних страна пуштали глас, тј гласић, јер не стижемо да живимо, а не гласно да вичемо. Толико се тога натоварило на наша плећа, више нико ништа не зна да уради, ни у банци, ни у Пореској, нити једној институцији, сви шаљу код нас са „питајте књиговођу“.

Све ово ће имати за последицу значајно повећање трошкова пословања за све привредне субјекте, а пре свега за предузетнике и микро правна лица, чији ће опстанак озбиљно бити доведен у питање.

Напомињемо и ми се слажемо са увођењем реда у струку. Такође имамо подршку већине колега који су уписани у регистар, осим оних који то неће подржати због личног интереса – преузимања клијената.

Молим надлежни орган да својим овлашћењима пред надлежном Народном Скупштином Републике Србије покрене иницијативу за доношење неопходног Акта о продужењу рокова за почетак примене одредаба Закона о рачуноводству („Сл. гласник РС“, бр. 73/2019 и 44/2021 – др. закон).

Група грађана „Права ревизора и рачуновођа Србије“

На крају подсећамо читаоце на оно што смо у вези са професионалним звањима писали приликом доношења Закона 2019. године:

Најмање један лиценцирани рачуновођа у агенцији – шта је стварни разлог за овакву одредбу у Нацрту закона о рачуноводству?

Професионална звања и Предлог закона о рачуноводству

Професионална звања за рачуновође – шта након усвајања Закона о рачуноводству?

Поделите: