Професионална звања за рачуновође – шта након усвајања Закона о рачуноводству?

Након усвајања новог Закона о рачуноводству, и даље је најактуелније питање оно које је изазивало највише пажње и пре његовог усвајања: професионална звања.

Подсећамо да је један од услова за добијање лиценце за рад за привредна друштва и предузетнике који се баве рачуноводственим пословима да имају у радном односу са пуним радним временом једно лице које има професионално звање из области рачуноводства стечено код организације чланице Међународне федерације рачуновођа.

У наставку текста указујемо на неке од чињеница које су важне за разумевање и правилно тумачење питања професионалног звања као услова за добијање дозволе за рад привредних друштава и предузетника који се баве рачуноводственим пословима.

1. Рок за усклађивање – 1. јануар 2023. године

Рок за усклађивање са одредбама новог Закона о рачуноводству које се тичу професионалних звања је 3 године од ступања на снагу закона. Пошто закон ступа на снагу 1. јануара 2020. године, рок за усклађивање је 1. јануар 2023. године.

У том смислу нема потребе за журбом. Ако овакве одредбе које се тичу професионалних звања остану на снази и годину дана након почетка примене новог закона, и даље остаје још две године да се добије професионално звање.

2. Без обавезне континуиране едукације

Иако је из текста Предлога закона о рачуноводству било логично закључити да је услов за добијање дозволе за рад поседовање професионалног звања, а не и континуирана едукација, недоумица у вези са тим је ипак постојала јер је у образложењу предлога писало следеће:

„… уз обавезу похађања континуиране едукације како би то звање одржавали…“

Након доношења Закона о рачуноводству, може се јасније закључити да похађање континуиране едукације није услов за дозволу за рад. Наиме, у току седнице Скупштине на којој је усвојен нови Закон о рачуноводству, група посланика је поднела предлог амандмана за измену члана 18, којим је између осталог било предвиђено следеће:

„Под појмом професионално звање, у смислу овог закона, подразумева се поседовање одговарајућег сертификата и важеће годишње лиценце о професионалној оспособљености у области рачуноводства издате од стране професионалне организације пуноправне чланице Међународне федерације рачуновођа.“

Влада (Министарство финансија) је предложила скупштини да одбије овај амандман. 

Да закључимо: обавезно је поседовање професионалног звања, а није обавезна континуирана едукација.

Значи, није обавезно обнављање лиценце код Савеза рачуновођа и ревизора Србије, односно није обавезно плаћање годишње чланарине СРРС, похађање њихових саветовања, претплата на њихов часопис итд.

3. Да ли ће се нешто мењати?

Постоје мишљења да ће у току периода за усклађивање од три године бити укинута обавеза поседовања професионалних звања.

Сматрамо да оваква мишљења нису реална. Наиме, треба увек имати у виду разлог зашто су уопште уведена обавезна професионална звања. О томе смо детаљно писали у следећем тексту:

Најмање један лиценцирани рачуновођа у агенцији – шта је стварни разлог за овакву одредбу у Нацрту закона о рачуноводству?

С друге стране, надамо се да ће у разумном року ипак доћи до одређених измена одредаба које се тичу професионалних звања, јер садашње решење није добро. У наставку говоримо о неким разлозима за такав став.

4. Нико као Србија

У Србији се признаје професионално звање из области рачуноводства било које организације на свету која је чланица Међународне федерације рачуновођа (IFAC).

Анализирали смо земље Европске уније које имају законом дефинисана професионална звања (од 28 земаља Европске уније, само у 8 земаља постоје законом дефинисана професионална звања за рачуновође) и утврдили следеће: ни једна од тих земаља не признаје професионална звања свих организација чланица IFAC других земаља.

Зашто је онда у Србији уведено тако нешто? Вероватно као начин да се одговори на нападе о монополу у вези са добијањем професионалних звања. На то указује и говор Министра финансија у Скупштини Србије:

 

Објаснићемо зашто је апсурдно питање монопола у вези са овом темом: законом утврђена обавеза поседовања професионалног звања није тржишна категорија да би се могло говорити о монополу или конкуренцији.

У свакој од 8 земаља ЕУ код којих су обавезна професионална звања за рачуновође, звања се добијају од стране једне организације.

Од тих 8 земаља, у 6 земаља се звања добијају од стране струковне организације чланице IFAC, а у по једној земљи се звања добијају од стране струковне организације која није чланица IFAC, односно од стране државне организације.

5. Разлика међу рачуновођама

Није јасно зашто је Законом обавеза поседовања професионалног звања установљена само за рачуновође који раде у привредним субјектима који се баве пружањем рачуноводствених услуга, а не и за рачуновође који се тим пословима баве у привредним субјектима који се баве другим делатностима.

У анализи 8 земаља ЕУ које имају обавезна професионална звања за рачуновође, само једна земља прави такву разлику између рачуновођа из рачуноводствених агенција и рачуновођа који раде у другим фирмама (Немачка). Не знамо који је разлог таквог решења у Немачкој, али образложење таквог решења у новом Закону о рачуноводству у Србији је крајње необично.

Наиме, у току седнице Скупштине на којој је усвојен нови Закон о рачуноводству, група посланика је поднела предлог амандмана за измену члана 15, којим је била предвиђена обавеза поседовања професионалног звања за рачуновође одговорне за састављање финансијских извештаја у свим привредним субјектима. 

Влада (Министарство финансија) је предложила скупштини да одбије овај амандман, уз следеће образложење:

„Амандман се не прихвата из разлога што је одговорност за финансијске извештаје на законском заступнику и управи правног лица, у складу са захтевима Директиве 2013/34/ЕУ.“

Из оваквог образложења следи логично питање: зар није одговорност за финансијске извештаје оних привредних субјеката који ангажују агенције за рачуноводствене услуге такође на законском заступнику и управи правног лица?

Све у свему, ни једним аргументом није објашњено зашто је направљена разлика међу рачуновођама. Једини разлог који је реалан јесте онај из тачке 3. овог текста, који говори о томе зашто су уопште уведена обавезна професионална звања.

Поделите: