Референтна каматна стопа повећана на 2% – повећање затезне камате и камате за неблаговремено плаћене јавне приходе

Народна банка Србије је повећала референтну каматну стопу са 1,5% на 2%.

С обзиром да се референтна каматна стопа користи за израчунавање стопе затезне камате и каматне стопе за неблаговремено плаћене јавне приходе, и те две стопе се повећавају за 0,5%:

У наставку у целости преносимо саопштење Народне банке Србије:

„Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да повећа референтну каматну стопу за 50 базних поена, на ниво од 2%.

Истовремено, одлучено је да се и стопа на депозитне олакшице и стопа на кредитне олакшице повећају за по 50 базних поена, на ниво од 1%, односно 3%.

Доносећи такву одлуку, Извршни одбор је пре свега имао у виду да су инфлаторни притисци на светском и домаћем тржишту и даље јачи и постојанији него што се претходно очекивало и да то захтева додатно пооштравање монетарних услова како би се ограничили секундарни ефекти на инфлациона очекивања и даљи раст инфлације.

Ради утицаја на смањење инфлације у наредном периоду, Извршни одбор је други пут узастопно повећао референтну каматну стопу Народне банке Србије, чиме је настављено повећање рестриктивности монетарне политике започето у октобру прошле године постепеним повећањем просечне пондерисане стопе на аукцијама репо продаје хартија од вредности, која је од октобра до данас повећана за укупно 110 базних поена.

Поред тога, Извршни одбор истиче да су интервенције продајом девиза на домаћем девизном тржишту имале двоструки утицај. Поред одржања релативне стабилности курса динара према евру, повлачењем значајног износа динарске ликвидности пооштрени су монетарни услови. Извршни одбор констатује да дешавања на међународном тржишту претходних месеци карактерише јачање геополитичких тензија и избијање конфликта у Украјини, што је утицало на продубљивање енергетске кризе на глобалном нивоу, даљи раст цена примарних пољопривредних производа и индустријских сировина, као и на продужавање отежаног функционисања међународних ланаца снабдевања.

Инфлација у Србији, као и у већини других земаља, наставила је да се креће узлазном путањом и у марту је износила 9,1% међугодишње, вођена и даље у највећој мери растом цена хране и енергије. Базна инфлација (по искључењу цена хране, енергије, алкохола и цигарета), на коју мере монетарне политике највише утичу, била је готово двоструко нижа од укупне инфлације – 4,8% у марту, чему је допринела очувана релативна стабилност девизног курса и у изузетно неизвесним глобалним условима.

Према нашим најновијим пројекцијама, и даље очекујемо да ће инфлација у другој половини ове године имати опадајућу путању. У границе циља највероватније ће се вратити у другој половини наредне године, а затим наставити да успорава до краја периода пројекције. Извршни одбор процењује да ће раст светских цена примарних производа, енергената, као и виша увозна инфлација, још неко време вршити инфлаторне притиске, али се у хоризонту пројекције очекује њихово постепено слабљење. Поред тога, долазак нове пољопривредне сезоне требало би да резултира смањењем цена воћа и поврћа са садашњих високих нивоа. У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће и ефекти досадашњег заоштравања монетарних услова, а у кратком року и ефекти економских мера Владе усмерених на цене основних животних намирница и енергената на домаћем тржишту.

С обзиром на геополитичка кретања и ескалацију конфликта у Украјини, знатно је повећана и неизвесност у погледу изгледа глобалног привредног раста, а додатно јачање инфлаторних притисака на међународном нивоу утицало је на ревизије навише пројекција инфлације за велики број земаља и заоштравање њихових монетарних политика. Тако је Систем федералних резерви у мају наставио циклус повећања референтне каматне стопе, на распон 0,75–1,0%, уз одлуку да у јуну започне смањење свог биланса стања. Поред тога, иако још увек није најавила када ће повећати референтну каматну стопу, и Европска централна банка је у марту, у условима инфлаторних притисака јачих од очекиваних, одлучила да додатно смањи обим квантитативног попуштања током другог тромесечја. Заоштравање монетарних услова поменутих водећих централних банака и повећана неизвесност на глобалном нивоу могли би негативно утицати на токове капитала према земљама у успону, укључујући и Србију. Поред тога, Извршни одбор је имао у виду и да се светске цене примарних производа, иако смањене од средине априла у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста, и даље налазе на знатно вишем нивоу него почетком године, вршећи притиске у правцу даљег раста произвођачких и увозних цена.

И поред негативних ефеката конфликта у Украјини на кретања на међународном робном и финансијском тржишту, већина показатеља економске активности на домаћем тржишту у првом тромесечју наставила је да бележи динамичан раст. Према процени Републичког завода за статистику, раст бруто домаћег производа у првом тромесечју износио је 4,3% међугодишње. Посматрано с производне стране, раст воде услужни сектори и индустрија, а посматрано с расходне стране – приватна потрошња и фиксне инвестиције, као и раст залиха, док је у условима повећаног увоза енергената допринос нето извоза био негативан. И поред високог степена неизвесности, очекујемо наставак раста наше привреде и у наредном периоду, при чему је могуће да због неповољнијих оцена изгледа глобалног привредног раста након избијања конфликта у Украјини, а пре свега нижег очекиваног раста зоне евра и земаља региона, раст бруто домаћег производа ове године буде благо нижи од наших претходних пројекција.

У зависности од геополитичких дешавања и кретања кључних фактора инфлације и из домаћег и из међународног окружења у наредном периоду, Народна банка Србије ће процењивати да ли има потребе за додатним заоштравањем монетарних услова или ефекти претходног заоштравања обезбеђују одржив повратак инфлације у границе циља у хоризонту пројекције. Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем расту и развоју привреде, као и даљем расту запослености и повoљном инвестиционом амбијенту.

На данашњој седници Извршни одбор је усвојио мајски Извештај о инфлацији с новим макроекономским пројекцијама, које ће детаљније бити представљене јавности на конференцији за новинаре 18. маја.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 9. јуна 2022.“

Поделите: