Како се рачуна процентуално смањење броја запослених – важно питање приликом одлучивања за мере из Уредбе

Израчунавање процентуалног смањења броја запослених је једно од кључних питања за привредне субјекте приликом одлучивања о коришћењу мера из Уредбе о фискалним погодностима и директним давањима… (у даљем тексту: Уредба).

Наиме, један од услова за право на коришћење мера из Уредбе, као и за губитак права на коришћење истих, јесте да привредни субјект у одређеном периоду* не смањи број запослених за више од 10%, не рачунајући запослене који су са привредним субјектом закључили уговор на одређено време пре 15. марта 2020. године за одређени период*.
* ради се о периоду до 10. априла у вези права на коришћење мера, односно о периоду до истека рока од три месеца од последње исплате директних давања у вези губитка права на коришћење мера.

Иако би израчунавање процентуалног смањења броја запослених требало да буде релативно тривијална ствар, испоставило се да то ипак није случај јер се појављују различита тумачења у вези са овим питањем. Због тога смо одлучили да напишемо коментар поводом ове теме.

1. Циљ Уредбе у вези са запосленима

На самом почетку желимо да подсетимо да је један од основних циљева Уредбе да смањење броја запослених у овом периоду буде што мање. То неспорно проистиче из изјава надлежних државних органа у вези са Уредбом, али и из одредаба саме Уредбе.

Ова констатација је важна за даљи ток објашњења, јер ће део образложења за одређено тумачење бити управо повезано са циљем Уредбе да смањење броја запослених буде што мање. 

У наставку преносимо одредбе које су од значаја за ову тему. Ради се о члану 3. став 1. и о члану 12. став 1. Уредбе:

„Привредни субјекти у приватном сектору могу да користе фискалне погодности и директна давања прописана овом уредбом под условом да почев од 15. марта 2020. године па до дана ступања на снагу ове уредбе нису смањивали број запослених за више од 10%, не рачунајући запослене који су са привредним субјектом у приватном сектору закључили уговор о раду на одређено време пре 15. марта 2020. године за период који се завршава у периоду од 15. марта 2020. године па до дана ступања на снагу ове уредбе.“

„Привредни субјекат у приватном сектору губи право на коришћење фискалних погодности и директних давања прописаних овом уредбом уколико у периоду од 15. марта 2020. године па до истека рока од три месеца од последње исплате директних давања из чл. 9. и 10. ове уредбе, смањи број запослених за више од 10% не рачунајући запослене који су са привредним субјектом у приватном сектору закључили уговор о раду на одређено време пре 15. марта 2020. године за период који се завршава у периоду од 15. марта 2020. године до истека рока од три месеца од последње исплате директних давања из чл. 9. и 10. ове уредбе.“

2. Правна несигурност

Иако можда многи који размишљају о коришћењу мера или су већ одлучили да користе или не користе мере из Уредбе нису свесни недоумица које постоје у вези са питањем израчунавања процентуалног смањења броја запослених, правна несигурност која проистиче из могућег погрешног тумачења начина на који се то израчунавање врши је значајна.

Наиме, начин израчунавања директно утиче на евентуални губитак права на коришћење мера. Замислите ситуацију у којој мислите да имате смањење запослених мање од 10%, а испостави се да је оно у ствари преко 10% и да сте изгубили право на коришћење мере иако сте све време били уверени да то није случај?

3. Шта је спорно?

Просто и једноставно речено, постоје различита тумачења у вези са следећим питањем: да ли се у број запослених на дан 15.3.2020. године, а поводом израчунавања процентуалног смањена броја запослених, узимају у обзир сви запослени или не?

Постоје тумачења да се у број запослених на дан 15.3. узимају у обзир сви запослени, без обзира што се у смањење запослених не рачунају они који имају уговоре на одређено за период који почиње пре 15.3. и траје до 10. априла (за право на мере), односно до истека рока од три месеца након последње исплате давања (за губитак права на мере).

Сматрамо да је такво тумачење погрешно.

По нашем мишљењу, у број запослених на дан 15.3. се не узимају у обзир они запослени који се не рачунају у смањење запослених.

4. Образложење

 Образложење нашег мишљења се заснива на следећем:

1) математички је неисправно и нелогично приликом израчунавања процентуланог смањења броја запослених (апсолутни број смањења запослених / број запослених на дан 15.3. * 100) у број запослених да дан 15.3. рачунати и оне запослене који се не рачунају у смањење. 

2) укључивање свих запослених у број запослених на дан 15.3. (и оних који се не рачунају у смањење запослених у складу са чл. 3. и 12. Уредбе) није уопште у складу са прокламованим циљем Уредбе да смањење броја запослених буде што мање.
Такође, такав начин израчунавања ставља у неравноправан положај оне послодавце који запошљавају раднике на неодређено време.

У наставку дајемо граничан пример за изнети став, како би на једноставан начин објаснили суштину:

Фирма А на дан 15.3. има 10 радника на неодређено време и 100 радника на одређено време. У току јуна запосленима на одређено време су истекли уговори и нису продужени. У току јула преосталих 10 запослених на неодређено време добија октаз.

Уколико се у број запослених на дан 15.3. укључују сви запослени, овај послодавац не би изгубио право на коришћење мера из Уредбе иако је дао отказ свим запосленима на неодређено време и није продужио уговоре запосленима на одређено време. Смањење би се рачунало на следећи начин:

10/110*100 = 9,09%

10 представља смањење броја запослених (јер се не рачунају они на одређено време којима истекне уговор на одређено), а 110 је укупан број запослених на дан 15.3.2020. године.

Замислите с друге стране фирму која има 110 запослених на неодређено време и смањи број запослених за 12. Та фирма би изгубила право на коришћење мера: 12/110*100 = 10,9%

5. Запослени на одређено којима радни однос престане пре истека

Поставља се и питање како треба гледати на оне запослене на одређено време који имају уговор за период од пре 15.3. па закључно са периодом из члана 3, односно члана 12. Уредбе, а радни однос им се заврши (без обзира на разлог) пре истека уговора?

Сматрамо да те запослене на одређено треба укључити у запослене за које се рачуна смањење, и наравно у број запослених на дан 15.3.

У супротном би било могуће отказати уговоре свим запосленима на одређено пре истека уговореног рока, без икаквих последица. Наравно, то није никако у складу са циљем који је објашњен у тачки 1. текста (да смањење запослених буде што мање).

6. Зашто је ово питање важно – пример

На следећем примеру ћемо објаснити зашто је важно знати са сигурношћу како се исправно врши израчунавање процентуалног смањења броја запослених.

Фирма Б на дан 15.3. има 17 запослених на неодређено време и 5 запослених на одређено време (уговори за период од 1.3. до 30.6). За тих 5 запослених на одређено време нису продужени уговори после 30.6. Два запослена на неодређено време су споразумно раскинули радни однос 3. јула. Да ли послодавац губи право на коришћење мера из Уредбе уколико не запослени некога?

Наше мишљење: 2/17*100 = 11,76%

Тумачење по којем се на дан 15.3. узимају у обзир сви запослени: 2/22*100 = 9,09%

Према нашем мишљењу и тумачењу, послодавац губи право на коришћење мера јер је проценат смањења запослених преко 10%. Према другом тумачењу, не губи право на мере јер је смањење мање од 10%.

7. Табела за израчунавање процентуалног смањења

За кориснике који су пријављени (претплатници), табела памти последње податке који су унети (следећи пут када прикажете страну са калкулатором видећете податке које сте последњи пут унели).

Поља означена овом бојом се могу попуњавати. Кликните на поље и извршите упис.

* Код продужења уговора на одређено без одјаве/пријаве не треба вршити упис у поља под редним бројем 5 и 6

 

Поделите: