Kako se računa procentualno smanjenje broja zaposlenih – važno pitanje prilikom odlučivanja za mere iz Uredbe

Izračunavanje procentualnog smanjenja broja zaposlenih je jedno od ključnih pitanja za privredne subjekte prilikom odlučivanja o korišćenju mera iz Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima… (u daljem tekstu: Uredba).

Naime, jedan od uslova za pravo na korišćenje mera iz Uredbe, kao i za gubitak prava na korišćenje istih, jeste da privredni subjekt u određenom periodu* ne smanji broj zaposlenih za više od 10%, ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom zaključili ugovor na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za određeni period*.
* radi se o periodu do 10. aprila u vezi prava na korišćenje mera, odnosno o periodu do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja u vezi gubitka prava na korišćenje mera.

Iako bi izračunavanje procentualnog smanjenja broja zaposlenih trebalo da bude relativno trivijalna stvar, ispostavilo se da to ipak nije slučaj jer se pojavljuju različita tumačenja u vezi sa ovim pitanjem. Zbog toga smo odlučili da napišemo komentar povodom ove teme.

1. Cilj Uredbe u vezi sa zaposlenima

Na samom početku želimo da podsetimo da je jedan od osnovnih ciljeva Uredbe da smanjenje broja zaposlenih u ovom periodu bude što manje. To nesporno proističe iz izjava nadležnih državnih organa u vezi sa Uredbom, ali i iz odredaba same Uredbe.

Ova konstatacija je važna za dalji tok objašnjenja, jer će deo obrazloženja za određeno tumačenje biti upravo povezano sa ciljem Uredbe da smanjenje broja zaposlenih bude što manje. 

U nastavku prenosimo odredbe koje su od značaja za ovu temu. Radi se o članu 3. stav 1. i o članu 12. stav 1. Uredbe:

„Privredni subjekti u privatnom sektoru mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana ovom uredbom pod uslovom da počev od 15. marta 2020. godine pa do dana stupanja na snagu ove uredbe nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10%, ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine pa do dana stupanja na snagu ove uredbe.“

„Privredni subjekat u privatnom sektoru gubi pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom ukoliko u periodu od 15. marta 2020. godine pa do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja iz čl. 9. i 10. ove uredbe, smanji broj zaposlenih za više od 10% ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja iz čl. 9. i 10. ove uredbe.“

2. Pravna nesigurnost

Iako možda mnogi koji razmišljaju o korišćenju mera ili su već odlučili da koriste ili ne koriste mere iz Uredbe nisu svesni nedoumica koje postoje u vezi sa pitanjem izračunavanja procentualnog smanjenja broja zaposlenih, pravna nesigurnost koja proističe iz mogućeg pogrešnog tumačenja načina na koji se to izračunavanje vrši je značajna.

Naime, način izračunavanja direktno utiče na eventualni gubitak prava na korišćenje mera. Zamislite situaciju u kojoj mislite da imate smanjenje zaposlenih manje od 10%, a ispostavi se da je ono u stvari preko 10% i da ste izgubili pravo na korišćenje mere iako ste sve vreme bili uvereni da to nije slučaj?

3. Šta je sporno?

Prosto i jednostavno rečeno, postoje različita tumačenja u vezi sa sledećim pitanjem: da li se u broj zaposlenih na dan 15.3.2020. godine, a povodom izračunavanja procentualnog smanjena broja zaposlenih, uzimaju u obzir svi zaposleni ili ne?

Postoje tumačenja da se u broj zaposlenih na dan 15.3. uzimaju u obzir svi zaposleni, bez obzira što se u smanjenje zaposlenih ne računaju oni koji imaju ugovore na određeno za period koji počinje pre 15.3. i traje do 10. aprila (za pravo na mere), odnosno do isteka roka od tri meseca nakon poslednje isplate davanja (za gubitak prava na mere).

Smatramo da je takvo tumačenje pogrešno.

Po našem mišljenju, u broj zaposlenih na dan 15.3. se ne uzimaju u obzir oni zaposleni koji se ne računaju u smanjenje zaposlenih.

4. Obrazloženje

 Obrazloženje našeg mišljenja se zasniva na sledećem:

1) matematički je neispravno i nelogično prilikom izračunavanja procentualnog smanjenja broja zaposlenih (apsolutni broj smanjenja zaposlenih / broj zaposlenih na dan 15.3. * 100) u broj zaposlenih na dan 15.3. računati i one zaposlene koji se ne računaju u smanjenje. 

2) uključivanje svih zaposlenih u broj zaposlenih na dan 15.3. (i onih koji se ne računaju u smanjenje zaposlenih u skladu sa čl. 3. i 12. Uredbe) nije uopšte u skladu sa proklamovanim ciljem Uredbe da smanjenje broja zaposlenih bude što manje.
Takođe, takav način izračunavanja stavlja u neravnopravan položaj one poslodavce koji zapošljavaju radnike na neodređeno vreme.

U nastavku dajemo graničan primer za izneti stav, kako bi na jednostavan način objasnili suštinu:

Firma A na dan 15.3. ima 10 radnika na neodređeno vreme i 100 radnika na određeno vreme. U toku juna zaposlenima na određeno vreme su istekli ugovori i nisu produženi. U toku jula preostalih 10 zaposlenih na neodređeno vreme dobija oktaz.

Ukoliko se u broj zaposlenih na dan 15.3. uključuju svi zaposleni, ovaj poslodavac ne bi izgubio pravo na korišćenje mera iz Uredbe iako je dao otkaz svim zaposlenima na neodređeno vreme i nije produžio ugovore zaposlenima na određeno vreme. Smanjenje bi se računalo na sledeći način:

10/110*100 = 9,09%

10 predstavlja smanjenje broja zaposlenih (jer se ne računaju oni na određeno vreme kojima istekne ugovor na određeno), a 110 je ukupan broj zaposlenih na dan 15.3.2020. godine.

Zamislite s druge strane firmu koja ima 110 zaposlenih na neodređeno vreme i smanji broj zaposlenih za 12. Ta firma bi izgubila pravo na korišćenje mera: 12/110*100 = 10,9%

5. Zaposleni na određeno kojima radni odnos prestane pre isteka

Postavlja se i pitanje kako treba gledati na one zaposlene na određeno vreme koji imaju ugovor za period od pre 15.3. pa zaključno sa periodom iz člana 3, odnosno člana 12. Uredbe, a radni odnos im se završi (bez obzira na razlog) pre isteka ugovora?

Smatramo da te zaposlene na određeno treba uključiti u zaposlene za koje se računa smanjenje, i naravno u broj zaposlenih na dan 15.3.

U suprotnom bi bilo moguće otkazati ugovore svim zaposlenima na određeno pre isteka ugovorenog roka, bez ikakvih posledica. Naravno, to nije nikako u skladu sa ciljem koji je objašnjen u tački 1. teksta (da smanjenje zaposlenih bude što manje).

6. Zašto je ovo pitanje važno – primer

Na sledećem primeru ćemo objasniti zašto je važno znati sa sigurnošću kako se ispravno vrši izračunavanje procentualnog smanjenja broja zaposlenih.

Firma B na dan 15.3. ima 17 zaposlenih na neodređeno vreme i 5 zaposlenih na određeno vreme (ugovori za period od 1.3. do 30.6). Za tih 5 zaposlenih na određeno vreme nisu produženi ugovori posle 30.6. Dva zaposlena na neodređeno vreme su sporazumno raskinuli radni odnos 3. jula. Da li poslodavac gubi pravo na korišćenje mera iz Uredbe ukoliko ne zaposleni nekoga?

Naše mišljenje: 2/17*100 = 11,76%

Tumačenje po kojem se na dan 15.3. uzimaju u obzir svi zaposleni: 2/22*100 = 9,09%

Prema našem mišljenju i tumačenju, poslodavac gubi pravo na korišćenje mera jer je procenat smanjenja zaposlenih preko 10%. Prema drugom tumačenju, ne gubi pravo na mere jer je smanjenje manje od 10%.

7. Tabela za izračunavanje procentualnog smanjenja

Za korisnike koji su prijavljeni (pretplatnici), tabela pamti poslednje podatke koji su uneti (sledeći put kada prikažete stranu sa kalkulatorom videćete podatke koje ste poslednji put uneli).

Polja označena ovom bojom se mogu popunjavati. Kliknite na polje i izvršite upis.

* Kod produženja ugovora na određeno ne treba vršiti upis u polja pod rednim brojem 5 i 6. Prestanak nakon produženja se evidentira u polje 8.

 

Podelite: