Превоз запослених – коришћење неопорезивог износа могуће без рачуна

1. Дилема

Од како је изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана („Службени гласник РС“, број 86 од 6.12.2019. године) одредба о превозу запослених допуњена речју „документованих“, постојала је дилема шта се подразумева под тим термином:

„Не плаћа се порез на зараде на примања запосленог од послодавца по основу:

1) накнаде документованих трошкова превоза за долазак и одлазак са рада – до висине цене месечне превозне карте у јавном саобраћају, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.988 динара месечно;“             

С једне стране се могло тумачити да је термин „документованих“ додат како би се инсистирало на сакупљању рачуна (у складу са бесмисленим мишљењем Министарства финансија из фебруара 2019. године), а с друге стране је постојало тумачење да би у том случају био коришћен термин „према приложеним рачунима“ (који се користи од раније у одредбама које се тичу накнаде трошкова смештаја и превоза на службеном путовању – члан 18. став 1. тач. 4) и 5) ЗПДГ).

2. Разрешење дилеме

Сматрамо да је дилема разрешена мишљењем Министарства финансија, бр. 430-00-648/2019-04 од 17.1.2020. године. Преносимо део мишљења који говори у прилог томе:

„Имајући у виду наведено, на примања запосленог од послодавца по основу накнаде трошкова превоза за долазак и одлазак са рада не плаћа се порез на доходак грађана у случају када су такве исплате документоване одговарајућом веродостојном рачуноводственом исправом.“

На основу овог новог мишљења Министарства финансија можемо да закључимо:

Не плаћа се порез на доходак грађана, односно може се користити неопорезиви износ, уколико је накнада трошкова превоза за долазак и одлазак са рада документована одговарајућом веродостојном рачуноводственом исправом.

3. Шта је веродостојна рачуноводствена исправа?

Шта може бити веродостојна рачуноводствена исправа наведено је у мишљењу Министарства финансија, бр. 011-00-00016/2016-04 од 7.6.2016. године, у којем се веродостојном рачуноводственом исправом сматрају фактура, уговор о раду или неки други документ (списак запослених који садржи све податке неопходне за исплату):

„… исплате накнада запосленима за долазак и одлазак са посла морају бити документоване веродостојним рачуноводственим исправама, без обзира на то да ли су у питању фактуре, уговори о раду или неки други документи (списак запослених који садржи све податке неопходне за исплату), који се у складу са Законом о рачуноводству и општим актом послодавца могу сматрати веродостојним рачуноводственим исправама.“

Иначе, појам веродостојне рачуноводствене исправе дефинисан је чланом 9. став 1. и чланом 10. ст. 1, 2. и 4. Закона о рачуноводству:

„Рачуноводствена исправа представља писани документ или електронски запис о насталој пословној промени, која обухвата све податке потребне за књижење у пословним књигама тако да се из рачуноводствене исправе недвосмислено може сазнати основ, врста и садржај пословне промене.“

„Лице које саставља рачуноводствену исправу одговорно је за истинитост и потпуност података у исправи, за њену рачунску тачност и да она веродостојно приказује насталу пословну промену.

Лице из става 1. овог члана својим потписом, односно другом идентификационом ознаком (утврђеном општим актом којим правно лице, односно предузетник уређује организацију рачуноводства) потврђује рачунску тачност и веродостојност рачуноводствене исправе.“

„Правно лице, односно предузетник је дужно да, пре уноса података из рачуноводствене исправе у пословне књиге, одреди одговорно лице које треба да изврши контролу веродостојности исправе. Одговорно лице потписом, односно другом идентификационом ознаком (утврђеном општим актом којим правно лице, односно предузетник уређује организацију рачуноводства) потврђује да је рачуноводствена исправа веродостојна (потпуна, истинита, рачунски тачна и да веродостојно приказује пословну промену).“

4. Предлог уређења исплате трошкова превоза у новцу

Понављамо предлог уређења исплате трошкова превоза у новцу који смо објавили у коментару из марта 2019. године:

а. Приликом исплате трошкова превоза у новцу, примењивати одредбе Закона о раду (члан 118 – у вези обавезности и висине накнаде) и Закона о порезу на доходак грађана (члан 18 – у вези неопорезивог износа).

Напомена: тренутни неопорезиви износ није 3.988 динара, већ највише 3.988 динара.

б. За сваког запосленог направити званични обрачун у писменој форми, у којем је приказана адреса становања и колико износи цена јавног саобраћаја за његов долазак и одлазак са рада (на основу званичних података који се могу наћи на интернету – навести или одштампати извор података). Овај документ треба да буде потписан од стране одговорног лица или лица овлашћеног од стране одговорног лица.

Алтернативно могуће је имати збирни списак запослених са обрачунима, који се ажурира када се мења број запослених.

в. Утврдити општим актом шта се сматра веродостојном рачуноводственом исправом за исплату трошкова превоза у новцу. Ово може бити учињено као допуна неког од постојећих општих аката из области рачуноводства или као посебан општи акт (нпр. Правилник о  рачуноводственим исправама за исплату накнаде трошкова за долазак и одлазак са рада у новцу – пример погледајте овде).

Веродостојне рачуноводствене исправе су:

  • појединачни обрачуни за запослене који садрже обрачун са подацима неопходним за исплату (или збирни списак запослених са обрачунима који садрже податке неопходне за исплату) из тачке б,
  • изводи банке (ако се исплата врши на текући рачун),
  • налози благајни за исплату потписани од стране запослених (ако се исплата врши у готовом новцу).

5. Мишљење из 2019. године

О мишљењу Министарства финансија број 011-00-12/2019-04 од 1.2.2019. године смо писали више пута у коментарима на Необилтену.  Подсећамо, то је оно мишљење којим је започета прича о сакупљању рачуна за накнаде трошкова превоза које се исплаћују у новцу.

Сматрамо да том мишљењу више не треба давати публицитет. Иако не треба заборавити да је доношењем таквог мишљења озбиљно нарушен углед Министарства финансија, стиче се утисак да су и они који су учествовали у његовом доношењу свесни тога. У прилог томе говори и ово ново мишљење (из тачке 2. овог текста) у којем се уопште не спомињу рачуни, већ само веродостојне рачуноводствене исправе.

6. Закључак

За коршћење неопорезивог износа за накнаде трошкова превоза потребно је поседовати одговарајућу веродостојну рачуноводствену исправу.

Шта може бити одговарајућа веродостојна рачуноводствена исправа објаснили смо у тачкама 3. и 4. овог текста.

Закључујемо да за накнаде трошкова превоза које се исплаћују у новцу није потребно сакупљати рачуне, нити је потребно плаћати порез на доходак грађана, уколико поседујете одговарајуће веродостојне рачуноводствене исправе.

На крају, за оне који су у страху од могућег поступања инспекцијских органа у складу са тезом да је за исплате у новцу обавезно сакупљање рачуна, понављамо мишљење које смо дали још пре годину дана:

Мишљења смо да ово питање неће бити предмет контроле на тај начин. Наиме, сматрамо да они који су покренули ову кампању неће ризиковати да надлежни инспекцијски орган у евентуалном управном спору изгуби, јер би након тога део „успеха“ који је остварен био поништен (многи који су прешли на куповину претплатних карата би се вратили на исплату трошкова превоза у новцу).

Поделите: