Од 1. јануара 2020. године ипак обавезно документовање неопорезивих накнада трошкова превоза за долазак и одлазак са посла?

Допуна 4.11.2019.
Влада Србије је утврдила Предлог закона о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана и очекује се да буде на дневном реду седнице Скупштине Србије у другој половини новембра. Поводом ове теме није било измена у односу на Нацрт који је предмет овог коментара.

Нацртом закона о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана предвиђена је допуна члана 18. став 1. тачка 1), која се односи на накнаду трошкова превоза за долазак и одлазак са рада. Предвиђено је да ова одредба гласи овако:

„Не плаћа се порез на зараде на примања запосленог од послодавца по основу:

1) накнаде документованих трошкова превоза за долазак и одлазак са рада – до висине цене месечне превозне карте у јавном саобраћају, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.914 динара месечно;“

У односу на тренутно важећу одредбу, додата је реч „документованих“.

Очекује се да овај закон уђе у скупштинску процедуру у току новембра 2019. године, а примена је планирана од 1. јануара 2020. године.

У наставку објашњавамо шта ово значи, које су опције за послодавце (уколико ова одредба буде усвојена, а нереално је очекивати да не буде) и шта са исплатама које су вршене у току 2019. године.

1. Како се закон прилагођава мишљењу

Ова планирана допуна члана 18. је де факто признање Министарства финансија да мишљења о обавезном сакупљању рачуна за трошкове превоза запослених дата у току 2019. године у ствари нису заснована на закону, већ на нетачним тврдњама са циљем да се помогне маркетиншка кампања за повећање продаје месечних претплатних карата Градског саобраћајног предузећа Београд.

Министарство финансија је таквим чињењем нарушило углед институције која је једна од најважнијих у свакој земљи.

Привредна коморе Србије је такође дала свој допринос шаљући својим члановима допис који подржава бесмислено мишљење Министарства финансија, иако су били свесни чињенице да целокупна стручна јавност негира исправност таквог мишљења.

2. Опције од 1. јануара 2020. године

Ако предложена одредба буде усвојена, послодавац би од 1. јануара 2020. године могао да бира између 3 опције.

2.1. Куповина месечних превозних карата

Прва опција је да послодавац купује запосленима месечне превозне карте у јавном саобраћају.

Ово је најекономичнија опција, јер нема додатних трошкова. С друге стране, ради се о најмање пожељној опцији за запослене, јер не уважава њихову слободу избора коју врсту превоза ће користити за долазак и одлазак са посла.

2.2. Исплата накнаде уз сакупљање рачуна

Друга опција је да послодавац исплаћује запосленима накнаду за трошкове превоза, уз коришћење неопорезивог износа, уколико се ти трошкови документују.

Ова опција подразумева сакупљање рачуна као доказа да је исплаћена накнада стварно и искоришћена за превоз (то је услов за коришћење неопорезивог износа).

Сматрамо да је ово најмање економична опција, јер захтева ангажовање радне снаге за прикупљање рачуна од запослених и вођење одређене помоћне евиденције. Што се тиче слободе избора запосленог, боља је од опције куповине месечних превозних карата али ипак не уважава у потпуности слободу избора (нпр. за запослене који се одлуче да на посао иду пешице, тротинетом, бициклом итд).

О томе шта је у ствари неопорезиви износ и како га исправно користити детаљније читајте овде.

2.3. Исплата накнаде уз плаћање пореза

Трећа опција је да послодавац исплаћује запосленима накнаду за трошкове превоза, уз плаћање пореза на доходак, уколико се ти трошкови не документују.

Послодавац који не жели да документује те трошкове (да сакупља рачуне од запослених), неће моћи да користи неопорезиви износ, односно биће у обавези да плати порез на накнаду за превоз коју исплати запосленима. 

У том случају послодавац има додатни трошак од 11,11% на нето износ исплаћене накнаде за превоз (за порез). Објаснићемо ово на једноставном примеру исплате накнаде у износу месечне карте за 1. и 2. зону у Београду:

Поље означено овом бојом се може попунити. Кликните на поље и извршите упис.

Сматрамо да је ова опција економичнија од опције прикупљања рачуна. Наиме, ако се упореде трошкови пореза са трошковима радне снаге (за прикупљање рачуна од запослених и вођење одређене помоћне евиденције), мислимо да су ови други трошкови већи. Што се тиче слободе избора запосленог, ово је несумњиво најбоља опција.

Важна напомена:
Нема никаквих других трошкова за послодавца који се одлучи да не документује трошкове превоза запослених. Наиме, без обзира на евентуално увођење одредбе о документовању трошкова у смислу коришћења неопорезивог износа у складу са Законом о порезу на доходак грађана, то се никако не односи на појам недокументованог трошка у смислу Закона о порезу на добит.

Накнада трошкова превоза запослених не може ни у ком случају бити недокументован трошак из члана 7а тачка 1) Закона о порезу на добит правних лица.
Ради се о трошку који се увек признаје у пореском билансу у пореском периоду када је извршена исплата, сходно члану 9. став 2. Закона.

Детаљније о овој теми смо писали у коментару који можете погледати овде.

2.4. Коју опцију изабрати?

Сматрамо да послодавац треба да има у виду два важна фактора када се одлучује за једну од могућих опција: економичност и могућност слободе избора запосленог (на који начин ће долазити на посао). Други фактор на неки начин указује и на важност коју послодавац придаје запосленом. 

У складу са оним што смо већ описали у претходним тачкама, дајемо упоредни преглед три различите опције у односу на предложене факторе (3 бода за најбољу опцију, 2 бода за средњу опцију и 1 бод за најлошију опцију):

На основу ове једноставне анализе, закључак је да је најбоља опција исплата накнаде запосленима уз плаћање пореза.

Наравно, могуће је комбиновати и више опција ако то одговара послодавцу, нпр. купити месечне превозне карте за запослене који то желе, а осталима исплатити накнаду за превоз (уз плаћање пореза или прикупљање рачуна).

3. Шта са исплатама из 2019. године?

Све трошкове које су фирме у току 2019. године имале у вези са овим питањем (порез на доходак који су плаћали они који нису хтели да сакупљају рачуне, односно трошак радне снаге за сакупљање, класификовање и евидентирање „обавезних“ рачуна за оне који су одлучили да сакупљају рачуне) су бесповратно бачене паре.

Никада нико неће вршити контролу за 2019. годину по том питању, јер не постоји законски основ за то. Нити ће се неко извинити онима који су имали трошкове због ове ујдурме, а камоли им понудити надокнаду штете. 

У том смислу можемо само закључити да они који су до сада у току 2019. године сакупљали рачуне или плаћали порез на доходак на исплаћене накнаде за превоз запослених, могу барем до краја 2019. године да се ману ћорава посла и уштеде неки динар. Уместо да сакупљају рачуне или троше новац на порез који не треба да плаћају, препоручујемо да анализирају опције за 2020. годину (видети тачке 2.1. до 2.4. овог текста) и изаберу ону која им највише одговара.

********************

Текст нацрта измена и допуна Закона о порезу на доходак грађана и образложење можете погледати овде.

Коментаре које смо до сада објавили на тему превоза запослених након спорног мишљења Министарства финансија можете погледати овде.

Поделите: