Право на повраћај више плаћеног пореза на добит по одбитку када се накнадно обезбеди потврда о резидентности

(Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-469/2017-04 од 28.7.2017. год.)

Како наводите, резидентно привредно друштво набавило је опрему од нерезидентног правног лица – резидента Републике Италије (даље: нерезидент), за коју је уговорено плаћање на (месечне) рате са каматом. Даље се наводи да резидент обрачунава и плаћа порез на добит по одбитку приликом исплате (уговорене) камате (по доспећу сваке рате) по стопи од 20%, с обзиром да у моменту исплате прихода нерезиденту не поседује потврду о резидентности. С тим у вези поставља се питање могућности повраћаја више плаћеног пореза на добит по одбитку, ако се накнадно прибави потврда о резидентности за конкретног нерезидента.

Сходно члану 40. став 1. тачка 3) Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС“, бр. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – др. закон, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – др. закон, 142/2014, 91/2015 – аутентично тумачење и 112/2015 – даље: Закон) уколико међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено, порез на добит по одбитку по стопи од 20% обрачунава се и плаћа на приходе које оствари нерезидентно правно лице од резидентног правног лица по основу камата.

У смислу члана 40а Закона, код обрачуна пореза на добит по одбитку на приходе нерезидента, исплатилац прихода примењује одредбе уговора о избегавању двоструког опорезивања, под условом да нерезидент докаже статус резидента државе са којом је Република закључила уговор о избегавању двоструког опорезивања и да је нерезидент стварни власник прихода, при чему статус резидента државе са којом је закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања, нерезидент доказује потврдом о резидентности у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација.

У складу са чланом 40а став 6. Закона, ако исплатилац прихода у моменту исплате прихода нерезиденту не располаже потврдом из става 2. овог члана, дужан је да приликом исплате прихода примени одредбе овог закона.

Ако нерезидентно правно лице достави надлежном пореском органу потврду из става 2. овог члана, разлика између износа плаћеног пореза из става 6. овог члана и износа пореза за који би постојала обавеза плаћања да је обвезник у моменту исплате прихода располагао потврдом из става 2. овог члана, сматра се више плаћеним порезом (члан 40а став 7. Закона).

У смислу одредаба члана 71. ст. 1. и 2. Закона, порез по одбитку на приходе из члана 40. став 1. овог закона за сваког обвезника и за сваки појединачно остварени, односно исплаћени приход исплатилац обрачунава, обуставља и уплаћује на прописане рачуне у моменту када је приход остварен, односно исплаћен, при чему приход из става 1. овог члана представља бруто приход који би нерезидентно правно лице остварило, односно наплатило да порез није одбијен од оствареног, односно исплаћеног прихода.

Између СФР Југославије и Италијанске Републике закључен је Споразум о избегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и на имовину („Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори“, бр. 2/83 – даље: Споразум) који се примењује од првог јануара 1986. године.

Споразум производи правно дејство и у билатералним економским односима између Републике Србије и Италије.

Напомињемо, да Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/2006) у члану 16. поред осталог, предвиђа да су, општеприхваћена правила међународног права и потврђени међународни уговори саставни део правног поретка Републике Србије и непосредно се примењују.

Споразум, у члану 11. (Камата) ст. 1, 2. и 3. прописује:

„1. Камата настала у држави уговорници и исплаћена резиденту друге државе уговорнице може се опорезивати у тој другој држави.

2. Камата из става 1. овог члана може бити опорезивана и у држави уговорници у којој настаје, сагласно законима те државе, али тако разрезан порез не може бита већи од 10 одсто од бруто износа камате. Надлежни органи држава уговорница заједнички се договарају о начину примене овог ограничења.

3. Израз „камата“, употребљен у овом члану, означава доходак од државних хартија од вредности, обвезница или облигација, независно од тога да ли су обезбеђене залогом и да ли се на основу њих учествује у добити, доходак од потраживања сваке врсте, као и сваки други доходак који је изједначен са дохотком од позајмљеног новца према пореском закону државе у којој доходак настаје.“

Поред наведеног, ставом 5. истог члана Споразума прописано је да се сматра да камата настаје у држави уговорници ако је исплатилац сама та држава, њена друштвено-политичка заједница, локална управа или резидент те државе.

Имајући у виду наведено, камата коју у Републици Србији оствари правно лице, резидент Републике Италије, опорезује се у Републици Србији применом бенефициране стопе пореза по одбитку од 10 одсто од бруто износа камате и уз, претходно, испуњење услова да је нерезидентно правно лице домаћем исплатиоцу камате, пружило доказ (потврду о резидентности потписану и оверену од стране надлежних органа Републике Италије) да је прималац камате резидент Републике Италије и, истовремено, стварни власник камате.

Потврђивање статуса резидентности Републике Италије, нерезидент доказује овером (потписом и печатом) надлежног органа матичне државе (на основу члана 3. – Опште дефиниције, став 1. тачка и), подтачка ии) Споразума, то је министарство финансија Републике Италије) и то на посебном обрасцу или овереном преводу потврде на обрасцу који прописује надлежни орган државе са којом је закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања.

С тим у вези, а имајући у виду да израз „камата“ сходно Споразуму, означава доходак од потраживања сваке врсте, сматрамо да је приход који у конкретном случају оствари нерезидент (резидент Републике Италије) по основу уговорене камате за плаћање набављене опреме предмет опорезивања порезом по одбитку у складу са чланом 40. Закона. Сагласно наведеном, уколико резидент приликом плаћања, односно исплате накнаде по основу камате нерезиденту не поседује потврду о резидентности, дужан је да обрачуна и плати порез по одбитку, у складу са чланом 40. став 1. тачка 3) Закона, по стопи од 20%. Међутим ако нерезидент, накнадно обезбеди потврду о резидентности може да оствари право на повраћај више плаћеног пореза у износу разлике између износа плаћеног пореза по стопи од 20% и износа пореза по стопи од 10% (за који би постојала обавеза плаћања да је у моменту исплате прихода располагао потврдом о резидентности). Предметно право на повраћај, нерезидент може да оствари преко резидентног исплатиоца, који је обрачунао, обуставио и уплатио порез по одбитку на прописане рачуне у моменту када је приход остварен, подношењем захтева за повраћај више плаћеног пореза надлежном пореском органу, уз који је дужан да приложи доказе о испуњењу услова прописаних чланом 40а ст. 1. и 2. Закона (потврду о резидентности и да је нерезидент стварни власник прихода). Напомињемо да је поступање по поднетом захтеву за повраћај више плаћеног пореза уређено законом који уређује порески поступак и пореску администрацију који је у надлежности Пореске управе.

Поделите: