Situaciju koju opisujemo i objašnjavamo u ovom tekstu je sledeća: kupac i prodavac ugovore mogućnost da kupac izvrši vraćanje dobara ili dela dobara (bez preciziranog uslova).
U Srbiji takvo vraćanje dobara sa aspekta PDV predstavlja novi promet.
U svim državama EU takvo vraćanje dobara sa aspekta PDV se tretira kao smanjenje osnovice.
Podsećamo da je regulisanje vraćanja dobara kao novog prometa (osim u izuzetnim slučajevima) izvršeno oktobra 2015. godine donošenjem Pravilnika o načinu izmene poreske osnovice za obračunavanje poreza na dodatu vrednost.
Ubrzo nakon toga smo u komentaru naveli argumente protiv takvog tretiranja vraćanja dobara:
Vraćanje dobara kao novi promet – argumenti protiv (30.10.2015)
Početkom decembra 2016. godine smo se obratili Ministarstvu finansija sa zahtevom da se ukine odredba o tzv. „vraćanju dobara kao novom prometu“, a ovo pitanje smo obradili detaljno u novom komentaru:
Zahtev za ukidanje „vraćanja dobara kao novog prometa“ (7.12.2016)
U aprilu 2017. godine smo nakon razgovora u vezi sa ovom temom u Ministarstvu finansija dostavili dopunu zahteva, o čemu smo pisali u novom komentaru:
Zahtev za ukidanje „vraćanja dobara kao novog prometa“ – epizoda 2 (4.4.2017)
Gospođa Irina Stevanović Gavrović, rukovodilac odeljenja za PDV, tada je rekla da će se naš zahtev razmatrati prilikom donošenja novog Pravilnika o PDV.
„Vraćanje dobara kao novi promet“ košta privredne subjekte 11 miliona evra godišnje
Novi Pravilnik o PDV je donet u aprilu 2021. godine i počeo je da se primenjuje od 1. jula 2021. godine. Sa žaljenjem konstatujemo da zahtev koji smo podneli pre više od 4 godine nije prihvaćen, ili nije ni razmatran.
Obraćali smo se u vezi sa ovim pitanjem više puta i pomoćniku Ministra finansija zaduženom za fiskalni sektor, gospodinu Draganu Demiroviću, ali nismo dobili odgovor.
S obzirom da na naš zahtev nije odgovoreno i da su sva naša obraćanja ostala bez odgovora, nastavićemo da tražimo odgovor na sledeće pitanje:
U nastavku prenosimo deo naših obraćanja Ministarstvu finansija u kojima je jasno i detaljno obrazloženo zašto smatramo pogrešnim način na koji je ovo pitanje regulisano u Srbiji.
1. U svim zemljama Evropske unije vraćanje dobara se tretira kao smanjenje osnovice, a ne kao novi promet.
2. Osnov za takvo tretiranje vraćanja dobara u svim zemljama EU je član 90. Direktive EU o porezu na dodatu vrednost:
„U slučaju otkaza, odbijanja ili potpunog ili delimičnog neplaćanja, ili smanjenja cene nakon isporuke, oporezivi iznos smanjuje se za odgovarajući iznos u skladu s uslovima koje utvrđuju države članice.
U slučaju potpunog ili delimičnog neplaćanja, države članice mogu odstupiti od stava 1.“
Zaključujemo da je tretiranje vraćanja dobara kao novog prometa u suprotnosti sa uređenjem tog pitanja u Evropskoj uniji.
3. Ministarstvo finansija je na sastanku eksplanatornog skrininga za Poglavlje 16 – Porezi održanog 14. i 15. oktobra 2014. godine u Briselu (u okviru pristupnih pregovora sa EU) postavilo pitanje u vezi PDV tretmana vraćanja neprodatih dobara i dobilo odgovor „da je potrebno analizirati ugovore“, a predsedavajući sastanka iz Evropske komisije je „preporučio da se ovo pitanje naknadno pojasni u bilateralnoj komunikaciji“.
Pitali smo Evropsku komisiju da li je bilo naknadne bilateralne komunikacije po ovom pitanju i dobili odgovor da Ministarstvo finansija „nije tražilo dalja pojašnjenja po ovom pitanju“.
Obratili smo se Evropskoj komisiji sa zahtevom za pojašnjenje ovog pitanja (kako je i preporučeno od strane predsedavajućeg EK prilikom sastanka eksplanatornog skrininga za Poglavlje 16) i dobili sledeći odgovor:
„Pitanje se odnosi na vraćanje neprodatih dobara. Kao što je objašnjeno na sastanku skrininga za Poglavlje 16, PDV primena zavisi od ugovora između prodavca i kupca. U zavisnosti od ugovora, sa tačke gledišta poreza na dodatu vrednost, možemo imati:
– promet od 100 evra praćeno smanjenjem poreske osnovice tog prometa za 40 evra ili
– promet od 100 evra praćeno novim prometom od 40 evra.“
„Ono što je relevantno je ono što u ugovoru piše o pravima ugovornih strana da otkažu ili odbiju promet, to jest u slučajevima kada je ugovorom primaocu dobara dato pravo da otkaže ili odbije transakciju Direktiva zahteva od država članica da dozvole smanjenje poreske osnovice.“
4. Gospođa Irina Stevanović Gavrović je u razgovoru 4.4.2017. godine tvrdila da je ubeđena da je pitanje vraćanja dobara u Hrvatskoj i Sloveniji regulisano na isti način kao u Srbiji. U dopuni zahteva za izmenu Pravilnika koji smo postali istog dana naveli smo odredbe propisa o PDV u Hrvatskoj i Sloveniji koje jasno ukazuju da to pitanje kod njih nije regulisano kao u Srbiji, već kao u svim drugim zemljama EU.
Molim Vas da odgovorite na sledeća pitanja:
- da li će i kada biti izvršene izmene u skladu sa zahtevom koji smo podneli?
- u slučaju negativnog odgovora u vezi sa prethodnim pitanjem, koji su razlozi za regulisanje pitanja vraćanja dobara na način koji je suprotan načinu koji važi u EU i svim njenim članicama?
Povezani tekstovi
- U kom poreskom periodu se vrši umanjenje prethodnog poreza na osnovu knjižnog odobrenja i povraćaja robe kada se evidentiranje vrši preko SEF
- Slučajevi kada se smatra da je došlo do smanjenja osnovice kod vraćanja dobara
- Izmena poreske osnovice u slučaju reklamacije i vraćanja dobara
- „Vraćanje dobara kao novi promet“ košta privredne subjekte 11 miliona evra godišnje
- Zahtev za ukidanje „vraćanja dobara kao novog prometa“ – epizoda 2