Одредба прописа о ПДВ која регулише враћање добара као нови промет је јединствена у свету: не постоји ниједна друга земља на свету која је прописом регулисала ово питање на начин на који је то урађено у Србији.

Овај пропис је донет у октобру 2015. године. Држава и грађани Србије немају никакве користи од оваквог прописа, а привредни субјекти због тог прописа имају трошкове од око 11 милиона евра годишње. Ради се искључиво о трошковима радне снаге који би могли бити искоришћени за неке друге послове да не постоји овај пропис.

У жељи да још једном укажемо на нелогичност и неоправданост постојања овог прописа, извршили смо анализу трошкова које овај пропис намеће привредним субјектима у Србији, на основу практичних искустава у фирмама са којима сарађујемо.

Анализа узима у обзир следеће параметре: просечно један привредни субјект има око 30 добављача за робу, са сваким од добављача има у просеку један поврат робе годишње, бруто трошак запосленог на пословима евидентирања тих пословних промена је 3 евра по сату.

Анализом пословања у фирмама са којима сарађујемо установили смо да су просечни трошкови једне фирме проузроковани одредбом о враћању добара као новом промету следећи:

1. Време потребно првобитном купцу који враћа робу да пронађе податке о ценама по којима је роба купљена да би се по истим ценама фактурисало првобитном добављачу (потпуно нови трошак за првобитног купца, у нормалним околностима када враћање добара није нови промет овај трошак за првобитног купца не постоји), време које је потребно да се купац и добављач усагласе да ли се ради о новом промету или о измени пореске основице (уз књижно одобрење) и време да се та пословна промена евидентира у пословним књигама првобитног добављача (јер је то специјална врста пословне промене која захтева више времена од обичне пословне промене):

30 поврата * 2 сата * 3 евра = 180 евра

2. Време потребно да се изврши усаглашавање потраживања и обавеза између привредних субјеката који су имали враћање добара као нови промет. Различити привредни субјекти ове промене књиже на различите начине што доводи до „неслагања“ и знатно дужег усаглашавања него обично:

30 усаглашавања * 0,5 сати * 3 евра = 45 евра

3. Време колико дуже траје обрачун ПДВ и усаглашавање са ПДВ евиденцијама због специјалне врсте промене која компликује обрачун и време које је потребно за измену ПДВ пријаве када се установи да цене у рачуну првобитног купца нису исправне па то проузрокује нову основицу и нови износ ПДВ:

12 обрачуна * 1 сат * 3 евра = 36 евра

4. Време које је потребно да нови запослени који евидентирају те пословне промене науче о чему се ради и како се врши евидентирање (потребно је 2 радна дана за 2 особе – ону која учи и ону која подучава):

32 сата * 3 евра = 96 евра

У Србији послује око 40.000 субјеката у области трговине. Под претпоставком да је од тог броја 10.000 месечних и 30.000 тромесечних ПДВ обвезника и да у свакој трећој фирми годишње неко нови почне да ради на тим пословима, долазимо до следећег обрачуна на нивоу Србије:

40.000 * (180 + 45 + 36*1/4 + 36*3/4*1/3 + 96*1/3) = 10.983.600 евра

Укупни годишњи трошкови за привредне субјекте у Србији износе око 11 милона евра.

Подсећамо читаоце на коментаре које смо до сада писали на ову тему и на званичан захтев који смо упутили Министарству финансија 7.12.2016. године да се укине одредба о „враћању добара као новом промету“:

Захтев за укидање “враћања добара као новог промета” – епизода 2 (4.4.2017)

Захтев за укидање “враћања добара као новог промета” (7.12.2016)

Враћање добара као нови промет – аргументи против (31.10.2015)