„Vraćanje dobara kao novi promet“ košta privredne subjekte 11 miliona evra godišnje

Odredba propisa o PDV koja reguliše vraćanje dobara kao novi promet je jedinstvena u svetu: ne postoji nijedna druga zemlja na svetu koja je propisom regulisala ovo pitanje na način na koji je to urađeno u Srbiji.

Ovaj propis je donet u oktobru 2015. godine. Država i građani Srbije nemaju nikakve koristi od ovakvog propisa, a privredni subjekti zbog tog propisa imaju troškove od oko 11 miliona evra godišnje. Radi se isključivo o troškovima radne snage koji bi mogli biti iskorišćeni za neke druge poslove da ne postoji ovaj propis.

U želji da još jednom ukažemo na nelogičnost i neopravdanost postojanja ovog propisa, izvršili smo analizu troškova koje ovaj propis nameće privrednim subjektima u Srbiji, na osnovu praktičnih iskustava u firmama sa kojima sarađujemo.

Analiza uzima u obzir sledeće parametre: prosečno jedan privredni subjekt ima oko 30 dobavljača za robu, sa svakim od dobavljača ima u proseku jedan povrat robe godišnje, bruto trošak zaposlenog na poslovima evidentiranja tih poslovnih promena je 3 evra po satu.

Analizom poslovanja u firmama sa kojima sarađujemo ustanovili smo da su prosečni troškovi jedne firme prouzrokovani odredbom o vraćanju dobara kao novom prometu sledeći:

1. Vreme potrebno prvobitnom kupcu koji vraća robu da pronađe podatke o cenama po kojima je roba kupljena da bi se po istim cenama fakturisalo prvobitnom dobavljaču (potpuno novi trošak za prvobitnog kupca, u normalnim okolnostima kada vraćanje dobara nije novi promet ovaj trošak za prvobitnog kupca ne postoji), vreme koje je potrebno da se kupac i dobavljač usaglase da li se radi o novom prometu ili o izmeni poreske osnovice (uz knjižno odobrenje) i vreme da se ta poslovna promena evidentira u poslovnim knjigama prvobitnog dobavljača (jer je to specijalna vrsta poslovne promene koja zahteva više vremena od obične poslovne promene):

30 povrata * 2 sata * 3 evra = 180 evra

2. Vreme potrebno da se izvrši usaglašavanje potraživanja i obaveza između privrednih subjekata koji su imali vraćanje dobara kao novi promet. Različiti privredni subjekti ove promene knjiže na različite načine što dovodi do „neslaganja“ i znatno dužeg usaglašavanja nego obično:

30 usaglašavanja * 0,5 sati * 3 evra = 45 evra

3. Vreme koliko duže traje obračun PDV i usaglašavanje sa PDV evidencijama zbog specijalne vrste promene koja komplikuje obračun i vreme koje je potrebno za izmenu PDV prijave kada se ustanovi da cene u računu prvobitnog kupca nisu ispravne pa to prouzrokuje novu osnovicu i novi iznos PDV:

12 obračuna * 1 sat * 3 evra = 36 evra

4. Vreme koje je potrebno da novi zaposleni koji evidentiraju te poslovne promene nauče o čemu se radi i kako se vrši evidentiranje (potrebno je 2 radna dana za 2 osobe – onu koja uči i onu koja podučava):

32 sata * 3 evra = 96 evra

U Srbiji posluje oko 40.000 subjekata u oblasti trgovine. Pod pretpostavkom da je od tog broja 10.000 mesečnih i 30.000 tromesečnih PDV obveznika i da u svakoj trećoj firmi godišnje neko novi počne da radi na tim poslovima, dolazimo do sledećeg obračuna na nivou Srbije:

40.000 * (180 + 45 + 36*1/4 + 36*3/4*1/3 + 96*1/3) = 10.983.600 evra

Ukupni godišnji troškovi za privredne subjekte u Srbiji iznose oko 11 milona evra.

Podsećamo čitaoce na komentare koje smo do sada pisali na ovu temu i na zvaničan zahtev koji smo uputili Ministarstvu finansija 7.12.2016. godine da se ukine odredba o „vraćanju dobara kao novom prometu“:

Zahtev za ukidanje “vraćanja dobara kao novog prometa” – epizoda 2 (4.4.2017)

Zahtev za ukidanje “vraćanja dobara kao novog prometa” (7.12.2016)

Vraćanje dobara kao novi promet – argumenti protiv (31.10.2015)

Podelite: