Posle više od deset godina i pet meseci, od 1. aprila 2026. godine se ukida vraćanje dobara kao novi promet sa aspekta PDV.

Od 1. aprila 2026. godine bilo koje vraćanje dobara se sa aspekta PDV tretira kao smanjenje osnovice, kao što je bila praksa i do 15. oktobra 2015. godine.

U „Službenom glasniku RS“, broj 30 od 27.3.2026. godine objavljen je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o porezu na dodatu vrednost (u daljem tekstu: Pravilnik). U članu 55. stav 1. Pravilnika, u kojem se precizira u kojim slučajevima dolazi do izmene osnovice, brisane su sve podtačke u okviru tačke 3) koja se tiče vraćanja dobara. Radilo se o nabrajanju slučajeva u kojima se vraćanje dobara do sada tretiralo kao izmena osnovice (istek roka trajanja, zaštita potrošača, reklamacije, raskid ugovora). Nakon novih izmena član 55. stav 1. tačka 3) glasi:

„Do izmene osnovice naročito dolazi zbog:
3) vraćanja dobara;“

Za Neobilten je ovo posebno važna tema jer je donošenje tog nelogičnog propisa koincidiralo sa našim počecima. Prvi tekst koji smo objavili bio je argumentovani komentar protiv vraćanja dobara kao novog prometa. Kasnije smo tu temu istraživali dalje, kontaktirali nadležne u Evropskoj komisiji i dobili od njih relevantne odgovore, pa smo krajem 2016. godine odlučili da, uz dodatnu argumentaciju, Ministarstvu finansija podnesemo zahtev za ukidanje takvog propisa. U 2017. godini smo izračunali i objavili komentar o tome koliko taj nerazumni propis košta privredne subjekte u Srbiji. Na osnovu te analize danas možemo zaključiti da je privreda pretrpela štetu od preko 110 miliona evra tokom proteklih više od deset godina.

Odgovornost za tu štetu snose nadležna lica iz Ministarstva finansija koja su učestvovala u donošenju tog propisa, kao i lica koja su tokom proteklih deset godina mogla da donesu odluku o ukidanju vraćanja dobara kao novog prometa ali to nisu učinili. Podsećamo da su i pojedini stručni časopisi svojim tumačenjima „pomogli“ nadležnima u Ministarstvu finansija da se odluče na takav korak.

U tom kontekstu smatramo važnim da se o ovakvim stvarima piše. S jedne strane, jer se vrši pritisak da se loši propisi ukinu, i s druge strane, jer ostaju zapisi o tome šta, kako i zašto se nešto dešavalo u vezi sa određenim pitanjem. Zbog svega toga želimo ovim putem da se zahvalimo svim čitaocima na podršci koju dajete Neobiltenu. Ukidanje ovog nerazumnog propisa je zajednička pobeda svih koji argumentovano ukazuju na greške, propuste i nelogičnosti prilikom donošenja propisa. 

U nastavku se nalazi spisak najvažnijih komentara koje smo objavili u vezi sa temom „vraćanje dobra kao novi promet“: 

Na kraju želimo da ukažemo na jedan veliki problem koji postoji za privredne subjekte u Srbiji, a u direktnoj je vezi sa borbom protiv loših propisa i proizvoljnim tumačenjima propisa od strane nadležnih državnih organa. Najjednostavniji način da objasnimo taj problem je uporedna analiza situacije u Srbiji i bilo koje zemlje Evropske unije, koja pokazuje kako je suština problema institucionalne prirode.

Srbija

• Prilikom donošenja propisa deklarativno se izražava usklađenost sa propisima EU, ali ne postoji nikakav mehanizam da se utvrdi neusklađenost i naloži izmena propisa
• Upravni sudovi su opšti sudovi, u smislu da nisu specijalizovani za poreska i finansijska pitanja, pa sudije uglavnom prihvataju obrazloženja Poreske uprave i Ministarstva finansija (prvostepenog i drugostepenog organa u poreskom postupku) jer nemaju adekvatna specijalistička znanja iz tih oblasti, čime takvi upravni sporovi postaju besmisleni.
• Kada upravni sud donese odluku, ne postoji mogućnost žalbe nekoj višoj instanci kakva je Sud pravde EU (kao što je moguće u zemljama EU).
• Mišljenja Ministarstva finansija su se do prošle godine objavljivala u biltenu Ministarstva finansija u proseku oko dva do tri meseca nakon donošenja. Nakon objavljivanja biltena za jul-avgust 2025. godine, do danas više nije objavljen ni jedan bilten, odnosno ni jedno mišljenje. 

Zemlje EU

• Prilikom donošenja propisa vrši se suštinsko usklađivanje sa propisima EU, ali postoji i mehanizam pomoću kojeg Sud pravde EU može da naloži izmenu propisa zbog neusklađenosti sa pravom EU (tzv. postupak zbog povrede prava EU – Infringement procedure).
• U mnogim zemljama postoje specijalizovani finansijski sudovi i sudije u tim sudovima poznaju finansijske i poreske propise isto ili bolje od zaposlenih u Poreskoj upravi ili Ministarstvu finansija, pa privredni subjekti u upravnom sporu mogu očekivati adekvatan tretman, a ne slepo prihvatanje obrazloženja državnog organa.
• Finansijski sud već u toku spora može da se konsultuje sa Sudom pravde EU ukoliko se radi o sporu iz oblasti koja je visoko harmonizovana u okviru EU, kakva je npr. oblast PDV. Privredni subjekti koji nisu zadovoljni presudom finansijskog (upravnog) suda mogu se dalje žaliti Sudu pravde EU i njihova presuda je obavezujuća za državne organe zemalja EU. 
• Mišljenja Ministarstva finansija se objavljuju istog dana kada se mišljenje donese. Primer za to su mišljenja Ministarstva finansija Nemačke koja se objavljuju na sledećoj internet stranici: BMF-Schreiben