После више од десет година и пет месеци, од 1. априла 2026. године се укида враћање добара као нови промет са аспекта ПДВ.

Од 1. априла 2026. године било које враћање добара се са аспекта ПДВ третира као смањење основице, као што је била пракса и до 15. октобра 2015. године.

У „Службеном гласнику РС“, број 30 од 27.3.2026. године објављен је Правилник о изменама и допунама Правилника о порезу на додату вредност (у даљем тексту: Правилник). У члану 55. став 1. Правилника, у којем се прецизира у којим случајевима долази до измене основице, брисане су све подтачке у оквиру тачке 3) која се тиче враћања добара. Радило се о набрајању случајева у којима се враћање добара до сада третирало као измена основице (истек рока трајања, заштита потрошача, рекламације, раскид уговора). Након нових измена члан 55. став 1. тачка 3) гласи:

„До измене основице нарочито долази због:
3) враћања добара;“

За Необилтен је ово посебно важна тема јер је доношење тог нелогичног прописа коинцидирало са нашим почецима. Први текст који смо објавили био је аргументовани коментар против враћања добара као новог промета. Касније смо ту тему истраживали даље, контактирали надлежне у Европској комисији и добили од њих релевантне одговоре, па смо крајем 2016. године одлучили да, уз додатну аргументацију, Министарству финансија поднесемо захтев за укидање таквог прописа. У 2017. години смо израчунали и објавили коментар о томе колико тај неразумни пропис кошта привредне субјекте у Србији. На основу те анализе данас можемо закључити да је привреда претрпела штету од преко 110 милиона евра током протеклих више од десет година.

Одговорност за ту штету сносе надлежна лица из Министарства финансија која су учествовала у доношењу тог прописа, као и лица која су током протеклих десет година могла да донесу одлуку о укидању враћања добара као новог промета али то нису учинили. Подсећамо да су и поједини стручни часописи својим тумачењима „помогли“ надлежнима у Министарству финансија да се одлуче на такав корак.

У том контексту сматрамо важним да се о оваквим стварима пише. С једне стране, јер се врши притисак да се лоши прописи укину, и с друге стране, јер остају записи о томе шта, како и зашто се нешто дешавало у вези са одређеним питањем. Због свега тога желимо овим путем да се захвалимо свим читаоцима на подршци коју дајете Необилтену. Укидање овог неразумног прописа је заједничка победа свих који аргументовано указују на грешке, пропусте и нелогичности приликом доношења прописа. 

У наставку се налази списак најважнијих коментара које смо објавили у вези са темом „враћање добра као нови промет“: 

На крају желимо да укажемо на један велики проблем који постоји за привредне субјекте у Србији, а у директној је вези са борбом против лоших прописа и произвољним тумачењима прописа од стране надлежних државних органа. Најједноставнији начин да објаснимо тај проблем је упоредна анализа ситуације у Србији и било које земље Европске уније, која показује како је суштина проблема институционалне природе.

Србија

• Приликом доношења прописа декларативно се изражава усклађеност са прописима ЕУ, али не постоји никакав механизам да се утврди неусклађеност и наложи измена прописа
• Управни судови су општи судови, у смислу да нису специјализовани за пореска и финансијска питања, па судије углавном прихватају образложења Пореске управе и Министарства финансија (првостепеног и другостепеног органа у пореском поступку) јер немају адекватна специјалистичка знања из тих области, чиме такви управни спорови постају бесмислени.
• Када управни суд донесе одлуку, не постоји могућност жалбе некој вишој инстанци каква је Суд правде ЕУ (као што је могуће у земљама ЕУ).
• Мишљења Министарства финансија су се до прошле године објављивала у билтену Министарства финансија у просеку око два до три месеца након доношења. Након објављивања билтена за јул-август 2025. године, до данас више није објављен ни један билтен, односно ни једно мишљење. 

Земље ЕУ

• Приликом доношења прописа врши се суштинско усклађивање са прописима ЕУ, али постоји и механизам помоћу којег Суд правде ЕУ може да наложи измену прописа због неусклађености са правом ЕУ (тзв. поступак због повреде права ЕУ – Infringement procedure).
• У многим земљама постоје специјализовани финансијски судови и судије у тим судовима познају финансијске и пореске прописе исто или боље од запослених у Пореској управи или Министарству финансија, па привредни субјекти у управном спору могу очекивати адекватан третман, а не слепо прихватање образложења државног органа.
• Финансијски суд већ у току спора може да се консултује са Судом правде ЕУ уколико се ради о спору из области која је високо хармонизована у оквиру ЕУ, каква је нпр. област ПДВ. Привредни субјекти који нису задовољни пресудом финансијског (управног) суда могу се даље жалити Суду правде ЕУ и њихова пресуда је обавезујућа за државне органе земаља ЕУ. 
• Мишљења Министарства финансија се објављују истог дана када се мишљење донесе. Пример за то су мишљења Министарства финансија Немачке која се објављују на следећој интернет страници: BMF-Schreiben