Референтна каматна стопа смањена на 2,75% – смањење затезне камате и камате за неблаговремено плаћене јавне приходе

Народна банка Србије је смањила референтну каматну стопу са 3 на 2,75%.

С обзиром да се референтна каматна стопа користи за израчунавање стопе затезне камате и каматне стопе за неблаговремено плаћене јавне приходе, и те две стопе се смањују за 0,25%:

У наставку у целости преносимо саопштење Народне банке Србије:

„Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу смањи на 2,75%.

Након разматрања актуелних домаћих и међународних економских кретања и очекивања за наредни период, Извршни одбор је закључио да су се стекли услови да референтна каматна стопа буде смањена на нови најнижи ниво у режиму циљања инфлације (2,75%), чиме се додатно подржава привредни раст. Инфлација је чврсто под контролом шесту годину заредом, при чему је, у складу с најавама Извршног одбора, у мају смањена на 2,2% на међугодишњем нивоу. Извршни одбор је истакао да ће инфлација наставити да се креће у границама циља – највероватније у доњем делу циљаног распона до краја ове и током наредне године. На ниске инфлаторне притиске указује и даље ниска и стабилна базна инфлација, као и инфлациона очекивања финансијског сектора и привреде, која су током јуна додатно смањена и налазе се испод централне вредности циља.

Кретања у међународном окружењу карактеришу спорији привредни раст и инфлација нижа од очекиване, због чега су Европска централна банка и Систем федералних резерви најпре најавили спорије повећање својих кључних каматних стопа, да би након тога постала све извеснија могућност новог циклуса ублажавања њихових монетарних политика. Европска централна банка је продужила период током којег неће мењати своје кључне каматне стопе (бар до средине 2020. године), а најавила је и друге мере за ублажавање монетарне политике. Такође, Систем федералних резерви од децембра прошле године није повећавао распон референтне каматне стопе, а све су већа очекивања тржишта да ће основна каматна стопа Система федералних резерви бити смањена до краја године. Спорија нормализација или нови циклус ублажавања монетарних политика водећих централних банака требало би позитивно да се одразе на услове на међународном финансијском тржишту и на токове капитала према земљама у успону. Поред тога, цена нафте на светском тржишту је смањена, а према фјучерсима, очекује се да ће се она око тог нивоа кретати и крајем године.

Извршни одбор истиче да је отпорност наше привреде на евентуалне негативне утицаје из међународног окружења повећана захваљујући смањеној интерној и екстерној неравнотежи и повољним макроекономским изгледима за наредни период. Као и у претходне две године, јавне финансије су у суфициту и у пет месеци ове године, а дефицит текућег рачуна платног биланса покривен је у пуној мери нето приливом страних директних инвестиција. Извршни одбор очекује да ће привредни раст у овој години бити вођен домаћом тражњом, тј. инвестицијама и потрошњом, а да ће стране директне инвестиције, које доприносе расту производних и извозних капацитета, утицати на постепено смањење спољне неравнотеже у средњем року.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 8. августа.“

Поделите: