Референтна каматна стопа смањена на 2,5% – смањење затезне камате и камате за неблаговремено плаћене јавне приходе

Народна банка Србије је смањила референтну каматну стопу са 2,75% на 2,5%.

С обзиром да се референтна каматна стопа користи за израчунавање стопе затезне камате и каматне стопе за неблаговремено плаћене јавне приходе, и те две стопе се смањују за 0,25%:

У наставку у целости преносимо саопштење Народне банке Србије:

„Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу смањи на 2,5%. Смањењем референтне каматне стопе на нови, најнижи ниво у режиму циљања инфлације, Народна банка Србије додатно подржава кредитни и привредни раст.

Доносећи такву одлуку, Извршни одбор је имао у виду пре свега нову, августовску средњорочну пројекцију инфлације и очекивано кретање других макроекономских показатеља из домаћег и међународног окружења у наредном периоду. И према августовској пројекцији, инфлација ће бити чврсто под контролом као и претходних година, и наставиће да се креће у границама циља (3,0 ± 1,5%) до краја периода пројекције, тј. у наредне две године – највероватније у доњем делу циљаног распона. Међугодишња инфлација је у јуну смањена на 1,5%, у складу с најавама Извршног одбора да ће се успорити од маја. На ниске инфлаторне притиске указује и базна инфлација, која је и даље ниска и стабилна, као и смањење инфлационих очекивања финансијског сектора и привреде испод циља од 3,0% и за годину, и за две године унапред.

Поред повољних домаћих макроекономских услова за спровођење монетарне политике, на одлуку Извршног одбора да додатно смањи референтну каматну стопу утицала су кретања у међународном окружењу, пре свега успоравање глобалне трговине и привредног раста и све јаснији сигнали, а потом и мере ублажавања монетарних политика водећих централних банака. У складу с очекивањима, Систем федералних резерви је снизио референтну каматну стопу крајем јула, а Европска централна банка најавила непромењен или пак нижи ниво својих кључних каматних стопа бар до средине 2020, уз нови програм дугорочног финансирања од септембра.

То доприноси задржавању повољних глобалних финансијских услова дуже него што се претходно очекивало, што би требало позитивно да се одрази на токове капитала према земљама у успону. Ипак, опрезност у вођењу монетарне политике и даље је потребна, пре свега због глобалних трговинских тензија, могућих одступања донетих одлука монетарне политике водећих централних банака од очекивања тржишта у наредном периоду, као и због кретања цена нафте и других примарних производа на светском тржишту.

Извршни одбор истиче да је отпорност наше привреде на евентуалне негативне утицаје из међународног окружења повећана захваљујући смањеној интерној и екстерној неравнотежи и повољним макроекономским изгледима за наредни период. Као и у претходне две године, јавне финансије су у суфициту и у првој половини ове године, а дефицит текућег рачуна платног биланса у пуној мери покривен је нето приливом страних директних инвестиција. Извршни одбор очекује да ће привредни раст у овој години бити вођен домаћом тражњом, тј. инвестицијама и потрошњом, а да ће стране директне инвестиције, које доприносе расту производних и извозних капацитета, утицати на постепено смањење спољне неравнотеже у средњем року.

На данашњој седници, Извршни одбор је усвојио августовски Извештај о инфлацији, који ће јавности бити представљен 14. августа. Том приликом биће детаљно образложене одлуке монетарне политике и макроекономска кретања која их опредељују.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 12. септембра.“

Поделите: