Референтна каматна стопа повећана на 3,5% – повећање затезне камате и камате за неблаговремено плаћене јавне приходе

Народна банка Србије је повећала референтну каматну стопу са 3% на 3,5%.

С обзиром да се референтна каматна стопа користи за израчунавање стопе затезне камате и каматне стопе за неблаговремено плаћене јавне приходе, и те две стопе се повећавају за 0,25%:

У наставку у целости преносимо саопштење Народне банке Србије:

„На данашњој седници, Извршни одбор је одлучио да повећа референтну каматну стопу за 50 базних поена, на ниво од 3,5%. У истој мери повећана је и стопа на депозитне олакшице – на 2,5% и стопа на кредитне олакшице – на 4,5%.

Извршни одбор Народне банке Србије наставио је да пооштрава монетарне услове, чиме се на адекватан начин реагује на појачане инфлаторне притиске, не угрожавајући притом даљи раст привредне активности.

Извршни одбор је проценио да је, у условима настављених трошковних притисака, као и раста увозне инфлације, потребно наставити с пооштравањем домаћих монетарних услова. Доношењем овакве одлуке Народна банка Србије ће допринети да се инфлација у Србији нађе на опадајућој путањи и да се до краја периода пројекције врати у границе дозвољеног одступања од циља. Такође, на овај начин утиче се на ограничавање секундарних ефеката раста цена хране и енергената на остале цене путем инфлационих очекивања. Од октобра прошле године, Народна банка Србије постепено, али континуирано пооштрава монетарне услове на домаћем тржишту. Поред повећања основних каматних стопа и пооштравања услова динарске ликвидности, Народна банка Србије ценовној стабилности у средњем року доприноси и одржавањем релативне стабилности курса динара према евру, ограничавањем ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене.

Приликом доношења одлуке Извршни одбор је имао у виду да су геополитичка дешавања и ескалација конфликта у Украјини утицали на кретање светских цена енергената и примарних производа у првој половини ове године на највишим нивоима, што је за последицу имало даљи раст глобалне инфлације. Због тога су многе централне банке, укључујући и најутицајније – Систем федералних резерви и Европску централну банку – протеклих месеци брже од очекиваног заоштравале своје монетарне политике. Водеће централне банке у свету последњих недеља шаљу јасне сигнале за одлучну борбу против инфлације, уз најаву даљег пооштравања својих монетарних политика. Наведени фактори могу узроковати да изгледи глобалног привредног раста буду неповољнији, утичући притом и на повећање волатилности на међународном финансијском тржишту и усмеравање глобалних токова капитала од земаља у развоју ка развијенијим економијама. Иако су, због појачаних рецесионих притисака на глобалном нивоу, светске цене нафте и других примарних производа смањене у претходна два месеца, оне се и даље налазе на знатно вишем нивоу него пре годину дана, при чему су цене природног гаса и електричне енергије на европском тржишту у августу забележиле чак нове рекордне нивое.

Знатан раст цена енергената на светском тржишту и релативно висока увозна инфлација, уз ефекте суше на домаћем тржишту и у већем делу Европе, који се одражавају на даљи раст цена хране, за последицу има наставак раста инфлације у Србији. Међугодишња инфлација у Србији у јулу је износила 12,8%, од чега је око 70% доприноса и даље последица раста цена хране и енергената. Раст увозне инфлације одразио се и на раст базне инфлације (укупна инфлација по искључењу цена хране, енергије, алкохола и цигарета), која је у јулу износила 7,5% међугодишње, при чему је важно истаћи да је базна инфлација и даље знатно нижа од укупне инфлације, али и од базне инфлације у земљама региона са истим режимом монетарне политике. Нижем нивоу базне инфлације наставља да доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима, као и усидрена средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора, која се крећу у границама циља.

Према августовској пројекцији Извршног одбора, међугодишња инфлација ће током текућег тромесечја највероватније достићи врхунац, а затим ће имати опадајућу путању. У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста. У кратком року смиривању инфлаторних притисака допринеће и донете економске мере Владе којима је ограничен раст цена хране и енергената на домаћем тржишту.

Упркос смањењу екстерне тражње у условима заоштрених геополитичких тензија, у првој половини ове године задржана је релативно висока стопа раста бруто домаћег производа у Србији, која је износила 4,1% међугодишње. Томе су допринеле инвестиције у разменљиве секторе из претходних година, које су повећале производњу и извоз прерађивачке индустрије, као и даљи раст запослености, зарада и смањење незапослености, што се одразило на раст личне потрошње и по том основу повећану активност услужних сектора. У условима јачања рецесионих притисака у зони евра, очекујемо успоравање привредног раста Србије у остатку ове и почетком наредне године, тако да пројектујемо да ће, у основном сценарију, раст у овој и наредној години бити у распону 3,5–4,5%, али уз ризике који су израженији него иначе и асиметрични наниже.

У зависности од глобалне геополитичке ситуације и кретања кључних монетарних и макроекономских фактора из домаћег и међународног окружења у наредном периоду, Народна банка Србије ће процењивати да ли има потребе за додатним заоштравањем монетарних услова. Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем привредном расту.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 6. октобра.“

Поделите: