Референтна каматна стопа повећана на 3% – повећање затезне камате и камате за неблаговремено плаћене јавне приходе

Народна банка Србије је повећала референтну каматну стопу са 2,75% на 3%.

С обзиром да се референтна каматна стопа користи за израчунавање стопе затезне камате и каматне стопе за неблаговремено плаћене јавне приходе, и те две стопе се повећавају за 0,25%:

У наставку у целости преносимо саопштење Народне банке Србије:

„Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да повећа референтну каматну стопу за 25 базних поена, на ниво од 3%. Истовремено, стопа на кредитне олакшице износи 4%, а стопа на депозитне олакшице 2%, тако да је читав коридор каматних стопа повећан за 25 базних поена.

Доносећи овакву одлуку, Извршни одбор умерено пооштрава монетарне услове, чиме се на адекватан начин реагује на појачане инфлаторне притиске, не угрожавајући притом даљи раст привредне активности.

Извршни одбор је проценио да је, у условима настављених трошковних притисака, као и раста увозне инфлације изнад очекивања, потребно наставити с пооштравањем домаћих монетарних услова. Тиме Народна банка Србије настоји да ограничи секундарне ефекте на инфлациона очекивања и обезбеди да се инфлација у Србији нађе на опадајућој путањи, као и да се до краја периода пројекције врати у границе дозвољеног одступања од циља. Од октобра прошле године, Народна банка Србије постепено али континуирано пооштрава домаће монетарне услове различитим инструментима, у зависности од процењеног карактера инфлаторних притисака. Поред подизања основних каматних стопа и пооштравања услова динарске ликвидности, одржавањем релативне стабилности курса динара према евру, Народна банка Србије знатно доприноси ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене.

Приликом доношења одлуке Извршни одбор је имао у виду да се геополитичка дешавања и ескалација конфликта у Украјини кроз високе цене енергената и хране, као и даље присутне застоје у глобалним ланцима снабдевања, одражавају на даљи раст глобалне инфлације. У таквим околностима, велики број централних банака ревидира навише пројекције инфлације, уз оцену да су и даље израженији ризици да би инфлација могла бити виша и постојанија од очекиване. Због тога су многе централне банке, укључујући и најутицајније – Систем федералних резерви и Европску централну банку – протеклих месеци брже од очекиваног заоштравале своје монетарне политике. Наведени фактори могу узроковати да изгледи глобалног привредног раста буду неповољнији, утичући притом и на повећање волатилности на међународном финансијском тржишту и усмеравање глобалних токова капитала од земаља у развоју ка развијенијим економијама.

Настављен раст цена енергената на светском тржишту и увозне инфлације, уз ефекте суше не само на домаћем тржишту већ и у већем делу Европе, што се одражава на даљи раст цена хране, за последицу има нешто вишу инфлацију на домаћем тржишту од очекиване. Међугодишња инфлација у Србији је у јуну износила 11,9% међугодишње, од чега је око 70% доприноса и даље последица раста цена хране и енергената. Раст увозне инфлације одразио се и на раст базне инфлације (укупна инфлација по искључењу цена хране, енергије, алкохола и цигарета), која је у јуну износила 6,7% међугодишње, при чему је важно истаћи да је базна инфлација и даље знатно нижа од укупне инфлације, али нижа и од базне инфлације у земљама региона са истим режимом монетарне политике. Поред очуване релативне стабилности девизног курса, важан фактор ниже базне инфлације јесу и средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора која су наставила да се крећу у границама циља Народне банке Србије.

Према августовској пројекцији Извршног одбора, међугодишња инфлација ће током текућег тромесечја највероватније достићи врхунац, а затим ће имати опадајућу путању. У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста. У кратком року смиривању инфлаторних притисака допринеће и донете економске мере Владе којима је ограничен раст цена хране и енергената на домаћем тржишту.

Након релативно високог раста бруто домаћег производа Србије у првом тромесечју од 4,4% међугодишње, према оцени Републичког завода за статистику, сличан темпо раста настављен је и у другом тромесечју (4% међугодишње). И поред погоршања изгледа за раст зоне евра, производња и извоз прерађивачке индустрије у Србији настављају да расту, указујући на то да за сада смањење екстерне тражње није имало већих негативних ефеката на Србију. Томе су допринеле инвестиције у разменљиве секторе из претходних година, које су знатно повећале извозну понуду, а од маја је повећан и извоз пољопривредних производа након попуштања мера привременог ограничавања њиховог извоза. Имајући то у виду, и поред све израженијих ризика да ће у зони евра у другој половини године уследити рецесија, Народна банка Србије и даље пројектује да ће раст бруто домаћег производа у овој години бити у распону 3,5–4,5%. Такође, Извршни одбор процењује да актуелно пооштравање домаћих монетарних услова неће знатно негативно утицати на економска кретања.

У зависности од глобалне геополитичке ситуације и кретања кључних монетарних и макроекономских фактора из домаћег и међународног окружења у наредном периоду, Народна банка Србије ће процењивати да ли има потребе за додатним заоштравањем монетарних услова. Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем расту и развоју привреде, као и даљем расту запослености и повољном инвестиционом амбијенту.

На данашњој седници Извршни одбор је усвојио августовски Извештај о инфлацији с новим макроекономским пројекцијама, које ће детаљније бити представљене јавности на конференцији за новинаре 17. августа.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 8. септембра.“

Поделите: