„Службени гласник РС“, број 45/2026

 

Члан 1.

Овим правилником ближе се уређују начин и поступак евидентирања електронских фактура издатих од стране поверилаца у комерцијалним трансакцијама између јавног сектора и привредних субјеката, односно између субјеката јавног сектора у којима су субјекти јавног сектора дужници, у централном регистру фактура, начин и поступак измирења обавеза у централном регистру фактура, као и начин вођења и садржај централног регистра фактура.

Члан 2.

Централни регистар фактура успоставља и води Министарство финансија – Управа за трезор (у даљем тексту: Управа за трезор), преко посебног информационог система у којем се евидентирају подаци о електронским фактурама издатим од стране поверилаца у комерцијалним трансакцијама између јавног сектора и привредних субјеката, односно између субјеката јавног сектора, у којима су субјекти јавног сектора дужници и који повериоцима и дужницима омогућава приступ, унос и преглед унетих података преко одговарајуће веб апликације (у даљем тексту: веб апликација Управе за трезор).

Члан 3.

У централном регистру фактура евидентирају се подаци о електронским фактурама издатим од стране поверилаца у комерцијалним трансакцијама између јавног сектора и привредних субјеката, односно између субјеката јавног сектора, у којима су субјекти јавног сектора дужници, на основу података о тим трансакцијама које повериоци уносе у систем електронских фактура, у складу са прописима којима се уређује електронско фактурисање.

На основу података из система електронских фактура, централни регистар фактура аутоматски евидентира одређене податке које садржи електронска фактура издата од стране поверилаца у комерцијалним трансакцијама између јавног сектора и привредних субјеката, односно између субјеката јавног сектора, у којима су субјекти јавног сектора дужници и додељује евиденцији те електронске фактуре јединствени идентификациони број.

Измена евидентираних података у централном регистру фактура врши се у складу са интерним техничким упутством за рад у централном регистру фактура које је доступно у веб апликацији Управе за трезор (у даљем тексту: техничко упутство Управе за трезор).

Члан 4.

Централни регистар фактура садржи податке о:

1) електронским фактурама, и то:

(1) јединствени идентификациони број евиденције о електронској фактури,

(2) назив и јединствени број корисника јавних средстава (ЈБКЈС) дужника,

(3) број електронске фактуре,

(4) датум издавања електронске фактуре,

(5) укупан износ електронске фактуре,

(6) рекламације дужника на регистроване електронске фактуре,

(7) податке о измирењу електронске фактуре,

(8) податке о измени износа електронске фактуре,

(9) податке о асигнацији електронске фактуре;

2) повериоцима и дужницима, и то:

(1) јединствени број корисника јавних средстава дужника, као и повериоца, уколико је поверилац корисник јавних средстава,

(2) назив,

(3) матични број,

(4) порески идентификациони број,

(5) адреса седишта,

(6) адреса електронске поште,

(7) број телефона;

3) физичким лицима – које поверилац, односно дужник овлашћује за рад у централном регистру фактура, и то:

(1) име и презиме,

(2) адреса електронске поште.

Члан 5.

Приступ централном регистру фактура корисници остварују уношењем идентификационих података у веб апликацију Управе за трезор.

Члан 6.

Приступ централном регистру фактура има администратор, као и друга лица са отвореним корисничким налогом за рад у том систему (у даљем тексту: локални корисник).

Администратор има овлашћења за:

1) креирање корисничких налога за локалне кориснике;

2) отказивање корисничких налога;

3) преглед детаља корисничких налога;

4) отказивање евиденције електронске фактуре (само за повериоце);

5) преглед евидентираних електронских фактура;

6) експорт евиденције електронских фактура;

7) асигнацију електронских фактура;

Локални корисник има овлашћења за:

1) измену износа у евиденцији електронске фактуре (само за повериоце);

2) отказивање евиденције електронске фактуре (само за повериоце);

3) преглед евидентираних електронских фактура;

4) експорт електронских фактура;

5) рекламацију електронских фактура (само за дужнике);

6) асигнацију електронских фактура.

Члан 7.

Повериоци, односно дужници могу да захтевају укидање приступа централном регистру фактура, у складу са техничким упутством Управе за трезор.

Члан 8.

Приликом плаћања уговорених трансакција које се односе на испоруку добара, односно пружање услуга уз накнаду, у које се убрајају и грађевински и инвестициони радови, као и комуналне услуге, субјекти јавног сектора у оквиру платног налога, поред осталог, обавезно уносе следеће елементе:

1) одговарајућу шифру плаћања (у опсегу 220–226), у складу са прописoм који уређује облик, садржину и начин коришћења образаца платних налога за извршење платних трансакција у динарима;

2) позив на број одобрења који је број електронске фактуре из централног регистра фактура.

Члан 9.

Субјекти јавног сектора који плаћања врше преко рачуна који се воде код банака, податке о измирењима новчаних обавеза уносе у централни регистар фактура, у року од три радна дана од дана измирења новчане обавезе.

Члан 10.

Уколико субјект јавног сектора након прихватања електронске фактуре у систему електронских фактура утврди да електронска фактура није исправно евидентирана у централном регистру фактура, уноси податке за одговарајућу категорију рекламације, а у складу са техничким упутством Управе за трезор.

На основу рекламација из става 1. овог члана, у централном регистру фактура се обезбеђује посебна евиденција и подаци о рекламираним електронским фактурама, у циљу вршења надзора у складу са законом.

Члан 11.

Овај правилник ступа на снагу 1. јула 2026. године.