Referentna kamatna stopa smanjena na 1,75% – smanjenje zatezne kamate i kamate za neblagovremeno plaćene javne prihode

Narodna banka Srbije je smanjila referentnu kamatnu stopu sa 2,25% na 1,75%.

S obzirom da se referentna kamatna stopa koristi za izračunavanje stope zatezne kamate i kamatne stope za neblagovremeno plaćene javne prihode, i te dve stope se smanjuju za 0,50%:

U nastavku u celosti prenosimo saopštenje Narodne banke Srbije:

„Izvršni odbor Narodne banke Srbije na današnjoj vanrednoj sednici odlučio je da referentnu kamatnu stopu smanji za 50 baznih poena, na nivo od 1,75%. Donoseći takvu odluku, Narodna banka Srbije blagovremeno i na adekvatan način reaguje na pojačanu neizvesnost u međunarodnom okruženju izazvanu širenjem virusa korona (Covid-19), što je u skladu sa aktivnostima koje preduzimaju i druge centralne banke u svetu.

Ova odluka je u skladu i s povoljnim kretanjima u domaćem okruženju. Smanjenjem referentne kamatne stope u uslovima niskih inflatornih pritisaka, Narodna banka dodatno podržava kreditni i privredni rast.

Istovremeno, Narodna banka Srbije je odlučila da suzi koridor svojih osnovnih kamatnih stopa, sa ±1,25 procentnih poena na ±1 procentni poen u odnosu na referentnu kamatnu stopu. Time je kamatna stopa na depozitne olakšice smanjena za 25 baznih poena, na 0,75%, a stopa na kreditne olakšice za 75 baznih poena, na nivo od 2,75%.

Kretanja na svetskom finansijskom tržištu poslednjih dana pod snažnim su uticajem širenja virusa korona – svetske berze su u padu, a rastu cene sigurnih oblika ulaganja, poput zlata ili državnih hartija od vrednosti razvijenih zemalja. Povećana neizvesnost predstavlja rizik po globalni privredni rast, usled čega relevantne svetske institucije smanjuju prognoze rasta svetske privrede za tekuću godinu.

U ovakvim uslovima, vodeće centralne banke u svetu (Federalne rezerve SAD, Banka Engleske, Banka Kanade i Banka Australije) prethodnih dana smanjile su svoje osnovne kamatne stope i objavile da su spremne da preduzmu sve raspoložive mere radi sprečavanja negativnih posledica širenja virusa korona po globalni privredni rast. Slične aktivnosti u ublažavanju monetarnih politika očekuju se i od drugih centralnih banaka (pre svega Evropske centralne banke). To bi trebalo da doprinese smanjenju neizvesnosti na međunarodnom finansijskom tržištu i zadržavanju povoljnih uslova finansiranja u narednom periodu.

Odluku o nastavku ublažavanja monetarne politike Izvršni odbor je doneo imajući u vidu domaće faktore, pojačane rizike iz međunarodnog okruženja u pravcu nižeg globalnog rasta, kao i ocenu da su inflatorni pritisci po tom osnovu dodatno ublaženi u odnosu na februarsku srednjoročnu projekciju.

Narodna banka Srbije ističe da je domaći ekonomski i finansijski sistem stabilan i dovoljno jak da se suoči s potencijalnim negativnim posledicama širenja virusa korona. Takođe, domaći faktori koji tokom proteklih godina doprinose rastu domaće ekonomije nastaviće da imaju snažan podsticajni efekat na privrednu aktivnost u Srbiji, čime će u velikoj meri biti nadomešten eventualni negativan efekat iz međunarodnog okruženja. I današnja odluka Narodne banke Srbije korak je u tom smeru.

Inflacija je sedmu godinu zaredom čvrsto pod kontrolom i u januaru je, u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije, iznosila 2,0% na međugodišnjem nivou. Bazna inflacija je i dalje niska i stabilna, na nivou od 1,0% međugodišnje. Na niske inflatorne pritiske ukazuju i inflaciona očekivanja, koja se i za godinu i za dve godine unapred nalaze ispod centralne vrednosti cilja za inflaciju Narodne banke Srbije. Izvršni odbor očekuje da će se međugodišnja inflacija do sredine 2020. godine kretati oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, a da će se nakon toga postepeno približavati centralnoj vrednosti cilja, čemu će doprineti postepen rast agregatne tražnje, zahvaljujući i efektima dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike Narodne banke Srbije. Ocenjujemo da će dodatni doprinos smanjenju inflatornih pritisaka imati i pad cena primarnih proizvoda, pre svega cene nafte, koji je bio izražen prethodnih dana.

Izvršni odbor ocenjuje da su izgledi za privredni rast Srbije ostali povoljni, imajući u vidu investicije, pre svega u razmenljive sektore, kao i povoljne uslove finansiranja, koji će nastaviti da deluju podsticajno na privredni rast. Rast u poslednjem tromesečju 2019. iznosio je 6,2% međugodišnje, uz jednocifrenu stopu nezaposlenosti, a raspoloživi pokazatelji s početka ove godine ukazuju na nastavak pozitivnih tendencija u realnom sektoru. Podršku privrednom rastu, pre svega rastu investicija, pruža i fiskalna politika, bez ugrožavanja cenovne stabilnosti i uz očuvanje fiskalne ravnoteže. Ipak, usporavanje globalnog privrednog rasta, a pre svega naših važnih trgovinskih partnera, može da se odrazi i na usporavanje rasta u Srbiji. Ponovićemo, u uslovima niskih inflatornih pritisaka i izraženih globalnih neizvesnosti, smanjenjem referentne kamatne stope za 50 baznih poena Narodna banka Srbije dodatno podržava kreditni i privredni rast.

Narodna banka Srbije svakodnevno pažljivo prati kretanja na međunarodnom tržištu i procenjuje njihov mogući uticaj na domaću ekonomiju. U skladu s tim, spremni smo da i u narednom periodu blagovremeno reagujemo svim raspoloživim instrumentima kako bi eventualni negativan uticaj pomenutih globalnih kretanja na domaću ekonomiju bio sveden na najmanju moguću meru.

Izvršni odbor je istakao da će puna koordinacija mera monetarne i fiskalne politike biti nastavljena, što će omogućiti očuvanje ostvarene makroekonomske stabilnosti i smanjenje negativnih efekata dešavanja u međunarodnom okruženju. Narodna banka Srbije i dalje će pažljivo pratiti globalna kretanja i procenjivati njihove implikacije na domaću ekonomiju i inflaciju i blagovremeno reagovati kako bi očuvala postignutu cenovnu i finansijsku stabilnost i doprinela održivom privrednom rastu zemlje.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. aprila.“

Podelite: