Pravilnik o klasifikaciji trgovinskih formata, vrsti prenosivih prodajnih objekata i oblicima trgovine sa pokretnih sredstava i opreme

„Službeni glasnik RS“, broj 39/2021

 

Član 1.

Ovim pravilnikom bliže se uređuje klasifikacija trgovinskih formata, uređuje se vrsta prenosivih prodajnih objekata i oblici trgovine sa pokretnih sredstava i opreme.

Član 2.

Pojedini pojmovi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1) neto prodajni prostor je prostor u kom se obavlja prodaja, odnosno u kom se vrši prodaja robe i usluga potrošačima, odnosno kupcima i koji ne obuhvata skladišni i drugi prateći prostor;

2) širok asortiman je zastupljenost većeg broja robnih grupa;

3) uzak asortiman je zastupljenost jedne ili manjeg broja komplementarnih robnih grupa;

4) dubok asortiman je zastupljenost velikog broja artikala u okviru iste robne grupe proizvoda (npr. stilova, veličina, boja i sl.);

5) plitak asortiman je zastupljenost malog broja artikala u okviru iste robne grupe proizvoda (npr. stilova, veličina, boja i sl.);

6) frekventni proizvodi su proizvodi koji se često kupuju i koji imaju visok koeficijent obrta (npr. osnovne životne namirnice, štampa, sredstva lične i higijene domaćinstva, i sl.).

Član 3.

Trgovina na malo u prodajnom objektu obavlja se u objektima različitih formata.

Trgovinski formati se klasifikuju kao:

1) nespecijalizovani trgovinski formati:

(1) trgovina na malo pretežno prehrambenog asortimana;

– hipermarket;

– supermarket;

– supereta;

– mini market;

– diskontna prodavnica;

– klasična prodavnica sa pretežno prehrambenim asortimanom;

(2) trgovina na malo pretežno neprehrambenog asortimana:

– robna kuća;

2) specijalizovane prodavnice;

3) posebni trgovinski formati:

(1) trgovinski centar;

(2) keš-end-keri.

Član 4.

Hipermarket je trgovinski format u kom se obavlja trgovina na malo i čije su bitne odlike:

1) neto prodajni prostor veći od 2.000 m²;

2) prodaja prehrambenih i neprehrambenih proizvoda;

3) veliki asortiman (najmanje 20.000 artikala), pretežno prehrambenih proizvoda;

4) samousluživanje kao sistem prodaje;

5) adekvatan parking prostor za potrošače.

Član 5.

Supermarket je trgovinski format u kom se obavlja trgovina na malo i čije su bitne odlike:

1) neto prodajni prostor od 400 m² do 2.000 m²;

2) prodaja pretežno prehrambenih proizvoda;

3) širok i dubok asortiman prehrambenih proizvoda;

4) uzak asortiman neprehrambenih proizvoda;

5) broj artikala u asortimanu je po pravilu veći od 3.000;

6) samousluživanje kao sistem prodaje;

7) adekvatan parking prostor za potrošače.

Član 6.

Supereta je trgovinski format u kom se obavlja trgovina na malo i čije su bitne odlike:

1) neto prodajni prostor od 200 m² do 400 m²;

2) prodaja dominantno prehrambenih proizvoda;

3) prisustvo osnovnih životnih namirnica;

4) uzak asortiman frekventnih neprehrambenih proizvoda;

5) samousluživanje kao sistem prodaje.

Član 7.

Mini market je trgovinski format u kom se obavlja trgovina na malo i čije su bitne odlike:

1) neto prodajni prostor manji od 200 m²;

2) prodaja dominantno prehrambenih proizvoda;

3) širok, ali plitak asortiman;

4) uzak asortiman frekventnih neprehrambenih proizvoda;

5) samousluživanje kao sistem prodaje.

Član 8.

Diskontna prodavnica (diskont) je trgovinski format u kom se obavlja trgovina na malo i čije su bitne odlike:

1) neto prodajni prostor je manji od 1.500 m²;

2) ograničen asortiman (od 700 do 1.500 artikala);

3) prodaja prehrambenih i neprehrambenih proizvoda;

4) širok, ali plitak asortiman, uz niži nivo usluge u odnosu na standardni;

5) veliko učešće privatnih robnih marki;

6) samousluživanje kao sistem prodaje;

7) niže cene od prosečnih tržišnih cena iste vrste proizvoda (cene su po pravilu 20–30% niže).

Član 9.

Klasična prodavnica je trgovinski format u kom se obavlja trgovina na malo sa pretežno prehrambenim asortimanom, čije su bitne odlike:

1) neto prodajni prostor do 100 m²;

2) prodaja prehrambenih i frekventnih neprehrambenih proizvoda;

3) direktno usluživanje potrošača kao sistem prodaje.

Član 10.

Autlet (Outlet) je trgovinski format u kom se obavlja trgovina na malo neprehrambenih proizvoda robnih marki, po cenama nižim od prosečnih tržišnih cena istih vrsta proizvoda (po pravilu, vansezonska roba, mali broj artikala istog proizvoda i sl.).

Član 11.

Robna kuća je trgovinski format u kom se obavlja trgovina na malo i čije su bitne odlike:

1) neto prodajni prostor od 9.000 m² do 18.000 m²;

2) prodajni prostor izdeljen na više spratova ili prodajnih odeljenja;

3) širok i dubok asortiman pretežno neprehrambenih proizvoda (iznad 20.000 artikala);

4) dominiraju odeća, obuća, galanterija, proizvodi za opremanje kuće, nakit, kozmetika, igračke, sportska oprema i sl.;

5) mogu u svom sastavu imati supermarket;

6) samoizbor kao sistem prodaje.

Član 12.

Specijalizovana prodavnica je trgovinski format u kom se obavlja trgovina na malo i čije su bitne odlike:

1) neto prodajni prostor po pravilu do 1.000 m²;

2) jedna ili više kompletiranih robnih grupa.

Tipični oblici trgovinskog formata iz stava 1. ovog člana su naročito:

1) specijalizovane prodavnice hrane, pića i duvana, kao što su:

(1) prodavnice voća i povrća;

(2) mesare;

(3) ribarnice;

(4) pekare;

(5) prodavnice pića;

(6) prodavnice mlečnih proizvoda;

(7) ostale specijalizovane prehrambene prodavnice;

2) benzinske stanice;

3) specijalizovana trgovina na malo neprehrambenim proizvodima:

(1) prodavnice proizvoda informaciono-komunikacione tehnologije:

– prodavnice za prodaju računara (računara, perifernih jedinica i softvera);

– prodavnice za prodaju telekomunikacione opreme;

– prodavnica za prodaju audio i video opreme;

(2) prodavnice za prodaju opreme za domaćinstvo:

– prodavnice za prodaju kućnog tekstila;

– prodavnice za prodaju metalne robe, boja i stakla;

– prodavnice za prodaju tepiha, zidnih i podnih obloga;

– prodavnice za prodaju električnih aparata za domaćinstvo;

– prodavnice za prodaju nameštaja, oprema za osvetljenje i ostalih predmeta za domaćinstvo;

(3) prodavnice za prodaju proizvoda za kulturu i rekreaciju:

– knjižare;

– prodavnice za prodaju kancelarijskog materijala;

– prodavnice za prodaju muzičkih i video zapisa;

– prodavnice za prodaju sportske opreme;

– prodavnice za prodaju igrački i igrica;

(4) prodavnice odeće, odevne galanterije i krzna;

(5) prodavnice obuće i predmeta od kože;

(6) prodavnice kozmetičkih i toaletnih proizvoda (npr. parfimerije);

(7) cvećare (prodaja cveća, sadnica, semenja, đubriva);

(8) prodavnice za kućne ljubimce;

(9) prodavnice nakita i satova;

(10) ostale specijalizovane neprehrambene prodavnice;

4) prodavnice polovne robe.

Član 13.

Trgovinski centar je trgovinski format u kom se obavlja trgovina na malo i čije su bitne odlike:

1) jedinstvena prostorna celina koju čini skup različitih maloprodajnih formata;

2) veliki broj specijalizovanih prodavnica, ali i drugih formata (hipermarket, robna kuća);

3) planiranje, razvoj, svojinska struktura i upravljanje su centralizovani;

4) prateći sadržaji u pružanju brojnih netrgovinskih usluga;

5) prateći zabavni sadržaji (npr. igraonice, bioskopi i sl.);

6) adekvatan parking prostor za potrošače.

Član 14.

Keš-end-keri (Cash and Carry) je trgovinski format u kom se obavlja trgovina na veliko i čije su bitne odlike:

1) neto prodajni prostor po pravilu veći od 2.000 m²;

2) samousluživanje kao sistem prodaje;

3) širok asortiman (po pravilu iznad 20.000 artikala), uz veliko učešće proizvoda sa trgovinskom markom;

4) prodaja prehrambenih i neprehrambenih proizvoda;

5) profesionalni kupci su glavna ciljna grupa;

6) plaćanje robe u prodajnom objektu (na kasi);

7) preuzimanje robe u prodajnom objektu;

8) kupci sami odvoze robu do ciljnog odredišta, po pravilu sopstvenim prevozom.

U keš-end-keri trgovinskom formatu može se obavljati i trgovina na malo, kao prateća aktivnost, pod uslovima propisanim zakonom.

Član 15.

Trgovina na malo u prenosivim prodajnim objektima obavlja se u kiosku, automatima, tezgama i sličnim objektima koji nisu fiksirani.

Član 16.

Kiosk je objekat u kom se prodaje ograničen asortiman proizvoda kroz odgovarajući otvor bez ulaska potrošača u objekat.

Član 17.

Automati su samouslužne mašine za prodaju frekventnih proizvoda. Potrošač vrši odabir robe putem odgovarajućih tastera i obavlja plaćanje ubacivanjem novca, platnih kartica, žetona i slično u posebna mesta na automatu. Nakon izvršenog plaćanja, preuzima robu kroz za to predviđen otvor.

Član 18.

Tezga je manji objekat otvorenog ili zatvorenog tipa u kom je izložena roba koja se prodaje.

Član 19.

Trgovina sa pokretnih sredstava i opreme je trgovina koja se realizuje sa posebno uređenog i opremljenog vozila za prodaju robe, plovnog objekta, opreme koja nije vezana za određenu lokaciju i sličnih sredstava i opreme.

Član 20.

Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o klasifikaciji trgovinskih formata („Službeni glasnik RS”, broj 47/11).

Član 21.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Podelite: