Након обраћања помоћнику директора Пореске управе господину Кртолици путем мејла прошлог понедељка ујутру и текста који смо објавили крајем истог дана (видети овде), чекали смо недељу дана на одговор али га нисмо добили.
Из тог разлога смо данас пре подне мејлом ургирали код директорке Пореске управе госпође Драгане Марковић.
Након нешто више од четири сата добили смо одговор од господина Кртолице. Преносимо у целости мејл од претходне недеље и добијени одговор:
„Поштовани господине Кртолица,
Мислим да постоји озбиљно неслагање између мишљења Министарства финансија број 011-00-25/2020-04 од 13.02.2020. године и обавештења о поступању организационих јединица ПУ број 000-433-23-04538-02/2020-0000 од 1.12.2022. године (који сте Ви потписали), а у вези са пореским олакшицама из члана 21ж Закона о порезу на доходак грађана (ЗПДГ) и члана 45ђ Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање (ЗДОСО).
У наведеном мишљењу Министарства финансија се појам осигураника запосленог објашњава чланом 6. став 4) ЗДОСО, док се у наведеном обавештењу о поступању ПУ појам осигураника запосленог објашњава чланом 11. Закона о пензијском и инвалидском осигурању. Тај појам је знатно другачије дефинисан у наведена два закона.
С обзиром да обвезници имају увид у мишљења Министарства финансија (објављују се редовно на сајту министарства) а немају увид у обавештења о поступању ПУ, а имајући у виду чињеницу да је мишљење из фебруара 2020. године а обавештење о поступању из децембра 2022. године, као и обавезу ПУ да поступа у складу са мишљењима Министарства финансија (члан 11. став 3. Закона о пореском поступку и пореској администрацији), молим Вас да нам помогнете да разумемо ову ситуацију како бисмо на адекватан начин исту појаснили пореским обвезницима.
Да ли се ради о грешци у наведеном обавештењу о поступању ПУ или је грешка у мишљењу Министарства финансија или је у питању нешто треће?
Поздрав,
Ранко Грба
Уредник портала Необилтен“
Пореска управа 5.6.2023.
„Поштовани,
одредбама Закона о пензијском и инвалидском осигурању прописане су категорије осигураника (између осталог, и категорија осигураника запосленог).
Са друге стране, Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање дефинише појам запосленог (а не осигураника запосленог).
Имајући у виду да се услови за коришћење олакшице прописане одредбама члана 21ж Закона о порезу на доходак грађана и члана 45ђ Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, везују за статус осигураника запосленог, а не запосленог, Пореска управа је сачинила обавештење (као интерног документа пореске администрације) у циљу једнообразног поступања ОЈПУ у складу са Законом о пензијском и инвалидском осигурању.
У мишљењу Министарства финансија само је констатована одредба Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, без давања тумачења да се под осигураником запосленим у смислу ове олакшице, сматра запослени из Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање.
С тим у вези, уколико обвезник сматра да је угрожено право на коришћење олакшице, има могућност коришћења правног лека, односно подношења жалбе на решење којим је олакшица оспорена.
С поштовањем,
Ненад Кртолица
Помоћник директора
Сектор за контролу
Министарство финансија – Пореска управа“
У наставку овог текста ћемо на детаљан и прецизан начин образложити зашто сматрамо да се ради о грешци и незаконитом поступању Пореске управе и зашто никако није могуће појам „осигураник запослени“ из ЗПДГ и ЗДОСО повезивати са одредбама ЗПИО.
1. Министарство финансија је објавило два мишљења у којима одмах након пасуса у којем се наводе услови за квалификовано новозапослено лице, између осталог да није имало статус осигураника запосленог, у следећем пасусу преноси дефиницију запосленог осигураника из члана 6. тачка 4) ЗДОСО. Тиме се недвосмислено указује на кога се мисли у вези са наведеним условом.
Ради се о мишљењима број 430-00-44/2020-04 од 12.2.2020. године и број 011-00-25/2020-04 од 13.02.2020. године.
2. И поред чињенице да Пореска управа нема надлежност да тумачи прописе, она то у овом случају ипак чини. И поред потпуно другачијег тумачења Министарства финансија које је једино надлежно за тумачење прописа, Пореска управа тумачи да се појам „осигураник запослени“ из члана 21ж ЗПДГ и 45ђ ЗДОСО односи на појам из ЗПИО.
Ако им није било јасно из наведених мишљења Министарства финансија, надлежни у Пореској управи су имали обавезу да затраже тумачење Министарства финансија по овом питању, а не да сами тумаче прописе.
3. У члану 21ж ЗПДГ и члану 45ђ ЗДОСО се спомињу појмови „осигураник запослени“, „осигураник предузетник“ и „осигураник самосталних делатности који је оснивач односно члан привредног друштва“.
У члану 6. тач. 3), 4), 13), 14) и 15) ЗДОСО дате су дефиниције свих претходно наведених појмова:
„3) Осигураник је физичко лице обавезно осигурано према законима који уређују систем обавезног социјалног осигурања;
4) Запослени је осигураник – физичко лице које у радном односу обавља послове за послодавца према законима који уређују радне односе;
13) Самостална делатност је привредна, професионална или друга делатност коју обавља: предузетник, оснивач односно члан привредног друштва, самостални уметник, свештеник и верски службеник;
14) Предузетник је осигураник – физичко лице које обавља самосталну привредну, професионалну или другу делатност у складу са законом по основу које плаћа порез на доходак грађана на приходе од самосталне делатности;
15) Оснивач, односно члан привредног друштва је осигураник – физичко лице које ради у привредном друштву чији је оснивач односно члан, без обзира да ли је са привредним друштвом засновало радни однос. Под радом се, поред радног односа, подразумева и представљање и заступање привредног друштва на основу уписа у регистар надлежне организације;“
4. И на крају, најважније: одредбе ЗПИО о осигураницима се односе само на ЗПИО и подзаконске акте донете на основу тог закона. Наведено јасно произлази из члана 10. став 1. ЗПИО:
„Обавезно осигурана лица (у даљем тексту: осигураници), у смислу овог закона, јесу:
1) запослени (у даљем тексту: осигураник запослени);
2) лица која самостално обављају делатност (у даљем тексту: осигураник самосталних делатности);
3) пољопривредници (у даљем тексту: осигураник пољопривредник).“
С друге стране, одредбе ЗПИО о осигураницима не могу се примењивати на ЗДОСО, осим ако би у одредбама ЗДОСО писало да се сходно примењују одредбе ЗПИО. Међутим, у ЗДОСО то нигде не пише.
Немогућност да се наведене одредбе ЗПИО примењују на ЗДОСО прецизно је дефинисано чланом 46. Јединствених методолошких правила за израду прописа:
„Прописом се може предвидети примена другог прописа ако на поједине односе који се уређују прописом треба применити и други пропис.
Ако на поједине односе који се уређују прописом треба применити и други пропис употребом аналогије, прописом се може предвидети сходна примена другог прописа.“
**********
Надамо се да ће након овог текста Пореска управа престати да примењује наведено погрешно поступање. У супротном, привредни субјекти који убудуће евентуално буду имали ову врсту проблема могу искористити образложење које смо дали за жалбу у другостепеном поступку, односно за тужбу у управном поступку.
Нажалост, за оне који су били предмет незаконитог поступања Пореске управе у вези са овим питањем а нису искористили правна средства која су им била на располагању, могућност да истерају правду је врло компликована, ако је уопште и могућа.
Повезани текстови
- Незаконито поступање Пореске управе у поступку контроле испуњености услова у вези са пореским олакшицама за квалификована новозапослена лица
- Незапослено лице које је било осигураник запослени према Закону о ПИО не испуњава услове да се сматра квалификованим новозапосленим лицем
-
Ослобођење од плаћања пореза и доприноса за ПИО по основу зараде квалификованог новозапосленог лица
(текст више не важи) - Остваривање права на пореско ослобођење по основу заснивања радног односа са новозапосленим лицем
- Коришћење различитих пореских олакшица у различитим периодима за истог запосленог