Nakon obraćanja pomoćniku direktora Poreske uprave gospodinu Krtolici putem mejla prošlog ponedeljka ujutru i teksta koji smo objavili krajem istog dana (videti ovde), čekali smo nedelju dana na odgovor ali ga nismo dobili.
Iz tog razloga smo danas pre podne mejlom urgirali kod direktorke Poreske uprave gospođe Dragane Marković.
Nakon nešto više od četiri sata dobili smo odgovor od gospodina Krtolice. Prenosimo u celosti mejl od prethodne nedelje i dobijeni odgovor:
„Poštovani gospodine Krtolica,
Mislim da postoji ozbiljno neslaganje između mišljenja Ministarstva finansija broj 011-00-25/2020-04 od 13.02.2020. godine i obaveštenja o postupanju organizacionih jedinica PU broj 000-433-23-04538-02/2020-0000 od 1.12.2022. godine (koji ste Vi potpisali), a u vezi sa poreskim olakšicama iz člana 21ž Zakona o porezu na dohodak građana (ZPDG) i člana 45đ Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (ZDOSO).
U navedenom mišljenju Ministarstva finansija se pojam osiguranika zaposlenog objašnjava članom 6. stav 4) ZDOSO, dok se u navedenom obaveštenju o postupanju PU pojam osiguranika zaposlenog objašnjava članom 11. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Taj pojam je znatno drugačije definisan u navedena dva zakona.
S obzirom da obveznici imaju uvid u mišljenja Ministarstva finansija (objavljuju se redovno na sajtu ministarstva) a nemaju uvid u obaveštenja o postupanju PU, a imajući u vidu činjenicu da je mišljenje iz februara 2020. godine a obaveštenje o postupanju iz decembra 2022. godine, kao i obavezu PU da postupa u skladu sa mišljenjima Ministarstva finansija (član 11. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji), molim Vas da nam pomognete da razumemo ovu situaciju kako bismo na adekvatan način istu pojasnili poreskim obveznicima.
Da li se radi o grešci u navedenom obaveštenju o postupanju PU ili je greška u mišljenju Ministarstva finansija ili je u pitanju nešto treće?
Pozdrav,
Ranko Grba
Urednik portala Neobilten“
Poreska uprava 5.6.2023.
„Poštovani,
odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisane su kategorije osiguranika (između ostalog, i kategorija osiguranika zaposlenog).
Sa druge strane, Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje definiše pojam zaposlenog (a ne osiguranika zaposlenog).
Imajući u vidu da se uslovi za korišćenje olakšice propisane odredbama člana 21ž Zakona o porezu na dohodak građana i člana 45đ Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, vezuju za status osiguranika zaposlenog, a ne zaposlenog, Poreska uprava je sačinila obaveštenje (kao internog dokumenta poreske administracije) u cilju jednoobraznog postupanja OJPU u skladu sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju.
U mišljenju Ministarstva finansija samo je konstatovana odredba Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, bez davanja tumačenja da se pod osiguranikom zaposlenim u smislu ove olakšice, smatra zaposleni iz Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
S tim u vezi, ukoliko obveznik smatra da je ugroženo pravo na korišćenje olakšice, ima mogućnost korišćenja pravnog leka, odnosno podnošenja žalbe na rešenje kojim je olakšica osporena.
S poštovanjem,
Nenad Krtolica
Pomoćnik direktora
Sektor za kontrolu
Ministarstvo finansija – Poreska uprava“
U nastavku ovog teksta ćemo na detaljan i precizan način obrazložiti zašto smatramo da se radi o grešci i nezakonitom postupanju Poreske uprave i zašto nikako nije moguće pojam „osiguranik zaposleni“ iz ZPDG i ZDOSO povezivati sa odredbama ZPIO.
1. Ministarstvo finansija je objavilo dva mišljenja u kojima odmah nakon pasusa u kojem se navode uslovi za kvalifikovano novozaposleno lice, između ostalog da nije imalo status osiguranika zaposlenog, u sledećem pasusu prenosi definiciju zaposlenog osiguranika iz člana 6. tačka 4) ZDOSO. Time se nedvosmisleno ukazuje na koga se misli u vezi sa navedenim uslovom.
Radi se o mišljenjima broj 430-00-44/2020-04 od 12.2.2020. godine i broj 011-00-25/2020-04 od 13.02.2020. godine.
2. I pored činjenice da Poreska uprava nema nadležnost da tumači propise, ona to u ovom slučaju ipak čini. I pored potpuno drugačijeg tumačenja Ministarstva finansija koje je jedino nadležno za tumačenje propisa, Poreska uprava tumači da se pojam „osiguranik zaposleni“ iz člana 21ž ZPDG i 45đ ZDOSO odnosi na pojam iz ZPIO.
Ako im nije bilo jasno iz navedenih mišljenja Ministarstva finansija, nadležni u Poreskoj upravi su imali obavezu da zatraže tumačenje Ministarstva finansija po ovom pitanju, a ne da sami tumače propise.
3. U članu 21ž ZPDG i članu 45đ ZDOSO se spominju pojmovi „osiguranik zaposleni“, „osiguranik preduzetnik“ i „osiguranik samostalnih delatnosti koji je osnivač odnosno član privrednog društva“.
U članu 6. tač. 3), 4), 13), 14) i 15) ZDOSO date su definicije svih prethodno navedenih pojmova:
„3) Osiguranik je fizičko lice obavezno osigurano prema zakonima koji uređuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja;
4) Zaposleni je osiguranik – fizičko lice koje u radnom odnosu obavlja poslove za poslodavca prema zakonima koji uređuju radne odnose;
13) Samostalna delatnost je privredna, profesionalna ili druga delatnost koju obavlja: preduzetnik, osnivač odnosno član privrednog društva, samostalni umetnik, sveštenik i verski službenik;
14) Preduzetnik je osiguranik – fizičko lice koje obavlja samostalnu privrednu, profesionalnu ili drugu delatnost u skladu sa zakonom po osnovu koje plaća porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti;
15) Osnivač, odnosno član privrednog društva je osiguranik – fizičko lice koje radi u privrednom društvu čiji je osnivač odnosno član, bez obzira da li je sa privrednim društvom zasnovalo radni odnos. Pod radom se, pored radnog odnosa, podrazumeva i predstavljanje i zastupanje privrednog društva na osnovu upisa u registar nadležne organizacije;“
4. I na kraju, najvažnije: odredbe ZPIO o osiguranicima se odnose samo na ZPIO i podzakonske akte donete na osnovu tog zakona. Navedeno jasno proizlazi iz člana 10. stav 1. ZPIO:
„Obavezno osigurana lica (u daljem tekstu: osiguranici), u smislu ovog zakona, jesu:
1) zaposleni (u daljem tekstu: osiguranik zaposleni);
2) lica koja samostalno obavljaju delatnost (u daljem tekstu: osiguranik samostalnih delatnosti);
3) poljoprivrednici (u daljem tekstu: osiguranik poljoprivrednik).“
S druge strane, odredbe ZPIO o osiguranicima ne mogu se primenjivati na ZDOSO, osim ako bi u odredbama ZDOSO pisalo da se shodno primenjuju odredbe ZPIO. Međutim, u ZDOSO to nigde ne piše.
Nemogućnost da se navedene odredbe ZPIO primenjuju na ZDOSO precizno je definisano članom 46. Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa:
„Propisom se može predvideti primena drugog propisa ako na pojedine odnose koji se uređuju propisom treba primeniti i drugi propis.
Ako na pojedine odnose koji se uređuju propisom treba primeniti i drugi propis upotrebom analogije, propisom se može predvideti shodna primena drugog propisa.“
**********
Nadamo se da će nakon ovog teksta Poreska uprava prestati da primenjuje navedeno pogrešno postupanje. U suprotnom, privredni subjekti koji ubuduće eventualno budu imali ovu vrstu problema mogu iskoristiti obrazloženje koje smo dali za žalbu u drugostepenom postupku, odnosno za tužbu u upravnom postupku.
Nažalost, za one koji su bili predmet nezakonitog postupanja Poreske uprave u vezi sa ovim pitanjem a nisu iskoristili pravna sredstva koja su im bila na raspolaganju, mogućnost da isteraju pravdu je vrlo komplikovana, ako je uopšte i moguća.
Povezani tekstovi
- Nezakonito postupanje Poreske uprave u postupku kontrole ispunjenosti uslova u vezi sa poreskim olakšicama za kvalifikovana novozaposlena lica
- Nezaposleno lice koje je bilo osiguranik zaposleni prema Zakonu o PIO ne ispunjava uslove da se smatra kvalifikovanim novozaposlenim licem
-
Oslobođenje od plaćanja poreza i doprinosa za PIO po osnovu zarade kvalifikovanog novozaposlenog lica
(tekst više ne važi) - Ostvarivanje prava na poresko oslobođenje po osnovu zasnivanja radnog odnosa sa novozaposlenim licem
- Korišćenje različitih poreskih olakšica u različitim periodima za istog zaposlenog