Od 1. januara 2020. godine ipak obavezno dokumentovanje neoporezivih naknada troškova prevoza za dolazak i odlazak sa posla?

Dopuna 4.11.2019.
Vlada Srbije je utvrdila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i očekuje se da bude na dnevnom redu sednice Skupštine Srbije u drugoj polovini novembra. Povodom ove teme nije bilo izmena u odnosu na Nacrt koji je predmet ovog komentara.

Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana predviđena je dopuna člana 18. stav 1. tačka 1), koja se odnosi na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada. Predviđeno je da ova odredba glasi ovako:

„Ne plaća se porez na zarade na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu:

1) naknade dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada – do visine cene mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do 3.914 dinara mesečno;“

U odnosu na trenutno važeću odredbu, dodata je reč „dokumentovanih“.

Očekuje se da ovaj zakon uđe u skupštinsku proceduru u toku novembra 2019. godine, a primena je planirana od 1. januara 2020. godine.

U nastavku objašnjavamo šta ovo znači, koje su opcije za poslodavce (ukoliko ova odredba bude usvojena, a nerealno je očekivati da ne bude) i šta sa isplatama koje su vršene u toku 2019. godine.

1. Kako se zakon prilagođava mišljenju

Ova planirana dopuna člana 18. je de fakto priznanje Ministarstva finansija da mišljenja o obaveznom sakupljanju računa za troškove prevoza zaposlenih data u toku 2019. godine u stvari nisu zasnovana na zakonu, već na netačnim tvrdnjama sa ciljem da se pomogne marketinška kampanja za povećanje prodaje mesečnih pretplatnih karata Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd.

Ministarstvo finansija je takvim činjenjem narušilo ugled institucije koja je jedna od najvažnijih u svakoj zemlji.

Privredna komore Srbije je takođe dala svoj doprinos šaljući svojim članovima dopis koji podržava besmisleno mišljenje Ministarstva finansija, iako su bili svesni činjenice da celokupna stručna javnost negira ispravnost takvog mišljenja.

2. Opcije od 1. januara 2020. godine

Ako predložena odredba bude usvojena, poslodavac bi od 1. januara 2020. godine mogao da bira između 3 opcije.

2.1. Kupovina mesečnih prevoznih karata

Prva opcija je da poslodavac kupuje zaposlenima mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju.

Ovo je najekonomičnija opcija, jer nema dodatnih troškova. S druge strane, radi se o najmanje poželjnoj opciji za zaposlene, jer ne uvažava njihovu slobodu izbora koju vrstu prevoza će koristiti za dolazak i odlazak sa posla.

2.2. Isplata naknade uz sakupljanje računa

Druga opcija je da poslodavac isplaćuje zaposlenima naknadu za troškove prevoza, uz korišćenje neoporezivog iznosa, ukoliko se ti troškovi dokumentuju.

Ova opcija podrazumeva sakupljanje računa kao dokaza da je isplaćena naknada stvarno i iskorišćena za prevoz (to je uslov za korišćenje neoporezivog iznosa).

Smatramo da je ovo najmanje ekonomična opcija, jer zahteva angažovanje radne snage za prikupljanje računa od zaposlenih i vođenje određene pomoćne evidencije. Što se tiče slobode izbora zaposlenog, bolja je od opcije kupovine mesečnih prevoznih karata ali ipak ne uvažava u potpunosti slobodu izbora (npr. za zaposlene koji se odluče da na posao idu pešice, trotinetom, biciklom itd).

O tome šta je u stvari neoporezivi iznos i kako ga ispravno koristiti detaljnije čitajte ovde.

2.3. Isplata naknade uz plaćanje poreza

Treća opcija je da poslodavac isplaćuje zaposlenima naknadu za troškove prevoza, uz plaćanje poreza na dohodak, ukoliko se ti troškovi ne dokumentuju.

Poslodavac koji ne želi da dokumentuje te troškove (da sakuplja račune od zaposlenih), neće moći da koristi neoporezivi iznos, odnosno biće u obavezi da plati porez na naknadu za prevoz koju isplati zaposlenima. 

U tom slučaju poslodavac ima dodatni trošak od 11,11% na neto iznos isplaćene naknade za prevoz (za porez). Objasnićemo ovo na jednostavnom primeru isplate naknade u iznosu mesečne karte za 1. i 2. zonu u Beogradu:

Polje označeno ovom bojom se može popuniti. Kliknite na polje i izvršite upis.

Smatramo da je ova opcija ekonomičnija od opcije prikupljanja računa. Naime, ako se uporede troškovi poreza sa troškovima radne snage (za prikupljanje računa od zaposlenih i vođenje određene pomoćne evidencije), mislimo da su ovi drugi troškovi veći. Što se tiče slobode izbora zaposlenog, ovo je nesumnjivo najbolja opcija.

Važna napomena:
Nema nikakvih drugih troškova za poslodavca koji se odluči da ne dokumentuje troškove prevoza zaposlenih. Naime, bez obzira na eventualno uvođenje odredbe o dokumentovanju troškova u smislu korišćenja neoporezivog iznosa u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana, to se nikako ne odnosi na pojam nedokumentovanog troška u smislu Zakona o porezu na dobit.

Naknada troškova prevoza zaposlenih ne može ni u kom slučaju biti nedokumentovan trošak iz člana 7a tačka 1) Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Radi se o trošku koji se uvek priznaje u poreskom bilansu u poreskom periodu kada je izvršena isplata, shodno članu 9. stav 2. Zakona.

Detaljnije o ovoj temi smo pisali u komentaru koji možete pogledati ovde.

2.4. Koju opciju izabrati?

Smatramo da poslodavac treba da ima u vidu dva važna faktora kada se odlučuje za jednu od mogućih opcija: ekonomičnost i mogućnost slobode izbora zaposlenog (na koji način će dolaziti na posao). Drugi faktor na neki način ukazuje i na važnost koju poslodavac pridaje zaposlenom. 

U skladu sa onim što smo već opisali u prethodnim tačkama, dajemo uporedni pregled tri različite opcije u odnosu na predložene faktore (3 boda za najbolju opciju, 2 boda za srednju opciju i 1 bod za najlošiju opciju):

Na osnovu ove jednostavne analize, zaključak je da je najbolja opcija isplata naknade zaposlenima uz plaćanje poreza.

Naravno, moguće je kombinovati i više opcija ako to odgovara poslodavcu, npr. kupiti mesečne prevozne karte za zaposlene koji to žele, a ostalima isplatiti naknadu za prevoz (uz plaćanje poreza ili prikupljanje računa).

3. Šta sa isplatama iz 2019. godine?

Sve troškove koje su firme u toku 2019. godine imale u vezi sa ovim pitanjem (porez na dohodak koji su plaćali oni koji nisu hteli da sakupljaju račune, odnosno trošak radne snage za sakupljanje, klasifikovanje i evidentiranje „obaveznih“ računa za one koji su odlučili da sakupljaju račune) su bespovratno bačene pare.

Nikada niko neće vršiti kontrolu za 2019. godinu po tom pitanju, jer ne postoji zakonski osnov za to. Niti će se neko izviniti onima koji su imali troškove zbog ove ujdurme, a kamoli im ponuditi nadoknadu štete. 

U tom smislu možemo samo zaključiti da oni koji su do sada u toku 2019. godine sakupljali račune ili plaćali porez na dohodak na isplaćene naknade za prevoz zaposlenih, mogu barem do kraja 2019. godine da se manu ćorava posla i uštede neki dinar. Umesto da sakupljaju račune ili troše novac na porez koji ne treba da plaćaju, preporučujemo da analiziraju opcije za 2020. godinu (videti tačke 2.1. do 2.4. ovog teksta) i izaberu onu koja im najviše odgovara.

********************

Tekst nacrta izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana i obrazloženje možete pogledati ovde.

Komentare koje smo do sada objavili na temu prevoza zaposlenih nakon spornog mišljenja Ministarstva finansija možete pogledati ovde.

Podelite: