Систем електронских фактура – зашто иста правила не важе за све обвезнике?

Изменама и допунама Закона о електронском фактурисању које су објављене 12. децембра 2022. године а примењују се од 1. јануара 2023. године предвиђено је да се „на Народну банку Србије сходно примењују одредбе закона које се примењују на субјекта јавног сектора“.

То значи да је од 1. јануара 2023. године Народна банка Србије била у обавези да се придржава свих одредби прописа о електронском фактурисању који важе за субјекте јавног сектора. Једна од основних и најважнијих обавеза је примање и чување електронских фактура издатих кроз Систем електронских фактура (СЕФ).

Ових дана смо добили информацију да Народна банка Србије не прима електронске фактуре, већ од добављача захтева достављање „обичних“ фактура.

Питали смо се да ли је то могуће? Да ли се можда ради о неком неспоразуму? Да таква институција не може да се организује на адекватан начин да прима електронске фактуре?

Обратили смо се Народној банци мејлом следеће садржине:

„Да ли Народна банка Србије прима електронске фактуре, имајући у виду члан 2. став 3. Закона о електронском фактурисању?“

Добили смо следећи одговор:

„Имајући у виду измене Закона о електронском фактурисању објављене у „Службеном гласнику РС“ број 138 од 12. децембра 2022. године, којима је по први пут утврђена обавеза Народне банке Србије у погледу примене овог закона сходно одредбама које се примењују на субјекте јавног сектора, обавештавамо вас да је Народна банка Србије започела активности на организовању и прилагођавању својих пословних процеса и система са радом у Систему електронских фактура, те да ће овај процес изискивати проток одређеног временског периода. С тим у вези, Народна банка Србије тренутно није у могућности да прима и доставља електронске фактуре преко Система електронских фактура.

У периоду до стицања услова за електронску размену фактура са Народном банком Србије, молимо добављаче Народне банке Србије да фактуре достављају на имејл-адресу finansije@nbs.rs, односно Народна банка Србије ће својим купцима фактуре достављати путем поште. Накнадно ћемо вас обавестити о почетку рада Народне банке Србије у Систему електронских фактура.“

Било какав даљи коментар био би сувишан.

Велики број малих правних лица и предузетника који нису обвезници ПДВ случајно су се из незнања регистровали на СЕФ да погледају о чему се ради, не знајући да ће бити у обавези да примају и издаје електронске фактуре. Многи од њих су за ту обавезу сазнали у првим данима јануара и нису имали ниједан дан да се припреме већ су истог дана били у обавези да почну да раде у СЕФ.

Зашто за њих не важи правило да се ради о процесу који изискује проток одређеног временског периода?

Закон је закон и требало би да важи за све. Нажалост то није случај. Субјекти јавног сектора су једно, а субјекти приватног сектора и добровољни корисници СЕФ нешто сасвим друго. Сетимо се само колико је субјеката јавног сектора каснило са обавезом издавања електронских фактура од 1. маја 2022. године.

Разлог за такав однос субјеката јавног сектора према обавезама из прописа о електронском фактурисању, укључујући и поменути однос Народне банке Србије према тим обавезама, вероватно лежи у чињеници да за субјекте јавног сектора не постоје казнене одредбе за непоштовање прописа (осим за јавна предузећа).

А за субјекте приватног сектора, ако не поштују одредбе прописа о електронском фактурисању, важе следеће новчане казне:

  • За правна лица – од 200.000 до 2.000.000 динара
  • За предузетнике  – од 50.000 до 500.000 динара
  • За одговорно лице правног лица – од 50.000 до 150.000 динара

Наравно, наведене казне важе и за оне мале привреднике које смо претходно поменули, од којих многи нису имали ни један дан да се припреме. За разлику од Народне банке Србије.

На крају напомињемо добављачима Народне банке Србије који су корисници СЕФ да им обавезно издају електронске фактуре (Народна банка је регистрована на СЕФ), без обзира што ће их слати и на мејл. У супротном их чека новчана казна за прекршај.

Поделите: