Пријављивање просторија Пореској управи – објашњења и недоумице

1. О чему се ради?

Изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији (у даљем тексту: ЗПППА) из априла 2018. године предвиђено је да порески обвезник треба да пријави Пореској управи „податке о свим пословним просторијама у којима складишти, односно смешта добра, као и о просторијама у којима обавља регистровану делатност, осим ако су у складу са овим законом и другим прописима ови подаци већ достављени Пореској управи“.

Пореска управа је 23. августа 2018. године објавила саопштење у којем је подсетила пореске обвезнике на ову обавезу и „на време“ их обавестила да се достављање података врши преко портала е-ПОРЕЗИ, попуњавањем пореске пријаве ПЕП-ИПЈ (Евиденција издвојених пословних јединица привредних субјеката и складишта).

Важно је знати да су предвиђене озбиљне казне за непријављивање просторија:

1) Затвор од три месеца до три године и новчана казна за кривично дело “недозвољено складиштење робе” из члана 176а ЗПППА:
“… казниће се и ко складишти, односно смешта добра у просторијама о којима није обавестио Пореску управу”.

За то кривично дело предвиђено је и да се одговорном лицу у правном лицу и предузетнику изриче мера безбедности забране вршења позива, делатности или дужности у трајању од једне до пет година.

2) Новчана казна од 100.000 до 2.000.000 динара за прекршај за правно лице, односно 50.000 до 500.000 динара за предузетника и 10.000 до 100.000 динара за одговорно лице у правном лицу (члан 179. став 1. тачка 1а) :
“… ако не достави Пореској управи податак о свим пословним просторијама у којима складишти, односно смешта добра, као и о просторијама у којима обавља регистровану делатност, осим ако су у складу са овим законом и другим прописима ови подаци већ достављени Пореској управи (члан 25. став 1. тачка 1)”.

3) Новчана казна од 100.000 до 500.000 динара за прекршај за правно лице, односно 15.000 до 150.000 динара за предузетника и 10.000 до 20.000 динара за одговорно лице у правном лицу (члан 179. став 7. тачка 1):
“… ако Пореској управи не пријави све касније измене података у пријави за регистрацију, односно упис у регистар, укључујући и податак о свим пословним просторијама у којима складишти, односно смешта добра, као и о просторијама у којима обавља регистровану делатност, осим ако су у складу са овим законом и другим прописима ови подаци већ достављени Пореској управи или ако пријави нетачне измене података (члан 25. тачка 1)”.

2. Зашто се пријављују просторије?

Разлози за доношење ових нових одредби ЗПППА у вези пријављивања просторија су наведени у Образложењу предлога измена и допуна ЗПППА из марта 2018. године:

Квалитетнија и свеобухватнија евиденција о свим адресама и локацијама на којима обвезник обавља делатност, без обзира на основ коришћења (власништво, закуп и др.) и за које пословне потребе (производња, складиште, канцеларије и др.), довела би до знатног убрзања поступака контрола, односно начина доказивања у пореским контролама. Предложена допуна из става 1. члана 25. ЗПППА је дата са предложеном изменом става 2. члана 176а ЗПППА, односно члана 179. став 1. тачка 2) и став 7. тачка 1) ЗПППА која би допринела ефикаснијем сузбијању сиве економије, као једног од стратешких циљева и опредељења државе и Пореске управе.”

3. Зашто постоје различита тумачења?

Овај случај само потврђује чињеницу да нешто озбиљно није у реду са процесом доношења прописа у Министарству финансија и организацијом око примене донетих прописа.

На око једноставна ствар се доста закомпликовала, с једне стране због непрецизне формулације у самом ЗПППА и с друге стране због суштински другачијих термина коришћених у ЗПППА и у Образложењу предлога измена и допуна ЗПППА.

Кад на то додамо и различита упутства која су добијали оператери кол центра Пореске управе првих неколико дана примене и да постоје разни технички проблеми приликом попуњавања пореске пријаве ПЕП-ИПЈ, резултат је да су сви збуњени и у неверици.

Надајмо се да ће Министарство финансија и Пореска управа што пре објавити прецизније упутство како би се поправила настала ситуација.

4. Које просторије се пријављују?

У ЗПППА се говори о пријављивању „просторија“, док се у Образложењу предлога измена и допуна ЗПППА писало о „евиденцији о свим адресама и локацијама на којима обвезник обавља делатност“.

У том смислу не чуди да су почетна тумачења подразумевала да подаци о просторијама које се налазе на адреси седишта или огранке регистроване у АПР није потребно пријављивати јер су то подаци које Пореске управа добија од АПР.

Ако сада занемаримо термине из Образложења и сконцентришемо се на одредбе ЗПППА и на структуру пореске пријаве ПЕП-ИПЈ, једноставно се може доћи и до другачијег закључка у вези са претходним питањем (нпр. за просторије на адреси седишта).

Покушаћемо да простом анализом у неколико тачака дођемо до логичког закључка (док чекамо прецизније упутство надлежних):

1) Пријављују се просторије. Просторија је простор унутар грађевине одвојен зидовима.

Значи, оно што није просторија се не пријављује (отворени простор, контејнери и сл).

2) Пријављивање просторија се врши без обзира да ли је у питању власништво или закуп просторија.

3) Пријављују се пословне просторије где се складиште, односно смештају добра и просторије у којима се обавља регистрована делатност.

Значи, просторија у којој се не складишти роба или се не обавља делатност се не пријављује.

Из поља 2.11 Пословни простор обрасца ПЕП-ИПЈ можемо видети како је извршена подела по намени врсте простора где се обавља делатност:

  1. Малопродајни простор
  2. Велепродајни простор
  3. Производња
  4. Складиштење
  5. Угоститељство
  6. За пружање услуга
  7. Остало (под овом тачком би се пријавио нпр. канцеларијски простор).

Значи, приликом пријављивања се посебно евидентирају врсте простора по делатности.

4) Не пријављују се просторије ако су подаци о њима већ достављени Пореској управи у складу са ЗПППА и другим прописима:

  1. Малопродајни простор,  угоститељски објекат или просторија за пружање услуга – ако имају фискализовану фискалну касу. Пореска управа поседује податке у складу са чланом 27. Закона о фискалним касама.
  2. Погон за производњу акцизних производа – ПУ поседује податке у складу са чланом 30. Закона о акцизама.
  3. Акцизно складиште – ПУ добија те податке од Министарства финансија у складу са чланом 8. Правилника о условима и поступку за добијање, обнављање и одузимање акцизне дозволе, начину и контроли отпремања и допремања производа у акцизно складиште и о вођењу евиденције у акцизном складишту.

Заједничко за претходне три подтачке је то да Пореска управа има те податке и да се зна намена тих просторија.

5) Поставља се питање да ли Пореска управа од АПР добија податке о просторијама, односно да ли зна њихову намену? Одговор је: не добија и не зна (чланом 29. став 1. ЗПППА су предвиђени подаци које АПР доставља ПУ). У том смислу не чуде нова тумачења да је потребно пријавити и просторије које се налазе на адреси седишта, односно у огранку који је регистрован у АПР, нарочито након објављивања обрасца ПЕП-ИПЈ у којем је извршена подела просторија по намени.

Узимајући у обзир ту поделу просторија у обрасцу ПЕП-ИПЈ и нова тумачења, могло би се закључити следеће у вези просторија на адреси седишта или адреси огранка регистрованог у АПР:

1. Не треба пријављивати просторије ако су на тим адресама:

  • само канцеларијске просторије
  • само просторије из тачке 4) подтачке 1. до 3.
  • канцеларијске просторије + просторије из тачке 4) подтачке 1. до 3.

2. Треба пријавити просторије ако се на тим адресама, осим канцеларијских просторија и просторија из тачке 4) подтачке 1. до 3, налазе и просторије друге намене (складиште, велепродајни простор, производња и друго).

Напомињемо да је ово покушај да се анализом дође до неког логичког закључка док се не објави прецизније упутство од стране надлежних органа.

5. Пример недоумице

Без обзира на досадашња тумачења, нереално је очекивати да не буде недоумица у вези са пријављивањем просторија, осим ако надлежни не донесу прецизно упутство.

Ево примера: многи сматрају да треба пријавити као складиште простор у којем обвезник има робу која је ускладиштена код комисионара. Ми сматрамо да то не треба пријављивати. У наставку дајемо и образложење за такав став:

1) Роба дата у комисион није под ингеренцијом фирме чија је роба (комитент). Тек по евентуалном враћању робе комитенту од стране комисионара, фирма чија је роба располаже том робом.

2) Просторије где се налази роба дата у комисион су већ пријављене од стране комисионара (ради се најчешће о малопродајним просторима или евентуално велепродајним просторима или складиштима).

3) Комитент не може да има благовремену информацију о томе да је комисионар променио адресу неког малопродајног објекта, нарочито ако се роба доставља ретко или ако комисионар организује свој превоз за робу.

4) Комисионар може да набавља робу од комитента у централни магацин и да одатле пребацује робу у своје малопродајне објекте а да комитент и не зна у којим објектима се налази његова роба.

6. Који је рок за пријављивање просторија?

Прелазним одредбама измена и допуна ЗПППА из априла 2018. године је предвиђено да се одредбе о достављању података о просторијама примењују од 27. августа.

Није дат конкретан крајњи рок за пријављивање. Међутим, одредба ЗПППА која упућује на обавезу пријављивања просторија гласи:

„Порески обвезник, у складу са овим законом, обавезан је да:

1) у прописаном року поднесе пријаву за регистрацију Пореској управи, осим обвезника за чију је регистрацију, односно упис у регистар, надлежна Агенција за привредне регистре и пријави све касније измене података у пријави који се не пријављују Агенцији за привредне регистре, укључујући и податке о свим пословним просторијама у којима складишти, односно смешта добра, као и о просторијама у којима обавља регистровану делатност, осим ако су у складу са овим законом и другим прописима ови подаци већ достављени Пореској управи;“

Поменути прописани рок је 5 дана (члан 26. став 13. и члан 28. став 7. ЗПППА). Ако би се на тај начин стриктно посматрало ово питање, рок за пријављивање би био 31. август.

Међутим, с обзиром на околности (касно обавештење о пореској пријави ПЕП-ИПЈ, проблеми техничке природе са пореском пријавом које треба отклонити, почетак примене усред лета када су многи на годишњим одморима итд), сматрамо да неће бити проблема ако се пријава поднесе и до краја следеће недеље (9. септембар).

7. Шта ако су достављени подаци у папирној форми пре 27. августа?

Сви порески обвезници који су достављали податке у папирној форми у обавези су да податке доставе електронским путем преко портала е-ПОРЕЗИ, попуњавањем пријаве ПЕП-ИПЈ.

Овакав став произлази из обавештења Пореске управе од 23. августа, у којем је прецизирано да се достављање података врши искључиво електронским путем. У вези са тим најјасније се одредио Центар за велике пореске обвезнике (ЦВПО) путем посебног обавештења. Преносимо део тог обавештења:

„Порески обвезници који су Центру поднели тражене податке у папирној форми потребно је да исте поднесу и електронским путем.“

8. Технички детаљи

Постоје проблеми техничке природе који нису на време решени па обвезници сада чекају да Пореска управа реши те проблеме:

1) У поље 2.6 Кућни број није могуће унети податак „ББ“ а није могуће ни оставити то поље празним (код адреса без броја).

2) Како пријавити податак у поље 2.13 Укупна површина у м2 ако се у одређеном складишном простору простор мери у м3 или литрима или складиштеним палетама.        

9. Шта чинити?

Не постоје казне за пријављивање просторија које не треба пријављивати. У том смислу, ако не желите да чекате а хоћете да будете 100% сигурни да нисте прескочили пријављивање неког простора који треба пријавити, једина опција је да пријавите све (не препоручујемо ову опцију – сматрамо да је боље сачекати неко време у нади да ће Министарство финансија објавити прецизније упутство).

У супротном, највећа дилема остаје да ли треба пријавити просторије на адреси седишта или огранка регистрованог у АПР (више о томе је писано у тачки 4) овог текста). Логичније би било да не треба, али нажалост логика и доношење прописа у Министарству финансија су одавно супротстављене категорије.

Поделите: