Порески третман активности које нерезидентни обвезник — резидент Немачке спроводи на територији Републике

(Мишљење Министарства финансија, бр. 413-00-153/2016-04 од 20.6.2016. год.)

Одредбом члана 3. став 1. Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС“ бр. 25/01, 80/02, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14-др. закон, 142/14, 91/15-аутентично тумачење и 112/15, у даљем тексту: Закон) прописано је да нерезидент Републике (у даљем тексту: нерезидентни обвезник) подлеже опорезивању добити коју оствари пословањем преко сталне пословне јединице која се налази на територији Републике на начин прописан овим законом, уколико међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено.

Нерезидентни обвезник је, у смислу овог закона, правно лице које је основано и има седиште стварне управе и контроле ван територије Републике (члан 3. став 2. Закона).

Сходно члану 4. став 1. Закона, поред осталог, стална пословна јединица је свако стално место пословања преко којег нерезидентни обвезник обавља делатност.

Нерезидентни обвезник који обавља делатност преко сталне пословне јединице која не води пословне књиге у складу са прописима којима се уређује рачуноводство, дужан је да води у тој сталној пословној јединици евиденцију којом се обухватају сви подаци о приходима и расходима, као и други подаци од значаја за утврђивање добити коју та јединица остварује пословањем на територији Републике, и да подноси порески биланс и пореску пријаву (члан 5. став 2. Закона).

Између СФР Југославије и Савезне Републике Немачке закључен је Уговор о избегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и на имовину, са Протоколом („Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори“, бр. 12/88, у даљем тексту: Уговор) који се примењује од првог јануара 1989. године.

Уговор, у члану 7. (Доходак од пословања) став 1. предвиђа да се доходак предузећа државе уговорнице (у конкретном случају, предузећа из Немачке) опорезује само у тој држави (у конкретном случају, у Немачкој) осим ако предузеће обавља пословање у другој држави уговорници (у конкретном случају, у Републици Србији) преко сталне пословне јединице која се у њој налази. Ако предузеће обавља пословање у другој држави уговорници (у конкретном случају, у Републици Србији) преко сталне пословне јединице, доходак предузећа може се опорезивати у тој другој држави (у конкретном случају, у Републици Србији), али само до износа који се приписује тој сталној пословној јединици.

С тим у вези, Уговор у члану 5. (Стална пословна јединица) став 1. предвиђа да израз „стална пословна јединица“, за потребе овог уговора, означава место пословања преко кога се пословање предузећа потпуно или делимично обавља.

У конкретном случају, резидентни обвезник врши нерезидентном обвезнику (из Немачке) услугу прераде материјала (активно оплемењивање), а готове производе (добијене на наведени начин) враћа у иностранство, одакле их нерезидентни обвезник продаје. Како се наводи у поднетом допису, нерезидентни обвезник, као власник готових производа, намерава да део готових производа задржи у складишту на територији Републике ради њихове продаје резидентним купцима.

Сагласно наведеном, у случају када нерезидентни обвезник своје готове производе (настале у поступку активног оплемењивања) самостално продаје (директно из складишта) купцима на тржишту Републике, при чему је (како произилази из садржине поднетог дописа), а у циљу обављања наведене продаје, нерезидентни обвезник пред надлежним пореским органом покренуо поступак за доделу пореског идентификационог броја и пореског пуномоћника, Министарство финансија сматра да активности нерезидентног обвезника, у конкретном случају, подразумевају постојање сталне пословне јединице па територији Републике. С тим у вези, нерезидентни обвезник је дужан да за добит остварену обављањем делатности преко сталне пословне јединице на територији Републике, поднесе пореску пријаву и порески биланс, у складу са Законом.

Извор: Билтен – Службена објашњења и стручна мишљења за примену финансијских прописа (Министарство финансија)

Поделите: