Неопходна документације код трансфера средстава са рачуна друштва резидента на рачун нерезидента – повезаног правног лица

(Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-00787/2016-16 од 19.9.2016. год.)

Одредбом члана 7. став 1. Уредбе о начину пребијања дуговања и потраживања по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга („Сл. гласник РС“, бр. 59/13, даље: Уредба) прописано је да се интракорпоративно пребијање врши између резидента и нерезидената који послују у систему исте мултинационалне корпорације, преко једног друштва – резидента или нерезидента који је у систему мултинационалне корпорације, а које обавља пребијања и плаћања за сва остала друштва, и на основу установљених интракорпоративних процедура за наведени начин измирења међусобних обавеза.

У допису се наводи да је резидент закључио уговор о поверавању одређених послова са нерезидентом повезаним правним лицем, који је чланица, сходно термину који се користи у допису, Групе. Из поменутих навода може се закључити, најпре, да су како резидент, тако и нерезидентно правно лице, повезана привредна друштва која послују унутар исте мултинационалне корпорације, у смислу одредби Уредбе. Поред тога, на основу навода из предметног дописа може се закључити да нерезидент, са којим је резидент закључио уговор о поверавању одређених послова, обавља салдирања, односно пребијања и плаћања за сва остала друштва унутар мултинационалне корпорације, што је, такође, у складу са одредбама Уредбе којима се уређује интракорпоративно пребијање. Најзад, у допису се наводи да се салдирања међусобних потраживања и обавеза свих привредних друштава која послују унутар мултинационалне корпорације врше месечно, уз презентацију и међусобну размену документације сходно одредбама Оквирног уговора, на основу чега се може закључити да се ради о установљеним интракорпоративним процедурама за наведени начин измирења међусобних обавеза унутар те мултинационалне корпорације.

Истовремено, Министарство финансија подсећа да је чланом 7. став 4. Уредбе прописано да се интракорпоративно пребијање не може вршити ако друштво, које је у систему мултинационалне корпорације и које обавља пребијања и плаћања за сва остала друштва, има седиште на територији јурисдикције са преференцијалним пореским системом, у смислу прописа којим се уређује порез на добит правних лица, на шта Министарство финансија указује имајући у виду да у допису није прецизиран овај податак.

У допису се поставља и питање у вези документације коју би резидент доставио банци приликом плаћања које би вршио у корист нерезидентног повезаног лица, које је у систему мултинационалне корпорације и које обавља пребијања и плаћања за сва остала друштва унутар те корпорације. У вези с тим, Министарство финансија подсећа да ј е обављање платног промета са иностранством уређено Одлуком о условима и начину обављања платног промета са иностранством („Сл. гласник РС“, бр. 24/07, 37/07, 38/10 и 111/15, даље: Одлука), као и Упутством за спровођење Одлуке о условима и начину обављања платног промета са иностранством („Сл. гласник РС“, од броја 24/07 до броја 111/15, даље: Упутство).

Тачком 8. став 1. Одлуке прописано је да резидент -налогодавац за плаћање према иностранству банци подноси налог за плаћање који садржи прописане податке и за који је у банци обезбеђено покриће, као и документ по коме се плаћање врши. Тачком 21. ст. 2. и 3. Упутства прописано је да документи, који се подносе банци уз налог за плаћање и којима се доказује обавеза плаћања према иностранству и одређује основ плаћања на основу којих се врши плаћање, могу бити код текућих послова: јединствена царинска исправа, фактура, профактура, уговор, потврда о реципроцитету или други документ релевантан за идентификацију обавезе, а код капиталних послова: одлука или решење надлежног органа о конкретном послу, извршно решење о наслеђивању, уговор са страним партнером, као и друга документација специфична за појединачни посао из које се може утврдити да посао није фиктиван или симулиран. Најзад, ставом 4. ове тачке Упутства прописано је да за аутентичност документације и истинитост посла из ове тачке одговара налогодавац.

Како одредбама Одлуке и Упутства документа која се подносе уз налог за плаћање нису децидно и искључиво наведена, већ су одредбе дефинисане на начин који уважава реалне варијетете у пословању са иностранством, те како су, према наводима из предметног дописа, испуњени сви услови да би се овакав начин пребијања сматрао интракорпоративним пребијањем у смислу Уредбе, осим недостајућег податка о седишту нерезидентног повезаног лица које је у систему мултинационалне корпорације и које обавља пребијања и плаћања за сва остала друштва унутар те корпорације, мишљење Министарства финансија је да се налог за плаћање и документ о обавези резидента, издат након месечног салдирања извршеног на основу установљених интракорпоративних процедура, могу прихватити у смислу услова прописаних Одлуком и Упутством. Ипак, како је Народна банка Србије надлежна за ближе уређивање услова и начина обављања платног промета са иностранством, Министарство финансија сматра да је за потврду овог става потребно обратити се тој институцији.

На крају, Министарство финансија подсећа да је тачком 8. став 4. Одлуке и тачком 21а став 1. Упутства прописано да изузетно, ако другим прописом није предвиђено да се уз налог за плаћање подноси одређена документација, банка и налогодавац могу писмено уговорити да налогодавац није обавезан да уз налог за плаћање банци достави документ по коме се врши плаћање, односно документ којим се доказује обавеза плаћања и одређује основ плаћања.

Одговор у вези примене прописа дат је према подацима који су изнети у захтеву и из надлежности Министарства финансија — Сектора за финансијски систем. Министарство финансија напомиње да, сходно члану 8. став 1. Закона о Народној скупштини („Сл. гласник РС“, бр. 9/10), Народна скупштина доноси аутентично тумачење закона, као и да, у складу са чланом 80. став 2. Закона о државној управи („Сл. гласник РС“, бр. 79/05, 101/07, 95/10 и 99/14), мишљења органа државне управе нису обавезујућа.

Извор: Билтен – Службена објашњења и стручна мишљења за примену финансијских прописа (Министарство финансија)

Поделите: