1. Увод
Јавна расправа о Нацрту закона о рачуноводству трајала је од 24. априла до 15. маја 2026. године.
Презентација Нацрта закона о рачуноводству која је организована у Привредној комори Србије 11. маја 2026. године и расправа која је уследила потврдила је наше претпоставке: одредбе Нацрта закона које сматрамо спорним су дело надлежних из Министарства финансија, а не професора Зорана Петровића, консултанта Светске банке.
Напомена: нови Закон о рачуноводству се припрема у оквиру програма Светске банкe EAASURE, уз суфинансирање Министарства финансија Аустрије, Државног секретаријата за економске послове Швајцарске (SECO) и Аустријске развојне агенције (ADA).
На основу свега што су рекли и начина на који су реаговали на поједине примедбе учесника у расправи, стекли смо утисак да представници Министарства финансија немају намеру да врше корекције одредби Нацрта закона које су они осмислили.
Због тога смо закључили да је једини начин који евентуално може да доведе до резултата у погледу одредби које сматрамо спорним, доказивање да се ради о одредбама које су у супротности са прописима ЕУ и пресудама Суда правде ЕУ.
Разлог за такво размишљање је недавна одлука Влада Републике Србије да наложи свим државним органима да обавезно провере усклађеност са правним тековинама ЕУ пре усвајања закона. Нарочито је наглашена обавеза консултовања са Европском комисијом и прибављање мишљења Министарства за европске интеграције.
Ако се имају у виду и вишегодишњи покушаји отварања Кластера 3 у преговорима са Европском унијом, наведени приступ доказивања неусаглашености са прописима ЕУ додатно добија на значају.
У том смислу смо одлучили да анализирамо следеће одредбе Нацрта закона о рачуноводству и укажемо на то да су у супротности са прописима ЕУ и пресудама Суда правде ЕУ:
- члан 18. ст. 22-26.
- члан 18. став 27.
- члан 20. став 3.
- члан 21.
Након извршене анализе, Министарству финансија смо послали примедбе и образложења које објављујемо у наставку текста. Надамо се да ће надлежни у Министарству финансија са пажњом сагледати кратки извештај који смо им проследили, а детаљнију и потпунију верзију извештаја смо припремили за Европску комисију и Министарство за европске интеграције.
2. Члан 18. ст. 22-26.
Није у складу са прописима ЕУ и пресудама Суда правде ЕУ.
Образложење:
Одредбама ових ставова предвиђено је беспотребно и сувишно административно оптерећење, без спроведеног теста пропорционалности. Директно се крши начело „само једном“ („Once-Only“) јер се дуплирају процедуре (ст. 17-19 и подаци у АПР, МУП и ЦРОСО). Континуирана провера представља прикривени систем периодичне реауторизације. Комори се дају овлашћења без законског ограничења, а трошкови општег надзора тржишта се пребацују на пружаоце услуга.
3. Члан 18. став 27.
Није у складу са прописима ЕУ и пресудама Суда правде ЕУ.
„Лице из става 2. тачка 3), односно става 6. тачка 3) овог члана обавезно је да се континуирано професионално усавршава кроз различите видове усавршавања.“
Уколико је неопходно наводити видове усавршавања, потребно је навести све видове усавршавања: семинаре, курсеве, учење засновано на раду, подучавање, менторство, е-учење, дискусионе групе, читање стручне литературе, истраживање, предавања, самостално учење, универзитетске програме, обуке и све остале видове усавршавања.
Образложење:
Одредбе овог става омогућавају стварање монопола и нарушавање конкуренције на тржишту едукације, јер се даје искључиво право приватним удружењима да својим интерним актима прописују начин континуираног професионалног усавршавања. Намећу се нове обавезе које су рестриктивније од досадашње праксе, без спроведеног теста пропорционалности. Законски се ограничавају облици усавршавања. Повећавају се трошкови за мала и средња предузећа.
4. Члан 20. став 3.
Није у складу са прописима ЕУ и пресудама Суда правде ЕУ.
Образложење:
Одредбе овог става предвиђају утврђивање износа најниже суме осигурања. Износ осигурања се утврђује у односу на приход уместо у односу на стварни ризик. Није дефинисан појам „рачуноводствене услуге“ (правна несигурност).
5. Члан 21.
Није у складу са прописима ЕУ и пресудама Суда правде ЕУ.
Образложење:
Одредбама овог члана се врши претерано административно оптерећење за мала и средња предузећа. Крши се начело минимализације података, као и право на приватност и професионалну тајну кроз масовно прикупљање података клијената. Тражи се слање података који већ постоје у одређеним базама (АПР), чиме се директно крши начело „само једном“ („Once-Only“).

