У пословању између привредних субјеката су могуће различите ситуације у којима не постоје авансне уплате и на основу њих издатих авансних рачуна, а да је ипак извршена уплата пре издавања електронске фактуре.

У наставку наводимо неке од таквих ситуација:

Таква уплата не представља авансну уплату, у складу са чланом 11. став 5. Правилника о електронском фактурисању:

„Авансом у смислу става 4. овог члана не сматрају се новчана средства примљена на дан извршеног промета, односно после извршеног промета.“

У наставку преносимо мишљење Министарства финансија број 430-00-60/2020-04 од 5.7.2022. године, у вези са овим питањем:

„Међутим, ако је, примера ради, између обвезника ПДВ – друштва А и купца закључено више уговора на основу којих обвезник ПДВ – друштво А врши купцу промете који имају различит порески третман (нпр. уговор о закупу земљишта, уговор о продаји житарица и уговор о пружању услуга превоза), мишљења смо да се у том случају разлика између вредности попуста и вредности промета не може сматрати авансом, што значи да по том основу не настаје обавеза обрачунавања ПДВ за обвезника ПДВ – друштво А. Према томе, у сваком конкретном случају потребно је одредити да ли новчана средства у износу разлике између вредности оствареног попуста и вредности извршеног промета представљају аванс или не.“

Имајући у виду да се авансни рачуни издају само за авансне уплате (у складу са чланом 188. Правилника о ПДВ и са чланом 11. став 4. Правилника о електронском фактурисању), у претходно описаним ситуацијама се не издају авансни рачуни јер не постоје авансне уплате.

Међутим, након издавања електронских фактура у вези са претходно описаним ситуацијама, купац не треба да плати укупан износ фактуре већ само онај део фактуре који није плаћен. У том смислу је логично да у таквим електронским фактурама у поље „Износ за плаћање“ буде уписан управо онај износ који подразумева тај појам, а то је преостали износ за плаћање по тој фактури (наравно под условом да је у тренутку издавања фактуре познато да је извршено плаћање).

Нажалост, у пракси постоји одређено неразумевање у вези са овом темом. Није нам познато одакле потичу тумачења која су проузроковала то неразумевање, али смо анализирајући ово питање закључили да би један од разлога могао бити текст додатне напомене о употреби у Спецификацији употребе основног модела фактуре код идентификатора BT-113 (Paid amount, плаћен износ).

Наиме, у додатној напомени о употреби код тог идентификатора пише следеће: „Код коначног рачуна овде се наводи збир уплата по авансним рачунима“. Претпостављамо да постоје тумачења да наведено значи да се у то поље могу уписати само уплате по авансним рачунима. Сматрамо да се ради о потпуно погрешном тумачењу. Наведеним текстом се само објашњава (зато је то наведено у додатној напомени) да се код коначног рачуна ту наводи збир уплата по авансним рачунима. Када се не ради о коначном рачуну, односно када нема авансних рачуна, у то поље се такође може уписати плаћени износ, који може постојати и када не постоје авансне уплате, односно авансни рачуни, како смо објаснили раније у тексту.

Опција уписа износа у поље BT-113 (Paid amount, плаћен износ) када не постоји авансни рачун могућа је искључиво путем XML фајла (преко АPI-ја или учитавањем датотеке). Није нам познато зашто таква опција није омогућена и код ручног уноса електронске фактуре.
Напомена: Електронска фактура у којој је у поље BT-113 (Paid amount, плаћен износ) уписан одређени износ иако не постоји авансна фактура пролази валидацију сервиса за валидацију докумената у XML формату (UBL 2.1 стандард) који је наведен на сајту еФактура, као и најновију валидацију на СЕФ (тренутно само у демо верзији).

Да бисмо дали додатно појашњење у вези са овом темом, треба имати у виду следеће важне идентификаторе (поља) у електронској фактури:

• BT-112 (Inovoice total amout with VAT, укупан износ са ПДВ-ом)
• BT-113 (Paid amount, плаћен износ)
• BT-115 (Amount due for payment, износ за плаћање)

На основу свега што смо навели у овом тексту, а имајући у виду претходно наведена поља електронске фактуре, саставили смо листу од десет једноставних питања која би, према нашем мишљењу, требало да имају јединствене одговоре (које смо дали у наставку сваког питања):

На крају, важно је разумети да уплаћен износ (уплата) и авансна уплата нису синоними. Свака авансна уплата је и уплаћен износ (уплата), али сваки уплаћен износ (уплата) није обавезно и авансна уплата, као што смо објаснили у примерима на почетку овог текста.