Привредни субјект који није обвезник ПДВ и нема трансакције са јавним сектором (што би створило законску обавезу регистрације) не треба добровољно да користи СЕФ.
Овакав став можда многима звучи чудно и необично, нарочито ако се има у виду да бројни привредни субјекти на разне начине покушавају да „наговоре“ своје купце или добављаче да постану корисници СЕФ-а, уколико то већ нису.
Међутим, иако су предности коришћења СЕФ-а значајне и за субјекте који немају законску обавезу да га користе, једна мана је толико озбиљна да превазилази све добре стране овог система за ову категорију корисника.
Наиме, у Србији важи једно законско правило у вези са ПДВ-ом које не постоји ни у једној другој европској земљи, а истовремено је у супротности са уставним начелом да сви имају једнак правни положај на тржишту.
Ради се о одредбама члана 44. ст. 4. и 5. Закона о порезу на додату вредност, које гласе:
„Лице које искаже ПДВ у рачуну, а није обвезник ПДВ, дужно је да исказани ПДВ плати.
Лице из става 4. овог члана нема право да исправи исказани износ ПДВ.“
Према томе, долазимо до парадоксалне ситуације: обвезник ПДВ који грешком искаже ПДВ у рачуну има законско право да изврши исправку, док лице које није обвезник ПДВ нема право да исправи потпуно исту грешку.
Због тога би сви они који олако „наговарају“ своје клијенте да постану добровољни корисници СЕФ-а морали озбиљно да се замисле над погубним последицама које некога могу снаћи због само једне случајне, техничке грешке.
Интересантно је да су надлежни у Министарству финансија свесни чињенице да овакво ригидно правило не постоји у Европској унији. На то указује Нацрт закона о ПДВ, објављен у јуну 2026. године, који би требало да ступи на снагу када Србија приступи ЕУ – у одредбама тог будућег закона оваква забрана уопште не постоји.
На јавној расправи одржаној у Привредној комори Србије поводом поменутог нацрта закона, упутили смо надлежнима из Министарства финансија директно питање: имајући у виду да у овом нацрту закона не постоје одредбе којима се лицима која нису обвезници ПДВ забрањује да исправе грешком исказани износ ПДВ, да ли бисте размотрили предлог да се те одредбе избришу и из садашњег закона?
Нажалост, из реакција госпође Ирине Стевановић Гавровић, начелнице одељења за ПДВ у Сектору за фискални систем, и господина Драгана Демировића, помоћника министра, могло се закључити да надлежни немају намеру да се баве тим питањем. Потврда таквог незаинтересованог става стигла је убрзо – крајем августа 2026. године усвојене су измене и допуне Закона о ПДВ, а овај проблем уопште није био предмет разматрања.
Повезани текстови
- Документа о повећању у вези са префактурисањем прекршајних казни су погрешно издавана без ПДВ – да ли исправка грешака подразумева и измене пореских пријава
- Да ли треба да пошаљемо обавештење о претходном порезу када фирма сторнира фактуру која је грешком издата нама
- Прихватање ефактуре која има напомену да се тим рачуном замењује претходно издати рачун који је сторниран а није послат на СЕФ
- Исправка грешке када је у коначној фактури исказан већи износ аванса од укупног износа фактуре
- Поступање са електронском фактуром која има статус „грешка у слању“
