Могућност вршења међународне компензације између резидента и нерезидента у периоду од 2010. до 2013. године

(Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-00643/2016-16 од 3.10.2016. год.)

Одредбом члана 6. основне верзије Закона о девизном пословању („Сл. гласник РС“, бр. 62/06) из 2006. године било је прописано да резидент – правно лице може реализован посао извоза робе и услуга изузетно наплатити реализованим увозом робе и услуга само под условима и на начин који пропише Влада, а који члан се измењеном и допуњеном верзијом Закона о девизном пословању („Сл. гласник РС“, бр. 62/06 и 31/11) из 2011. године мењао, те је гласио:

„Резидент — правно лице и предузетник могу извршити пребијање дуговања и потраживања по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга. Влада прописује услове, начин обављања и извештавања Девизног инспектората о пословима из става 1. овог члана.

Банка, резидент — правно лице и предузетник могу извршити пребијање дуговања или потраживања по основу кредитних послова са иностранством у девизама са потраживањем или дуговањем по основу тих послова, реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга, као и по основу директних инвестиција и улагања у непокретности из чл. 11. и 12. овог закона, под условима и на начин који пропише Влада на предлог Народне банке Србије.

О испуњености услова за пребијање из става 3. овог члана одлучује решењем министарство надлежно за послове финансија, на основу потврде Народне банке Србије о износу дуговања и потраживања по овим пословима.

Решење министарства надлежног за послове финансија из става 4. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.“

Када је законом утврђена обавеза доношења одређеног подзаконског акта, као у случају члана 6. Закона о девизном пословању, закон се не може спроводити без доношења подзаконског акта којим се ближе или прецизније уређује извршавање законске одредбе, ради чијег извршавања је и донет. Стога недоношење подзаконског прописа, у овом случају прописа Владе, онемогућавало је, у периоду примене основне верзије Закона, спровођење, односно примену члана 6. Закона, због чега обављање послова наплате реализованог посла извоза робе и услуга реализованим послом увоза робе и услуга није било могуће у периоду примене основне верзије закона.

Након усвајања измена и допуна Закона о девизном пословању из 2011. године, донет је и први подзаконски акт проистекао из одредбе члана 6. овог закона, односно Уредба о условима и начину пребијања дуговања и потраживања по основу кредитних послова са иностранством у девизама („Сл. гласник РС“, бр. 99/11), која је ступила на снагу 27. децембра 2011. године.

Коначно, а у вези с предметним питањем, 27. фебруара 2012. године ступила је на снагу Уредба о условима и начину пребијања дуговања и потраживања по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга и извештавању Девизног инспектората о пребијању („Сл. гласник РС”, број 14/12), донета на основу члана 6. Закона о девизном пословању, а којом је омогућено вршење међународне компензације, у смислу ове уредбе.

Одговор у вези примене прописа дат је према подацима који су изнети у захтеву. Министарство финансија напомиње да, сходно члану 8. став 1. Закона о Народној скупштини („Сл. гласник РС“, бр. 9/10), Народна скупштина доноси аутентично тумачење закона, као и да, у складу са чланом 80. став 2. Закона о државној управи („Сл. гласник РС“, бр. 79/05, 101/07, 95/10 и 99/14), мишљења органа државне управе нису обавезујућа.

Извор: Билтен – Службена објашњења и стручна мишљења за примену финансијских прописа (Министарство финансија)

Поделите: