Србија у преговорима са Европском унијом ускоро отвара поглавље о заштити интелектуалне својине. Зато треба очекивати акције које ће имати за циљ смањење коришћења нелегалних програма (тренутно се по проценама код нас користи око 69% нелегалних програма). По ранијим искуствима, највише ће бити контролисане фирме. Казне за нелегално коришћење софтвера су огромне (до 3.000.000 динара), па се обавезно треба спремити за контроле. На сајту Пореске управе:

http://www.poreskauprava.gov.rs/sr/o-nama/softver/legalnost.html

можете наћи законски основ за контролу софтвера, као и упутство за програм који се користи за добијање листе инсталираних програма.

1. Које програме користите?

За почетак направите списак свих рачунара које користите (искористите евиденцију основних средстава). Следећи корак је да се направи листа програма за сваки од тих рачунара. Пореска управа за то користи посебан софтвер који можете преузети са ове адресе:

http://www.poreskauprava.gov.rs/sr/o-nama/softver/softver.html

Добијену архиву распакујте и стартујте програм у њој. Тако добијате комплетну листу програма на једном рачунару:

Овај програм ради тако што анализира тзв.registry базу и event log где су уписани подаци о свим инсталираним програмима. На жалост, овај списак није баш једноставан за разумевање јер се у њему осим програма  налазе и разни драјвери и системски програми. Ако нисте сигурни, свакако ангажујте стручно лице да вам помогне око тога.

Пореска управа је објавила упитник који се користити приликом контроле софтвера и који вам може указати на битне ставке у контроли. Нека питања из упитника су прилично тешка за разумевање обичним корисницима. Упитник можете наћи на адреси:

http://www.poreskauprava.gov.rs/sr/aktuelnosti/Ostalo/3526/inspekcijski-nadzor—kontrolne-liste.html

Ево неколико примера питања из упитника:

• Пописна листа рачунара (радних станица + лаптоп + серверских рачунара) на 31.12. претходне године?
• Да ли постоји одлука о стављању рачунарске опреме ван употребе?
• Да ли постоји документ о кретању електронског отпада?
• Да ли поседујете COA налепнице на свим рачунарима?
• Да ли користите легалне лиценце за програм ACDSee?

Као што видите, питања се не односе само на инсталиране програме, већ покривају и правилно евидентирање рачунара и софтвера.

2. Комерцијални и бесплатни програми

После састављања пописа рачунара треба детаљно анализирати сваки програм са листе. За све програме који нису бесплатни морате имати рачун, а за неке програме и додатне доказе (рецимо, за Windows морате имати налепнице са COA кодом).

Контрола нарочито обраћа пажњу на домаће програме. То су обично програми за књиговодство и разне евиденције. За сваки од њих морате показати рачун, као и важећи уговор са фирмом која одржава програм. Такав софтвер се уобичајено користи више година, па се поставља питање налажења рачуна старијих од 10 година, колико је законска граница. Наша препорука је да посебно чувате такве рачуне без обзира на застаревање, јер ћете свакако морати да доказујете да сте програм купили.

Друга категорија су програми који се користе на рачунарима и за њихово коришћење је потреба лиценца. Ту углавном спадају спадају Microsoft програми Windows, Excel, Word… На жалост, Мicrosoft има веома компликовану политику лиценцирања и није увек једноставно одредити да ли лиценца важи. У најједноставнијем случају, за сваки од ових програма морате имати фактуру и посебну налепницу залепљену на кућиште рачунара. Те налепнице изгледају овако:

У већини случајева се ради о тзв. OEM софтверу који је купљен уз рачунар и везан је за њега – ако се рачунар више не користи, престаје важење лиценце и пренос на другу машину није могућ. Изузетак су фирме које имају склопљен посебан уговор о лиценцирању. Обратите пажњу на рачунаре у локалним мрежама – ако су повезани на Microsoft Server, онда по сваком рачунару морате платити тзв. CAL. Ово се често превиђа, али контрола обавезно проверава.

Пример таквих програма су скоро сви анти-вирус програми који се масовно користе код нас: AVG, Avast, Avira… Такође се често дешава да је неки програм бесплатан, али кад постане популаран, аутори мењају услове коришћења и програм постаје комерцијалан. Имајте у виду да се обично ради о релативно јефтиним производима, па је много исплативије да купите такав софтвер него да ризикујете касније проблеме.

Постоји и посебна класа тзв. shareware програма. То су програми које можете слободно да инсталирате и да пробате, али после одређеног периода морате да платите лиценцу или да их избришете са рачунара. Најпознатији такав програм код нас је Total Commander. Овај програм се налази на огромном броју рачунара, али само мали број корисника га легално користи. Ако имате shareware програме којима је истекао пробни период, обавезно их купите или избришите са рачунара.

Постоје програми који су бесплатни за коришћење и за њих вам не треба никаква лиценца односно доказ да вам аутор дозвољава коришћење. Примери таквих програма су OpenOffice, LibreOffice, Linux… Није увек једноставно одредити који је програм бесплатан, а који није. Додатно имајте у виду да су неки програми бесплатни за физичка лица, али нису бесплатни за фирме, док неки могу бити бесплатни само под одређеним условима, па зато за сваки програм који нисте платили морате детаљно проверити услове коришћења и бити сигурни да ли се плаћа или не.

Контрола легалности софтвера на рачунарима је веома захтеван посао и зато обавезно треба ограничити права запослених да инсталирају нове програме или бар увести јасна правила која регулишу инсталацију нових програма.

3. Списак најчешће коришћених програма

У наставку следи списак код нас најчешће коришћених комерцијалних и бесплатних програма. Много детаљније спискове бесплатних програма можете наћи на следећем линку:

https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_free_and_open-source_software_packages

Наравно, није могуће направити комплетан списак, ово су само програми који се по нашем искуству највише користе код нас. Списак садржи назив програма, линк произвођача и напомену да ли се ради о комерцијалном или бесплатном решењу. На основу ове табеле можете одредити да ли су неки од програма које користите легални ли не.